Privrednici: Siva ekonomija ipak stagnira, najprisutnija u građevini i zanatskim uslugama

Privrednici kao glavne razloge za postojanje sive ekonomije vide visoko poresko oprerećenje zarada i parafiskale, a većina smatra da je ona poslednjih pet godina ostala na istom nivou ili da čak pada, pokazalo je najnovije istraživanje percepcije privrede o sivoj ekonomiji sprovedeno u okviru Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje. Smatraju da je najprisutnija u građevinarstvu i da raste kod zanatskih usluga, dok je u padu u ugostiteljstvu i trgovini.

Oko 60 odsto privrednika u istraživanju ocenilo je da su uslovi poslovanja dobri što je za gotovo za polovinu više nego pre pet godina.

Šta privrednici misle o tome šta su glavni razlozi?

Istraživanje je pokazalo da privrednici kao glavne razloge za postojanje sive ekonomije vide visoko poresko opterećenje zarada i parafiskale (više od tri četvrtine odgovora) te je potrebno sprovesti mere Programa za poresko rasterećenje zarada, posebno najnižih, uspostavljanje registra neporeskih nameta, ali i mera za podsticanje preduzetništva i smanjenje rada na crno, jačanje kapaciteta inspekcija…

Iako su iza nas dve pandemijske godine i ponovo su prisutni poremećaji na globalnom tržištu usled ratnih sukoba, dug period u kojem je realno očekivati beg privrede u sivu zonu u pokušaju preživljavanja nije uticao na stavove domaćih privrednika koji većinom smatraju da je siva ekonomija u Srbiji u poslednjih pet godina ostala na istom nivou ili da čak pada

Važan oprez zbog novonastalih okolnosti

Član Naučnog veća NALED-a Goran Pitić ipak poziva na oprez imajući u vidu snažan rast inflacije i negativne efekte koje nosi povećanje svih cena na rast sive zone.

 – U novim okolnostima još više na značaju dobija potreba za hitnim usvajanjem Programa za suzbijanje sive ekonomije do 2025. čiji fokus treba da bude na savremenim digitalnim rešenjima, elektronskim procedurama i transakcijama i pažljivo odmerenim podsticajima za privredu. Smatramo da bi to trebalo da bude jedna od prvih stavki na agendi nove Vlade Srbije. – rekao je Goran Pitić.

Ana Jović, sekretarka Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije Vlade Srbije rekla je prilikom predstavljanja istraživanja da je borba protiv sive ekonomije jedan od prioriteta Ministarstva finansija jer su posledice veoma štetne kako za državu koja gubi deo budžetskih prihoda, tako i privredu koja posluje uz poštovanje propisa, ali i za građane.

Dnevno se izda 10 miliona računa po novom sistemu e- fiskalizacije

Ističe da je imajući to u vidu uveden novi sistem e-fiskalizacije, i novi sistem e-faktura. Zahvaljujući novom obliku e- fiskalizacije koji je stupio na snagu od 1. maja dnevno se izda više od 10 miliona računa po novom sistemu.

Uvodjenje sistema e-faktura kaže trebalo bi da utiče na to da se smanji, odnosno ubrza rok za povraćaj PDV. Takođe, u istraživanju je polovina privrednika pozitivno ocenila novu e-Fiskalizaciju dok je 24 odsto ispitanika ocenilo negativno.

Takođe, iz godine u godinu smanjujemo fiskalno opterećenje zarada. Naš cilj je da pomognemo privredi i da je rasteretimo i od te politike nećemo odustati, istakla je ona.

Stimulisati bezgotovinska plaćanja

Među prioritetnim merama Programa biće stimulisanje bezgotovinskih plaćanja. Istraživanje je pokazalo da 49% privrednika prihvata samo gotovinu od koje im stiže tri četvrtine prometa.

Nezainteresovanost kupaca da plaćaju bezgotovinski i visoke troškove navode kao glavne razloge za takvu situaciju.

S druge strane, 86% onih koji prihvataju kartice, instant i onlajn plaćanja navode da im je to pozitivno uticalo na poslovanje.

– Kada je reč o podršci preduzetnicima i mikro i malim preduzećima, zajedno sa resornim institucijama, bankama i finansijskim sektorom radimo na prvom POS programu kojim je predviđeno da besplatno opremimo i do 25.000 prodajnih mesta POS terminalima i omogućimo online prodaju uz subvencionisanu trgovačku naknadu u trajanju do godinu dana, bez dodatnih troškova. – rekao je Zlatko Milikić, tim lider projekta GIZ-a za Srbiju.

Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je zajednički projekat Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Republike Srbije.

Cilj je da se malim trgovcima pomogne da prihvatanjem bezgotovinskih plaćanja unaprede poslovanje, a građanima  obezbedi mogućnost izbora kako će kupovati ili plaćati usluge.

Nacionalna inicijativa je inspirisana sličnim program u Poljskoj gde je za više od tri godine uvedeno 430.000 novih POS terminala odnosno gotovo 40 % odsto od postojećih 1, 1 milion.

Terminale je dobilo 303.000 trgovaca tako da broj onih koji prihvataju bezgotovinsko plaćanje sada povećan na više od 490.000.

Naslovna : NALED

IN Medija