Progon vojvođanskih novinara i medija

Stanje u lokalnim nezavisnim medijima u Srbiji lako bi se moglo prikazati kroz dramatičnu filmsku scenu: novinar, kao osuđenik, stoji na trošnoj šamlici, omča mu je oko vrata, a dželat – oličenje lokalne vlasti – spreman je da jednim zamahom noge izmakne tlo pod njim. Ali tada iz mraka izranja čovek iz senke, simbol države, i odlučno naređuje: „Prelepi mu usta, da ne može dati poslednju reč.“

U atmosferi gde se medijima oduzima pravo na slobodno izražavanje, ova scena nije samo metafora, već svakodnevna borba nezavisnih glasova da opstanu uprkos omči koja ih steže.

Kako se novinar našao sa omčom oko vrata? Najteži oblik novinarstva su upravo lokalni novinari koji svakodnevno izveštavaju o svojoj i za svoju zajednicu, u tekstovima koje pišu akteri su njihovi sugrađani. Ukoliko su pritom i nezavisni, ti mediji su pored stalne izloženosti kritikama i osporavanjima i meta lokalnih moćnika koji ne biraju sredstva kako bi ugušili kritički glas.

Suočavanje sa finansijskom nestabilnošću je polazna tačka svakog lokalnog medija. Na konkursima lokalne samouprave za sufinansiranje medijskih projekata uglavnom ne dobijaju sredstva, a i ako se sporadično desi da ih dobiju, ona su mizerna.

Nadica Jakovljev, novinarka portala Zrenjaninski, kaže za Dosije o medijima da su „dobili dva puta po 100 hiljada dinara na konkursu, što je nedovoljno, najblaže rečeno“.

–Sa tim novcem nije moguće realizovati bilo koji projekat, tako da smo ove godine odlučili da ne konkurišemo za sredstva. – rekla je ona.

Ovaj portal postoji devet godina i redakcija funkcioniše na nivou dva zaposlena novinara i povremenih eksternih saradnika. Finansiraju se isključivo od reklama, što je nedovoljno za potrebe i ovako male redakcije.

–Ove godine smo prvi put kroz projekte uspeli da obezbedimo sredstva za normalan rad redakcije. Nismo širili broj angažovanih, samo smo finansijski stabilniji. – objašnjava Jakovljev.

Ona potvrđuje već oprobanu taktiku lokalnih vlasti koja se primenjuje i u Zrenjaninu, gde se redakciji ne šalju pozivi na događaje, izjave od funkcionera dobijaju sporadično i čitava komunikacija svedena je na bojkotovanje novinara.

–Odgovore na pitanja dobijemo ponekad mejlom, već smo se uigrali sa njihovim načinom serviranja informacija na kašičicu. Tekstove pišemo i bez izjava, navodeći da nisu želeli da odgovore, a potrudimo se da odgovore nađemo istraživanjem dokumentacije, što je duži put, ali smo se ispraksali da nas to ne usporava u radu. – objašnjava ona.

Ni novinare somborskog nezavisnog portala SO-info ne pozivaju na javne događaje, konferencije i skupove ukoliko su među gostima predstavnici vlasti, potvrđuje Sava Majstorov, novinar ovog portala.

–Medijskom scenom Sombora upravlja vladajuća stranka. Kritika je isključena iz izveštavanja dopisništava javnih servisa, RTS i RTV, manjinskih medija, odnosno lokalnih redakcija, novina, radio-stanica i portala bez impresuma i novinara, umreženih u strukturu ‘sistemskog informisanja’. Njima treba pridodati i nekoliko dopisnika pojedinih dnevnih listova. Ovako ustrojen medijski mehanizam ima zadatak preuzimanja i deljenja sadržaja koje priprema služba za informisanje lokalne samouprave. Van ‘sistema’, koji je preslikan na opštine Apatin, Odžaci i Kula, godinama unazad funkcioniše samo nezavisni portal SO-info. Redakciju, i pored više pokušaja proširenja, čine svega tri novinara i nekoliko najhrabrijih saradnika. – opisuje Majstorov.

Ovakvim poređenjem lokalnog novinarstva, Majstorov daje praktično opis stanja u medijima jednom rečenicom – hrabrost.

Da je lokalno izveštavanje ravno izveštavanju sa fronta, primer je i IN Medija iz Inđije. Iako znatno mlađi portal u odnosu na Zrenjanin i Sombor, Inđija je ostvarila neslavni rekord u brzini nadoknade propuštenog vremena za sve vrste diskriminacije, pretnji i finansijskog iznurivanja.

U kratkoj istoriji svog postojanja, dvočlana redakcija ovog lokalnog medija uspela je da od vladajuće strukture izvuče ono najgore. U borbi za opstanak na medijskom nebu pored 14 registrovanih medija na teritoriji Inđije, uspela je da ostane usamljen primer kako se postupa sa nepodobnima.

Vlast je rada da pomogne kako bi novinari shvatili da su nepoželjni. Samo par meseci nakon osnivanja redakcije IN Medija, krenuli su prvi udari na novinare, zatim pretnje verbalne i digitalne, već standardna diskriminacija, ignorisanje i pred sam kraj i fizičko uklanjanje sa događaja u Opštini Inđija.

Uz svoj relaksirani stav u maltretiranju novinara, Inđija je otišla korak dalje i dozvolila da se način odnosa prema nepoželjnima dokumentuje video-zapisom.

Trend fizičkog uklanjanja novinara sa događaja dogodio se 2021. godine, kada su novinara SO-info Save Majstorova izbacili sa konferencije za medije gradonačelnika Sombora Antonija Ratkovića i ministra za sport i omladinu Vanje Udovičića u tom gradu.

Njemu je prvo omogućeno da uđe u salu u kojoj se održavala konferencija, a potom ga je, pre početka same konferencije, obezbeđenje fizički izbacilo iz prostorije bez ikakvog obrazloženja.

Istraživanje minskog polja

NDNV je tokom poslednje dve godine razvilo Mrežu poverenika u deset multietničkih lokalnih sredina u Srbiji, u cilju zaštite i osiguranja bezbednosti novinara na lokalu. Prema izveštajima poverenika za bezbednost novinara i niza radionica koje su imale za cilj da ohrabre novinare u prijavljivanju napada i pritisaka, rezultat je ukratko – može to i gore. U izveštaju ovog sprovedenog projekta zaključeno je da su se radionicama u deset opština i gradova najmanje odazivali predstavnici lokalnih administracija.

–To na neki način potvrđuje uverenje medijske zajednice da je lokalno informisanje posebno ugroženo i da je ‘suspendovana javnost’ iz rada lokalnih vlasti. – navedeno je u izveštaju NDNV.

Izveštaj dalje beleži da otklon od nezavisnih medija imaju i oglašivači, te se i na tom finansijskom izvoru ne napajaju. Novinari ne dobijaju pozive, ne dobijaju odgovore, sredstva, uvažavanje, ali zato dobijaju priliku da osete „bes bogova“.

Izveštaj koji je objavio NDNV o stanju u lokalnim medijima u Srbiji ne odstupa ni za jotu od onoga što novinarima pokazuje lokalna vlast.

Vojvodina kuva

Niz napada na novinare i novinarke, posebno u Vojvodini, intenzivirao se od marta 2024. godine i sve je izmaklo kontroli. Lov u pokrajini krenuo je iz Inđije, a nastavljen je jakim hakerskim napadima na sajt SO-info nakon objavljivanja priče o malverzacijama lokalnih moćnika.

U Novom Sadu su novinarka TV N1 Ksenija Pavkov i novinar lokalnog radija i portala 021 napadnuti verbalno zbog načina na koji su izveštavali o protestima organizovanim ispred Centra za socijalni rad zbog oduzimanja dece nesavesnoj majci. Tom prilikom demonstranti su se neprijateljski ponašali i prema ostalim prisutnim novinarima, ali su Pavkov i Bogosavljević pretnje smrću i najstrašnije uvrede dobijali i danima nakon događaja.

Dinko Gruhonjić i Ana Lalić iz NDNV-a na meti su, bukvalno, neprekidnih hajki protkanih verbalnim i digitalnim napadima. Da ne bi bilo opuštanja u ceo proces vojvođanskog medijskog ćušpajza, uključeni su i tabloidi, grafiti mržnje i prebrojavanje krvnih zrnaca. Pretnje smrću dobila je i novinarka iz Stare Pazove, Gordana Momčilović Ilić. Njoj je pretila osoba bliskalokalnom investitoru, nezadovoljna tekstom u kojem se otkrivaju nezakonite radnje. Neprijatnosti je doživeo i Imre Tot iz Subotice prilikom pokušaja da izveštava iz suda.

Kažu upućeni da politički ciklusi u Srbiji traju oko 12 godina; ovo je prelomna godina, očigledno. Zašto Vojvodina? Upeglani radikali smatraju da je tu najlakše vatru zapaliti i proširiti; nacionalna netrpeljivost podgreva se ovim požarima. Novinare i novinarke treba dobro omesti da o tome ne stižu da izveštavaju. Skrenuti im kurs, pa se vi „bedna piskarala“, zamajavajte svojom sigurnošću, ne našim (ne)delima.

Čitavo stanje u lokalnim medijima podseća na sistem „punog stola“, što je karakteristično za mobing. Dakle, nakon napada, novinar se obraća advokatima, pa policiji, tužilaštvu i na kraju (ne)stigne do suda. Ovoliki broj predmeta za kratko vreme, a na temu napada, upravo je način da se svi pomenuti zatrpaju, slude i uspore u dostizanju pravde. To je mantra zlostavljača. Ukratko, haos koji iz glava preliva na društvo, tolika količina ludila koja kulja i širi se kao epidemija.Nekontrolisano.

Nije sve u sigurnosti, ima nešto i u tužbama

Kada i ako odole svim pritiscima i napadima, kada se sažive sa diskriminacijom i etiketom „domaćih izdajnika“, lokalni mediji budu tuženi. To je korak dalje koji ima za cilj da dodatno saseče korenje javnog interesa.

Medijski portal Zrenjaninski je juna ove godine saopštio da mu je rad, kao „jedinom nezavisnom“ informativnom portalu u tom gradu, ugrožen tužbom uz zahtev od 1,3 miliona dinara.

Tužbu je protiv tog portala podneo Vuk Branković iz Beograda, fotograf Javnog preduzeća Pošta Srbije, jer je Zrenjaninski koristio fotografiju koju je on načinio bez navođenja njegovog imena. Fotograf je pokrenuo dva sudska postupka zbog povrede autorskih prava.U prvom je Branković tražio samo da se utvrdi krivica izdavača, pa je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu agencija obavezana da plati 303.000 dinara troškova sudskog postupka, što je i učinjeno. U drugom postupku koji sledi, fotograf traži da mu se isplati blizu milion dinara na ime nadoknade nematerijalne štete.

–Ukoliko se ovaj postupak, koji nas očekuje u decembru, okonča nepovoljno po nas, preti nam gašenje medija. To bi bila tačka. – kaže Nadica Jakovljev, novinarka portala Zrenjaninski.

Ista tačka očekuje i IN Mediju ukoliko ovaj portal bude morao da isplati odštetu roditeljima dece koji su tužili medij zbog teksta o „Fruškogorskom skočku“. Tužba je usledila nakon objavljivanja teksta u kojem se navodi da je maloletnim sportistima na prijemu kod predsednika opštine Vladimira Gaka u poklon paketu bio i med za potenciju.

U tekstu je objavljena fotografija dece sa prijema, preuzeta sa sajta opštine, što se roditeljima nije dopalo. Nekoliko meseci nakon teksta na adresu IN Medije stiglo je sedam tužbi, jedna za drugom, koje su podneli u ime osmoro maloletnika. U ovim tužbama tvrde da su deci povređeni privatnost i dostojanstvo i da su ih danima zadirkivali u školi nakon teksta. Svakom tužbom tražili su po 200.000 dinara odštete.

Viši sud je stao na stranu roditelja jednog od maloletnika sa fotografije, ocenivši da fotografija nije morala da bude objavljena i da bi i bez nje interes javnosti bio zadovoljen. Fotografija je, kako navodi sud, objavljena neovlašćeno i bez dozvole roditelja i staratelja maloletnika, i da to što je preuzeta sa sajta opštine ne znači ništa pošto je objavljena u drugom kontekstu.

Nepravnosnažnom presudom naložena je isplata odštete od 100.000 dinara i 60.000 dinara na ime sudskih troškova. Advokat IN Medije se žalio Apelacionom sudu, a rasplet događaja nije na vidiku.

Tužbe su podnete, prema informacijama kojima raspolaže tuženi portal, u cilju da se sazna izvor koji je novinarima dao informaciju o sadržaju paketa. Ukratko, roditeljima je objašnjeno da iako novinari nisu otkrili izvor, postoji način da se to sazna. Ko ne tuži medij, taj je rekao.

Ovakav vid utuživanja, finansijskog i fizičkog iscrpljivanja lokalnih medija ima jasan cilj: gušenje slobodne reči. Iako je u slučaju IN Medije tadašnji predsednik opštine Inđija Vladimir Gak i sam najavio tužbu, to se nije desilo. Nekadašnji predsednik Vladimir Gak, po obrazovanju advokat, nije tužio medij, ali nije propustio priliku da pokaže nameru.

–Da tužim za kritiku, vi biste do sad imali četiri do pet hiljada tužbi. Nema dana za osam godina mog mandata da me niste kritikovali, pa vas nisam tužio. – tim rečima Vladimir Gak se oprostio od funkcije i IN Medije.

Ono što se lokalnim nezavisnim medijima ne oprašta je sloboda zastupanja javnog interesa i kada pomisle da su iskusili sve otvore se nova vrata pakla. Jedina zaštita lokalnim medijima je javnost do koje dolaze uz pomoć većih medija, udruženja i fondacija koji još uvek drže glavu iznad vode i po jednog novinara sa lokala na leđima.

Dinko Gruhonjić i Ana Lalić iz NDNV-a na meti su, bukvalno, neprekidnih hajki protkanih verbalnim i digitalnim napadima. Da ne bi bilo opuštanja u ceo proces vojvođanskog medijskog ćušpajza, uključeni su tabloidi, grafiti mržnje i prebrojavanje krvnih zrnaca, a na listi napadnutih su i Ksenija Pavkov, Žarko Bogosavljević, Gordana Momčilović Ilić, Sava Majstorov, Imre Tot…