Roman „Novosadski grafiti“ Beščanke Sunčice Božić

Knjiga „Novosadski grafiti“ autorke Sunčice Božić, naćiće se na policama knjižara u oktobru ove godine. Sunčica Božić je Beščanka koja je odlučila da o uličnoj umetnosti srpske Atine napravi knjigu koja je većinom i svedočenje grafitera ovog grada. Ideju za objavljivanje knjige dobila je za vreme jeka pandemije, kada je projekat na kom je radila stao upravo zbog korona virusa te je od već sakupljenog materijala odlučila da napiše nesvakidašnji roman.

– Samo sam shvatila jedan dan da među brojnim beleškama i materijalom imam gotovo završenu knjigu u „street artu“ Novog Sada. Ovaj grad sam odabrala, ne slučajno, u njemu sam stalno gotovo svaki dan, pun je inspiracije, poznajem ljude koji se bave uličnom umetnošću i imam materijal – kaže autorka knjige Sunčica Božić za IN Medija.

Ona ističe da roman  „Novosadski grafiti“ prati tok razmišljanja jednog novosadskog stritart umetnika koji predstavlja alter ego uličnog umetnika iz Novog Sada koji ujedno oslikava i duh vremena grada kroz 80-te, 90-te i 2000-te godine.

Pema Božićkinim rečima, ulična umetnost zbog svoje atraktivnosti stvara gradske toponime, obeležava grad, i pored arhitekture u najvećoj meri doprinosi autentičnosti, identitetu i kulturi jednog grada. Pored toga čini i najbržerastuću i najatraktivniju konceptualnu savremenu umetnost 21. veka veka.

Glavni junak prati tok vremena i razvoj grafita/stritarta u Novom Sadu, junak vodi čitaoce kroz ulice grada i priča svoju priču. Priča knjige se delom zasniva na istinitim događajima, naime, autorka knjige je intervjuisala sve grafitere koji su doprineli grafiterskoj sceni u Novom Sadu, skoro od njegovog nastanka do danas.

Uvod u knjigu predstavlja, u suštini, vrstu edukativnog sadržaja objašnjavajući, između ostalog, poptpunu terminologiju umetnosti o kojoj je reč, omogućavajući posmatračima bolje razumevanje umetnosti o kojoj je reč, pospešujući prihvatanje ulične umetnosti kao zasebne umetnosti, same po sebi.

Svedoci smo ubrzanog urbanog rasta, a kako moderno društvo još nije naučilo da čita i razume grafite, društvo se još uvek nalazi u fazi prihvatanja grafita kao umetnosti; ne shvatajući njihovu dublju poruku koja je svoje postojanje počela kao prva umetnost koja je izašla iz buržoaskog kruga i postala dostupna svakom čoveku.

Roman čine četiri zasebne celine koje prate pored glavnog lika, četiri umetnika; ova knjiga je prva prilika da se ulični umetnici iz Srbije predstavljaju na ovaj način.

– Vi kada dođete u jedan grad, prvo Vas dočekaju bilbordi, svetleće reklame, agresivni i napadni brendirani panoi, to prvo zapazite. Međutim kada prošetate gradom, Vama se predstavlja arhitektura grada koja beleži istoriju onih koji su tu živeli i žive, a ta arhitektura čuva i umetnost u vidu strit arta. – objašnjava autorka.

Ona kaže da su se i sami grafiti kroz vreme razvijali i unapređivali, osamdesetih godina su to bile poruke na kojima nije bilo posebne umetnosti, obično su se odnosile na pank muziku ili ljubavne poruke, devedesete su godine rata te su i sadržaji grafita odisali ratnom i antiratnom notom, dvehiljadite su godine kada je ulična umetnost doživela „eksploziju“ boja, sadržaja i samih poruka.

– Bitna je razlika između ulične umetnosti i političke propagande, to će vam kazati svaki umetnik. Niko od njih ne oslikava naručene murale ili poruke. Uzmimo primer murala Ratka Mladića to nisu radili umetnici, to je plaćena poruka koja ima za cilj sasvim suprotno od umetnosti. – objašnjava Sunčica Božić.

Roman se u velikoj meri bazira na analiziranju fenomenologije ulične umetnosti i njenog uticaja na pojedince i na društvo, stavljajući akcenat na uticaj iskazivanja ličnih ili pojedinačnih stavova kroz grafite.

Većina romana je sačinjena od fotografija ulične umetnosti, jer je junak taj koji vodi čitaoca kroz Novi Sad – veoma je važan vizuelni momenat u romanu, jer se ceo roman bazira na tome.

Na inovativan način prikazuje sliku vremena i prostora grada Novog Sada kroz prizmu/oko uličnog umetnika. Novosadski grafiti je prva knjiga koja se bavi istraživanjem fenomena ulične umetnosti iz ugla umetnika, a ne posmatrača. Bavi se procesom razmišljanja jednog umetnika, koji tu umetnost stvara tokom celog svog života. Do danas nije objavljena ni jedna knjiga ove vrste na ovaj način, u glavnom publikacije vezane za ovu temu imaju funkciju turističke slikovnice.

– U planu je se onjavi i „EX YU“ zbirka priča o grafitima i uličnoj umetnosti u kojoj bi se našle price iz Ljubljane, Zagreba, Beograda I Novog Sada. U stalnom sam kontaktu sa ljudima koji rade na projektima iz tih gradova, ideja će biti sprovedena, ali mora se ići korak po korak. – najavljuje autorka.

Sunčica Božić je još uvek u potrazi za sredstvima kojim bi isfinansirala izdavanje knjige koja obiluje tekstom ali I fotografijama te su njena očekivanja, da bi uz novčanu pomoć roman trebao izaći u oktobru mesecu.

Pričajući o svojim traganjima za brojnim novosadskim grafiterima i uličnim umetnicima Sunčica Božić napominje da Inđija ima sjajnog i sada već svetski priznatog uličnog umetnika WUPER –a.

– Njegov mural bake koja peče hleb je ušao u 100 murala najboljih na svetu oslikan je u Rusiji. I Novi Sad je dobio mural inđijskog umetnika u Šafarikovoj ulici,i jedan je od omiljenih murala. Spada u najveće urađene murale u Novom Sadu, taj je radio zajedno sa  umetnikom Endo iz Čačka u organizaciji Lančana reakcija (NVO koja se bavi grafitima). – navodi autorka.

Organizaciju“Lančana reakcija“ koja se bavi muralima vodi Milica Grujičić koju inđijska publika zna po ulozi u filmu “Lihvar”  Nemanje Ćeraniča, dok i Endo poznat inđinčanima po muralu iz Tehničke Škole “Mihajlo Pupin”  u Inđiji. 

Sav Sunčicin trud je baziran na usavršavanju književnog i vizuelno-stvaralačkog krajolika Srbije time što na potpuno inovativan način prilazi temi kojom se bavi .

Verica Marinčić (IN Medija)