Rekonstrukcija gradske pijace u Inđiji: Ovog puta revizija projekta za 2,4 miliona dinara koje plaćaju građani

Prema budžetskoj dokumentaciji, za projekat „Revizija projektne dokumentacije gradske pijace u Inđiji“ predviđeno je ukupno 2.401.000 dinara, od čega se 2,4 miliona dinara finansira iz opštih prihoda i primanja budžeta, dok je 1.000 dinara planirano iz transfera sa drugih nivoa vlasti. Sva sredstva predviđena su za realizaciju tokom 2026. godine.

Revizija projektne dokumentacije podrazumeva stručnu proveru već izrađenog projekta kako bi se utvrdilo da li je u skladu sa važećim propisima, tehničkim standardima i realnim potrebama. U slučaju gradske pijace u Inđiji, reč je o dokumentaciji koja je godinama unazad bila predmet političkih obećanja, ali nikada i konkretnih radova – a sada će biti analizirana o trošku građana.

Foto: IN Medija

„Megalomanski“ projekat bez radova, ali sa revizijom

Dodatni paradoks predstavlja činjenica da je aktuelni predsednik opštine Marko Gašić prošle godine projekat rekonstrukcije pijace javno ocenio kao megalomanski, navodeći da Inđiji takav obim pijace više nije potreban.

– Reč je o megalomanskom projektu za koji smatram da Inđiji trenutno nije potreban, zato što kada je rađen projekat bilo je oko 300 korisnika, dok danas nemamo ni 100 zakupaca tezgi. Nema potrebe da se ide na tu veličinu – izjavio je Gašić za IN Mediju.

On je tada najavio da će tokom 2025. godine biti izrađena nova, manja i funkcionalnija projektna dokumentacija. Međutim, u budžetu za 2026. godinu ta nova dokumentacija ostala je bez ozbiljnog finansijskog pokrića – na poziciji „izrada projektne dokumentacije rekonstrukcije gradske pijace u Inđiji“ planiran je iznos od svega 2 dinara, što praktično znači da se izrada novog projekta ne očekuje u ovom budžetskom ciklusu.

Istovremeno, Odlukom o izmeni plana javnih nabavki ostavljena je mogućnost da se projektovanje naknadno pokrene, jer je tom odlukom predviđeno 2 miliona dinara za izradu nove dokumentacije – ali bez jasnog roka i garancija da će do toga zaista doći.

Foto: Opština Inđija (arhiva)

Hronologija praznih obećanja

Rekonstrukcija gradske pijace jedna je od najdugovečnijih predizbornih tema u Inđiji. Prvi put je ozbiljnije najavljena još pred lokalne izbore 2016. godine, kada je predstavljen projekat nadkrivene, modernizovane pijace sa toaletima i proširenim parkingom. Projekat je tada završen i plaćen, ali nikada nije realizovan zbog promene vlasti.

U godinama koje su usledile, obećanja su se nizala:

• 2017 – rekonstrukcija se navodi kao strateško opredeljenje
• 2018 – najavljuje se početak projektovanja i završetak radova do kraja godine
• 2019 – pijaca među tri kapitalna projekta
• 2020 – u budžetu planirano 240 miliona dinara
• 2021 – sredstva ponovo planirana, radovi ne počinju
• 2022 – najavljuje se početak radova pred izbore, potom se kao prepreka navode visokonaponski kablovi
• iste godine, cena projekta raste za čak 113 miliona dinara, a završetak se pomera za jun 2023.

U januaru 2022. tadašnji predsednik opštine Vladimir Gak izjavio je da opština već šest meseci ima gotov projekat i građevinsku dozvolu, te da će radovi biti završeni 2023. godine. Do danas, to se nije dogodilo.

Od „megalomanskog projekta“ do revizije

Nakon lokalnih izbora 2024. godine i promene predsednika opštine, od projekta se u potpunosti odustaje. Na pitanje IN Medija zbog čega, predsednik Marko Gašić izjavio je da je reč o megalomanskom projektu.

-Reč je o megalomanskom projektu za koji smatram da Inđiji trenutno nije potreban, zato što kada je rađen projekat bilo je oko 300 korisnika, dok danas nemamo ni 100 zakupaca tezgi. Nema potrebe da se ide na tu veličinu.- rekao je Gašić.

Ipak, iako je najavio izradu nove, manje i funkcionalnije pijace, u budžetu za 2026. godinu novac je opredeljen upravo za reviziju projekta koji je proglašen neadekvatnim – i koji nikada nije realizovan.

Tako se, nakon više od decenije obećanja, rekonstrukcija gradske pijace u Inđiji ponovo svodi na dokumentaciju – ovoga puta na proveru stare, umesto na početak radova.

Ko (ne) odgovara za projekte koji nikada nisu izgrađeni?

Višegodišnje projektovanje, preprojektovanje i revizije javnih objekata koji nikada nisu izgrađeni u Srbiji nisu izuzetak, već pravilo. Iako su za takve projekte potrošeni milioni dinara iz budžeta, pitanje odgovornosti gotovo uvek ostaje bez konkretnog odgovora.

Prema važećim zakonima, nepostojanje realizacije projekta samo po sebi nije kršenje zakona. Međutim, pravni okvir ipak predviđa mogućnost odgovornosti – ali samo pod određenim uslovima.

Kada projekat postaje problem?

Odgovornost može nastati ukoliko se utvrdi da je projektna dokumentacija:

• naručena bez realne potrebe ili jasnog plana realizacije,
• plaćena iako u budžetu nisu postojala sredstva za izvođenje radova,
• višestruko menjana i revidirana bez obrazloženja i evaluacije prethodnih troškova.

U takvim slučajevima, odgovorna lica mogu snositi prekršajnu ili krivičnu odgovornost, naročito po osnovu nesavesnog upravljanja javnim sredstvima ili zloupotrebe službenog položaja, ako se dokaže da je projekat naručen bez stvarne namere da se realizuje.

Gde sistem puca?

Ključni problem u praksi je dokazivanje namere. Promena vlasti, izmenjene „okolnosti“, rast cena ili političke odluke najčešće se koriste kao opravdanje za napuštanje projekata, bez ikakvih posledica po one koji su ih planirali i platili.

Čak i kada se utvrde nepravilnosti, najčešće posledice svode se na preporuke Državne revizorske institucije, administrativne mere, političku, ali ne i ličnu odgovornost.

Krivični postupci u ovakvim slučajevima izuzetno su retki.

Revizija umesto odgovornosti

Poseban paradoks predstavlja praksa da se, nakon godina nečinjenja, dodatna sredstva izdvajaju za reviziju projektne dokumentacije – umesto da se preispita opravdanost ranijih troškova i odluka. Time se zatvara krug u kome projekti ostaju „živi“ samo u budžetskim stavkama, dok stvarni efekti po građane izostaju.

Iako zakoni formalno postoje, u praksi se odgovornost za projekte koji nikada nisu realizovani gotovo nikada ne individualizuje, što ostavlja prostor da se isti obrasci ponavljaju – iz godine u godinu, iz budžeta u budžet.