Proizvodnja vina najniža od 1961. godine, sve je manje i vinopija i vinograda
Proizvođačima vina je i 2023. godina bila teška: globalna potrošnja je smanjenja, cene proizvodnje se nisu smirile, a sve je manje i površina pod vinogradima – koji su pogođeni kako klimatskim promenama tako i bolestima – rekao je Džon Barker iz Internacinalne organizacije loze i vina (OIV).
Podeli vest:
OIV je međunarodna organizacija sa 50 država članica koje proizvode i konzumiraju grožđe i vino, koje predstavljaju 75 odsto svetske površine vinograda, 87 odsto proizvodnje svetskog vina i 71 odsto svetske potrošnje vina, prenosi Nova ekonomija.
Barker je, predstavljajući godišnji izveštaj, na konferenciji za medije naveo da je površina vinograda globalno nastavila da opada, smanjivši se za 0,5 odsto u odnosu na 2022. godinu, na 7,2 miliona hektara.
Kako navodi Nova ekonomija, ovaj trend se nastavlja treću godinu zaredom, podstaknut je krčenjem vinograda u glavnim vinogradarskim regionima, a uključuje sve vrste grožđa – širom obe hemisfere.
Na proizvodnju vina su najviše uticali ekstremni klimatski uslovi i rasprostranjena gljivična oboljenja, što je kulminiralo istorijskim niskim nivoom u globalnoj proizvodnji vina od 237 miliona hektolitara.
Ovo je označilo pad od deset odsto u odnosu na 2022. i predstavlja najnižu proizvodnju od 1961. godine.
Smanjena je i potrošnja vina. Globalna konzumacija u 2023. procenjuje se na 221 milion hektolitara, što ukazuje na smanjenje od 2,6 odsto u odnosu na već nizak nivo iz 2022. godine.
–Nagli rast troškova proizvodnje i distribucije, izazvan inflatornim pritiscima, doveli su do viših cena vina za potrošače, čija je kupovna moć već bila smanjena, – kažu vinari. Prosečna cena litra izvoznog vina je rekordno visoka i iznosila je 3,62 evra po litru.
Međunarodna trgovina vinom u 2023. takođe je bila značajno pogođena rastom cena. Iako je ukupan obim izvezenog vina pao na 99 miliona hektolitara, to je nadoknađeno visokom izvoznom vrednošću, koja dostigla 36 milijardi evra.
Podeli vest:
