Ringe ringe jaja

Ne bih ja o izborima, ali jače je od mene. Za one koji su me ranije čitali, dok sam pisao za „velike“, ovaj tekst moj neće biti iznenađenje. Prokomentarisaće ga u stilu gde sam bio do sada da se oglasim. Za one koji me čitaju odskora, zvučaću drugačije. No, to sam ja, kolumnista nekada u fraku političkog analitičara, a nekad u odelcetu socijalnih tema koje izazovu pisanje motivacionog teksta, ili ga bar ja tako doživljavam. Vežite se, polećemo.

Taman što ih je odrao na izborima, predsednik je odlučio da, nakon sastanka sa liderom najjače opozicione stranke (a jaka je do bola), raspiše ponovne izbore, ali one za grad. Tu ih nije baš najbolje odrao pa bi da ponovi. Iza namere da ispuni želje opoziciji, najjačoj, predsednik je dobra vila koja se sprema za šišanje ovaca. Naravno, kako to obično bude kod nas, odmah se pojave uvređene mlade koje negoduju zbog susreta dva lidera jer njih izgleda nijedan od njih ne smatra liderima, relevantnim faktorima u političkoj bajci Srbije. Da ne bude zabune, ako je tako, nije daleko od istine. Uvređene mlade su puhale i huktale, ali su ispušile. Nakon što su se Đilas i Alex dogovorili da ponove priču u gradu, komentarišući njihovu rešenost da izdominiraju prvi se oglasio bivši predsednik iz nekog sada već ne bih znao da kažem kojeg filma po redu. On, onako lep i pametan, predložio je da usled poništavanja gradskih izbora budu ponovljeni i izbori u republici. Dovoljno je samo pomisliti na cenu organizovanja novih izbora pa da vam bude jasno da nekada lepša polovina Demokratske stranke predlaže gluposti. Ne znam kako mu nije jasno da nema potrebe za novim republičkim izborima nakon svega što se desilo po okončanju poslednjih.

Vrapcima na grani je jasno da ukoliko bi nekim neobjašnjivim silama predsednik odlučio da raspiše ponovo izbore na nivou republike, „rasturanje“ bilo istorijsko. Vučiću ne bi bila potrebna kampanja jer su je opozicionari u ovih par nedelja posle izbora junački odradili. Istupanje Ponoša Srbije iz „prćije“ Vuka Jeremića te njegovo kolebanje da li da batali priču o politici ili da formira stranku dovoljno je ubedilo glasače da se u redovima opozicije nalaze ozbiljne muvare i prevaranti koji su zarad interesa spremni na ujedinjenje, a nakon poraza razjedinjenje. Pošto se ipak odlučio da iskoristi zamajac dobijen na izborima i formira neki pokret ili stranku, Ponoš Srbije je pokazao glasačkom telu da se usitnjena opozicija može još usitnjavati. Izgleda je cilj opozicionara da dođu do tačke kada će jedan čovek biti jedna stranka. Što je generalno već u etru kada se uzme ko i kako finansira stranke. Stranke u Srbiji su prćije njenih lidera. Negde su vlasnici stranaka u senci, vode sve pregovore i komanduju iz prikrajka dok stranku zastupa na primer tviteraš. U stranci je dvorska luda, a van nje maskota. Ima li šta lepše? Baš iz jedne takve srbijanske stranke je potekao i samozvani regionalni lider i osoba „mešam se u sve“ i „znam mnogo o svemu i svačemu“, crnogorski politikolog „iz jednog mesta koje se zove Boljevići, inače koje se nalazi blizu mesta gde sada živi u Crnoj Gori, jedno selo koje se zove Sotonići, u blizini Virpazara na Skadarskom jezeru“, Vladimir Pavićević. Eto, Vlado, nekada junak iz redova stranke Zorana Živkovića (novog starog druga Borisa Tadića) i bivši borac protivu režima Aleksandra Vučića, pohvalio je pre nekoliko dana „regionalnog lidera“. On je na nekoj televiziji kazao, nekako jasno i gromoglasno, kako „u regionu postoji utisak snaženja Srbije i što se tiče naoružanja i što se tiče ekonomske moći koju ima, a koja je mnogo veća nego pre 10 godina!“. Vlado je poznat kao kompetentna  ličnost, čovijek od riječi i principa te otuda ne treba dovoditi njegove analize u pitanje baš kao ni njegovu potrebu da, u zavisnosti od mesta gde se nalazi u regionu, meša dijalekat kojim će zboriti. Politikolog poliglota, nema šta. Dobar je Vlado, dobar. Munja nebeska. Nije on kriv što je „nekakav faktor u regionu“, mi smo…

Neznani junak je jednom rekao kako sa ovakvom opozicijom, aktuelni predsednik u mirnodopskim uslovima može da vlada koliko mu se bude htelo. Da budem iskren, imam utisak da bi on komotno sa ovakvom opozicijom mogao da vlada i posle smrti. „Ono što ga ima ovde nema ga nigde da ga ima.“ Kako bilo, Predsednik namerava da ih, nakon formiranja nove vlade i ponovljenih izbora, odere u Beogradu i verujem da će u tome uspeti. Predsednik ulaže ogromne napore da zadrži kompletnu vlast sa jedne strane i narod u zbunu sa druge. A da sve ne bude mračno, jer ne ide to uz moj temperament, ovaj tekst ću završiti sa nečim što me nasmejalo do suza. Pre par minuta, dok sam ovo kucao, stigla mi je poruka koja me omela. Danima sam se pitao, ne pokušavajući da saznam jer me nije specijalno interesovalo, šta znači ono Z koje se pripisuje Rusima kao nekakav znak koji se izjednačava sa nacističkom svastikom. I dobio sam odgovor. U poruci je pisalo kako je Putin građanima EU, Evrope i SAD objasnio šta Z znači. Rekao „Z drva će se grejete!“. Nemojte da me pitate zašto mnogo volim srpski jezik.

Željko Pavićević