Sagovornica IN Medija: Ja sam fizički tu ali sam pravno nevidljiva

„Država se uopšte ne pita gde im je nestala žena rođena u Inđiji pre pedeset godina, ja sam fizički tu ali sam pravno nevidljiva“ objašnjava rođena inđinčanka koja je spletom okolnosti izgubila porodični stan u sudskom sporu i postala osoba bez adrese.

U borbi za ostvarivanje prava da dobije lična dokumenta inđinčanka T.M unazad par godina pokušava da dobije adesu stanovanja kako bi izvadila ličnu kartu a zatim ostvarila sva ostala prava koja joj pripadaju. Za dodelu adrese stanovanja licima bez adrese nije nadležan državni aparat, za IN Medija potvrdio je Centar za socijalni rad Dunav i Odeljenje besplatne pravne pomoći Opštine Inđija.

Sa oba stanovišta, da bi lice moglo da dobije ličnu kartu prva i osnovna stvar je da ima mesto prebivališta.

-Da bi ostvarili socijalnu pomoć, imali ličnu kartu, mogućnost zdravstvene pomoći i na kraju krajeva da bi mogli da glasaju osobe bez adrese moraju da budu prijavljeni makar fiktivno na neku adresu. – kaže za IN Medija direktorica Centra za socijalni rad Željka Godić Avramović.

Ona ističe da mogućnost učešća Centra, u smislu adrese na koju bi bili prijavljeni, nije moguća za punoletne građane. Prijavu na adresu Centra u ovom trenutku imaju četiri maloletne osobe koje su pod socijalnom zaštitom države a bez adrese su. Mogućnost prijave punoletnih osoba je isključena zbog niza potencijalnih problema. Godić Avramović takođe ističe da Inđija nema svratište ili prihvatilište za takve osobe na čiju adresu bi eventualno oni bili prijavljeni.

-Sama procedura prijave osobe na adresu Centra kao adresu stanovanja je komplikovana, sama zgrada i zemljište na kojoj se ona nalazi ne pripadaju nama nego lokalnoj samoupravi. Samim tim to nije ni vlasništvo opštine nego države, te je jako komplikovana procedura prijavljivanja. Punoletna lica imaju dodatnu pravnu kočnicu, ukoliko bi napravili bilo koji oblik kršenja zakona odgovarao bi Centar za socijalni rad kao „adresa stanovanja“. Mi ne možemo da vodimo računa gde se ti ljudi kreću i šta rade, to nužno ne znači da su oni potencijalni izvršioci krivičnih dela. – objašnjava Godić Avrić.

Foto: Pixabay

Inđinčanka T.M za IN Medija kaže da već par godina, od kada je u sudskom sporu izgubila porodičnu kuću, pokušava da ostvari svoja prava. Lična karta, zdravstveno osiguranje, zaposlenje, ostvarivanje socijalne pomoći, putovanje i na kraju glasanje sve su to prava koja su joj onemogućena iz razloga jer nema adresu stanovanja.

-Rođena sam u Inđiji, odrastala, školovala se, rađala, radila i glasala do ove godine. Ove godine nisam dobila poziv za glasanje gde mi je pored svega uskraćeno pravo izražavanja izborne volje. Ja sam za svoju državu pravno nevidljiva, nepostojeća. Ja sam sa 50 godina nestala sa evidencije ove države a nisam umrla, i niko se ne pita gde sam. –

Ona objašnjava da nema bliže i dalje porodice koj bi joj fiktivno dala mogućnost da bude prijavljena na adresu, ne želi da moli ljude da je prijavljuju na adrese na kojima ona ne živi.

-Dovoljno sam degradirana i očekujem da država ima neko rešenje za ovakve pojave. Nema. Moja država je mene pustila niz vodu, gledam kako se ljudi žale da pozive za glasanje dobijaju pokojnici koje sistem još uvek prepoznaje kao glasače. Mene živu i zdravu, ne vide. Ne trebam im. – kaže ona.

Da bi glasala ona je pokušala da nađe način kako da ostvari svoje pravo u opštine Inđija.

– Prvo sam zvala biracku komisiju  (broj 022 2156373) oni su rekli da nisu za to zaduženi i da se obratim centrali i da trazim odeljenje koje vodi birački spisak neku Cecu. Kako se niko nije javljao na telefon otišla sam  u šalter salu šalter br. 3 gde mi rečeno da nemam adresu i da verovatno treba da idem u SUP. Pitala sam da li možda može da mi pomogne činovnik u besplatnoj pravnoj pomoći u Opštini, na šta mi je odgovoreno potvrdno. –

Odlaskom u pravnu pomoć saznaje da oni nisu nadležni za te procedure te je i iz tog sektora upućena na SUP Inđija.

-Najviše me je pogodila rečenica “a zašto je vama toliko važno da glasate” koju mi je uputila činovnica iz besplatne pravne pomoći. Rekla sam da želim da budem sigurna da mog glas neće biti zloupotrebljen a odgovor je bio ako me nema u biračkom spisku, nema glasa, nema zloupotrebe.-

U Odeljenju za skupštinsko pravne odnose “besplatna pravna pomoć” za IN Medija potvrđuju da oni nisu nadležni za te pravne poslove i da osoba da bi ostvarila svoja prava mora da ima lična dokumenta. Ta dokumenta izdaje SUP i da je prvi korak ka ostvarivanju tih prava odlazak u SUP.

I predsednik izborne komisije Nikola Malić za IN Medija kaže da osobe bez lične karte ne mogu da glasaju, da moraju da imaju JMBG i mesto prebivališta kako bi ostvarili parvo na ličnu kartu i zatim sva ostala prava kao i glasačko upisom u birački spisak.

Niko od sagovornika nije imao odgovor na pitanje kako je u jednom trenutku neko pravno vidljiv samo prešao u status pravno nevidljivog lica a da država nije reagovala.

-I ljudi koji dolaze u Inđiju, doseljavaju se i rade imaju niz problema kada je u pitanju mesto boravka odnosno promena prebivališta. Niko na sebe ne želi da preuzima odgovornost prijavljivanja na adresu. To jeste problem sistema, koji je na žalost nerešiv za sada. – kaže direktorica Centra za socijalni rad.

Grad Beograd je sa druge strane tokom prošle 2022. godine na gradskoj sednici usvojio dopunu Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite kako bi beskućnicima bila obezbeđena lična dokumenta neophodna za utvrđivanje njihovog identiteta.

Ljudi bez adrese i ličnih dokumenata su prilikom poisa stanovništva prošle godine u Srbiji takođe “nevidljivi” te nisu uračunati u popis.

I na pospisu satanovništva tkomom prošle godine anketari su zapazili problem beskućnika i njihove pravne nevidljivosti. Ova kategorija ljudi nevidljiva je i u demografskoj statistici,

Popisom stanovništva se periodično prikupljaju podaci o državljanima Srbije svih uzrasta, kao i o strancima trajno naseljenim u Srbiji. Popisom se obuhvataju državljani koji su u trenutku popisa prisutni u Srbiji, odnosno imaju prebivalište ili boravište. Popis stanovništva organizuje i sprovodi Republički zavod za statistiku i ima za cilj da pruži relevantne podatke za potrebe statističkih analiza, planiranja javnih politika i druge svrhe koje se tiču demografskih i socijalnih karakteristika stanovništva. Prema popisu iz 2022. godine u Republici Srbiji živi 6.647.003 stanovnika.

-Bez lične karte ne možete ostvariti nijedno drugo pravo i to nije samo pitanje socijalne i zdravstvene zaštite, već i prava na rad i dostojanstven život, – izjavio je tokom februara ove godine ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov.

Žigmanov je, na sastanku posvećenom pitanju beskućništva i rešavanju pitanja ličnih dokumenata u gradskom sekretarijatu za socijalnu zaštitu, istakao da je važno da unutar društva postoji svest i prihvatanje da problem postoji i sagledati mehanizme za njihovo rešavanje.

To pitanje je relativno dugo na marginama, gotovo da se nije prepoznavalo kao problem, ocenio je Žigmanov i ponovio da su lična dokumenta osnovna pretpostavka za ostvarivanje drugih prava.