• Regionalna deponija u Inđiji: Nova faza, veća cena i drugačiji akteri

    Po svemu sudeći Opština Inđija će odustati od javno – privatnog partnerstva kako bi se nakon dve decenije završio projekat regionalne sanitarne deponije.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp BlueSky
    Regionalna deponija u Inđiji: Nova faza, veća cena i drugačiji akteri

    Pored toga, sam projekat će biti promenjen jer su pojedine opštine, prvobitne potpisnice Sporazuma o saradnji i formiranju regiona za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom, pronašle drugo rešenje.

    Menjanje prlvobitnog projekta

    Davne 2005. godine,  opština Inđija je pokrenula inicijativu za izgradnju regionalne deponije., potpisan je Sporazum o saradnji i formiranju regiona za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom što čini prostor na kome živi nešto više od 250.000 stanovnika.

    Potpisnici Sporazuma su tada bile opštine Inđija, Stara Pazova, Ruma, Irig, Šid, Sremski Karlovci i Pećinci.

    Umesto predviđenog plana da u okviru regionalne deponije budu uključene sremske opštine, lokalna vlast je odlučila da Javno preduzeće Ingrin bude regionalni centar za upravljanjem otpadom gradova i opština istočnog Srema (Inđija, Ruma, Irig, Sremski Karlovci, Pećinci i Stara Pazova) i Banata (Zrenjanin, Sečanj, Žitište, iTitel).

    Međutim, iz projekta je istupila Opština Ruma, čiji se su predstavnici odlučili za regionalnu deponiju „Srem – Mačva“. Kao i opština Šid.

    Takođe, prema Regionalnom prostornom planu Vojvodine za period od 2021. do 2035. godine, koji su usvojili poslanici u pokrajinskom parlamentu, Opština Inđija je predvođena za regionalni centar istočnog Srema, dok će za Banat biti zadužen Grad Zrenjanin.

    Ništa od JPP?

    Vlast u Inđiji kao rešenje za završetak regionalne deponije videla je ulazak u javno – privatno partnerstvo.

    Uspostavljen je kontakt sa potencijalnim investitorom, firmom Ecogreen investments iz Dubai-ja. Generalni menadžer firme iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je državljanin Turske Cagatay Uraz, Sam projekat je dobio “zeleno svetlo” kako Komisije za javno – privatno partnerstvo tako i lokalnog parlamenta.

    Oo 2019. godine se čekalo mišljenje više instance, a u međuvremenu je prvobitni koncesionar Ecogreen investments zamenjen sa Metitom, takođe iz Dubaija.

    Na zasedanju lokalnog parlamenta, održanom 29. avgusta 2022. godine, odbornici su tek u materijalu imali priliku da saznaju za novog potencijalnog koncesionara. Tada je većina usvojila izveštaj JP Ingrin u kom je navedeno da je u oktobru 2021.godine na mejl adresu tadašnjeg predsednika Opštine Inđija Vladimira Gaka stiglo pismo o namerama koje je poslao Milan Stevanović, stručni saradnik firme Metito iz Dubaija. U mejlu se, između ostalog, navodi da ova firma već ima potpisan Sporazumom o direktnom investiranju u oblasti voda i prerade otpadnih voda te da Metito planira, uz podršku Vlade UAE i Ambasade UAE u Srbiji, proširi svoju delatnost.

    Zakonom o potvrđivanju sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata propisano je da sporazumi, ugovori, programi i projekti zaključeni u skladu sa ovim sporazumom ne podležu javnim nabavkama, javnim tenderima, javnim nadmetanjima ili drugom postupku predviđenom nacionalnim zakonodavstvom Republike Srbije.

    Čitav proces javno – privatnog partnerstva koju je pokrenula Opština Inđija sa firmom iz Dubaija jasno je ukazivao da lokalna samouprava čeka „više instance“ kako bi vlasništvo građana Inđije ponudila privatnom partneru.

    U međuvremenu je i Metito “izašao iz price” i najverovatnije model javno – privatnog partnerstva.

    Naime, 11. septembra, održan je radni sastanak na kojem su pored predstavnika JP Ingrin i lokalne samouprave, biti prisutni i predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Francuske agencije za razvoj (AFD).

    Pored navedenih, na sastanku su bili I predstavnici Ministarstva za zaštitu životne sredine.

    Radni sastanak je deo projekta „Program čvrstog otpada u Srbiji“, koji obuhvata izgradnju šest regionalnih centara za upravljanje otpadom.

    Predstavnici resornog ministarstva i Evropske banke za obnovu i razvoj zajedno sa predstavnicima lokalne samouprave, obišli su lokaciju na kojoj je buduća regionalna sanitarna deponija.

    Takođe, iz JP Ingrin su su goste upoznali sa postojećom dokumentacijom.

    Pre održanog sastanka, prvi čoek Opštine Inđija je za IN Medija rekao da se nada konačnom završetku ragionalne sanitarne deponije.

    Zaista se nadam. Nikada nije bila ovolika želja svih nivoa vlasti  da se regionalna sanitarna deponija privede kraju. Očekujem posle ovog radnog sastanka će se krenuti u privođenje kraju. – kazao je Gašić.

    Koliko će koštati regionalna deponija?

    Za završetak regionalne sanitarne deponije u Inđiji pre dve godine je navedeno da je potrebno 11,5 miliona evra međutim, ukoliko se bude realizovao projekat dogovoren na radnom sastanku u zgradi Opštine, ta cifra bi mogla da bude znatno veća.

    Kako IN Medija nezvanično saznaje, novi projekat bi podrazumevao izgradnju pretovarne stanice i reciklažnih centara u opštinama Stara Pazova i Pećinci. Zatim, potreban je reciklažni centar i u Inđiji, Irigu i Sremskim Karlovcima.

    Iako se ranije govorilo da bi realizacijom projekta stanovnici opštine Inđija imali znatno povoljniju cenu od ostalih sremskih opština koje su obuhvaćene projektom, još uvek je rano govoriti da li će slične benificije tražili i stanovnici opština  Stara Pazova, Pećinci. Irig i Sremski Karlovci odnosno rukovodstvo opština koje učestvuju u projektu.

     

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp BlueSky
  • Komentari 4

    1. I ovako cela Indjija smrdi, unakazili su progeklih decenija dovodeci najvecd zagadjivace da prozor ne mozes otvoriti od Farmine, Monbata, Energo zelene, Hrnkela, Knez agrara i drugi, sad deponija. Oni odlaze punih dzepova bas ih briga, a ruglo ostavljaju nama.

    2. @Dusan Smrdi postojeca deponija, papkara unutar grada, Farmina, svinjara sa 20 000 svinja nadomak Šangaja, ali i Djurdjevic energo. Ali Energozelena ne, nitise osetila kad je radila, smrdeo je kad prodje njihov kamion kroz centar jer nemamo obilaznicu, a zahvaljujuci Gaku nece je ni biti. Nova deponija mora da postoji i predaleko je od grada.

    3. Dušane, ne znam kojim si ti vozom došao, ali svinjara je 70godina na istom mestu, nekad je i bolje radila nego Knez agrar (SPS).
      Nekad je krznara trovala ceo gradi podzemne vode, ali je nema vise.

    4. Jovane, ja sam rodjen u Indjiji za razliku od tebe koji si se doselio na ko zna koji nacin. Nevidim razlog da li je neko i na koji nacin dosao, vec problem sistematskog zagadjenje i smrada koji se siri nasim gradom. Trebaju nam jos zagadjivaca, a veci lider je bila Indjija osamdesetih i ekspanzijom otvaranja zanatskij radionica, drzava je imala vise koristi (vise se moglo izdvojiti za izgradnju puteva, benzin bio jeftin, kazni skoro nije ni bilo postojala je saobracajna kultura) plodne oranice su koriscene u najbolje namere. Danas su date strancima, sve im je data da bi maltretirali radnike. Jos nam sad fali regionalna deponija da ulepsa sveopsti utisak uspesnosti i lepote.

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Inđija