SafeJournalists: Alarmantni podaci o pretnjama novinarkama na Zapadnom Balkanu
Povodom 8. marta, Međunarodnog dana žena, SafeJournalists mreža upozorava da novinarke na Zapadnom Balkanu i dalje trpe pretnje, pritiske i rodno zasnovano uznemiravanje, posebno u digitalnom prostoru, dok institucionalni odgovori često kasne ili izostaju.
Podeli vest:
Između 2021. i kraja 2024. godine, SafeJournalists mreža zabeležila je ukupno 196 incidenata usmerenih isključivo protiv novinarki, dok je samo tokom 2025. godine već dokumentovan 121 slučaj. Ove brojke „ukazuju na alarmantan trend rasta i naglašavaju hitnu potrebu za snažnijim merama zaštite, posebno u slučajevima onlajn uznemiravanja, pretnji i koordinisanih kampanja targetiranja“, ističu iz mreže.
Digitalno nasilje postalo je najrasprostranjeniji oblik napada, uključujući koordinisane kampanje blaćenja, rodno zasnovan govor mržnje, seksualizovane pretnje, pa čak i pretnje silovanjem i smrću, često usmerene i na članove porodice. „Uprkos digitalnim tragovima, institucionalni odgovori su često spori ili izostaju, što obeshrabruje prijavljivanje i normalizuje onlajn nasilje“, navodi se u izveštaju SafeJournalists mreže.
Žene čine većinu novinarske radne snage u zemljama obuhvaćenim mrežom, ali su i dalje izložene rodnom jazu u platama, sporijem napredovanju u karijeri i potcenjivanju unutar uredničkih hijerarhija.
-Takvo okruženje povećava ranjivost, podstiče autocenzuru i sužava prostor za profesionalni integritet.- dodaju iz mreže.
Pored bezbednosnih i radnih izazova, problem ostaje i u načinu na koji su žene predstavljene u medijima. Podaci Globalnog projekta za monitoring medija (GMMP) pokazuju da digitalizacija nije dovela do značajnog raskida sa stereotipima: žene su i dalje nedovoljno zastupljene u „ozbiljnim vestima“, dok se rodno zasnovano nasilje nedovoljno obrađuje.
Kako bi odgovorila na problem, SafeJournalists mreža pokrenula je potpisivanje Deklaracije o unapređenju bezbednosti novinarki na Zapadnom Balkanu, tokom regionalne konferencije u Beogradu u septembru 2025. godine. Deklaraciju je do sada potpisalo skoro 400 aktera iz celog regiona, što pokazuje „široku spremnost medijske zajednice i relevantnih partnera da se ovim pitanjem bave na sistematski način“.
Mreža poziva institucije, medijske kuće i profesionalna udruženja da obezbede efikasno postupanje u slučajevima rodno zasnovanog i digitalnog nasilja, da redakcije uspostave jasne interne mehanizme zaštite i podrške, i da mediji obezbede dosledno rodno odgovorno izveštavanje oslobođeno stereotipa.
-Bezbednost novinarki i ravnopravna vidljivost žena u vestima nisu ‘specijalizovana agenda’, već temelj profesionalnog novinarstva i slobode medija.- poručuju iz SafeJournalists mreže.
Podeli vest:
