Sedam odsto stanovništva Srbije apsolutno siromašno
Skoro sedam odsto stanovnika Srbije živi u apsolutnom siromaštvu odnosno oko 450.000 ljudi, a gotovo jedna trećina je u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, saopštila je Fondacija Centar za demokratiju (FCD), povodom 20. februara – Svetskog dana socijalne pravde, prenosi Beta. – Stanovništvo u Srbiji je među najsiromašnijim u Evropi, ekonomske i socijalne nejednakosti […]
Skoro sedam odsto stanovnika Srbije živi u apsolutnom siromaštvu odnosno oko 450.000 ljudi, a gotovo jedna trećina je u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, saopštila je Fondacija Centar za demokratiju (FCD), povodom 20. februara – Svetskog dana socijalne pravde, prenosi Beta.
– Stanovništvo u Srbiji je među najsiromašnijim u Evropi, ekonomske i socijalne nejednakosti u državi su sve izraženije, a izdvajanja za socijalnu pomoć su iz godine u godinu sve manja – upozorava FCD a prenosi sindikat „Nezavisnost“.
Ocenili su da posebno zabrinjavaju podaci o siromaštvu najugroženijih društvenih grupa: stanovništva u seoskim područjima, nezaposlenih i pripadnika romske populacije, jer od svih romskih naselja u Srbiji, 38 odsto njih nije priključeno na vodu, a više od 70 odsto nema kanalizaciju.
Pored toga, Srbija nema odgovarajući zakonski i strateški okvir kojim bi umanjila problem siromaštva, ocenila je fondacija.
Prema informacijama Republičkog zavoda za statistiku iz oktobra 2021. godine, u 2020. godini stopa rizika od siromaštva iznosila je 21,7%, i u odnosu na 2019. godinu niža je za 1,5 procentnih poena. Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila je 29,8%, i u odnosu na 2019. godinu niža je za 1,9 procentnih poena.
Prag rizika od siromaštva za domaćinstvo s dvoje odraslih i jednim detetom starosti do 14 godina iznosio je 39 600 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece starosti do 14 godina iznosio 46 200 dinara.Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti pokazuje procenat lica koja su u riziku od siromaštva, ili su izrazito materijalno uskraćena, ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada.Posmatrano prema starosti, lica mlađa od 18 godina bila su najviše izložena riziku od siromaštva – 24,2%, kao i lica starosti od 18 do 24 godina – 23,6%. Najnižu stopu rizika od siromaštva imala su lica starosti od 25 do 54 godine – 19,6%.
U zavisnosti od statusa u aktivnosti, za lica stara 18 i više godina, najizloženija riziku od siromaštva bila su nezaposlena lica – 46,7%, dok je najniža stopa rizika od siromaštva za lica zaposlena kod poslodavca – 6,2%. Za samozaposlena lica ova stopa iznosila je 18,8%, a za penzionere 19,4%.
31,5 odsto stanovništva ne može da priušti neočekivani trošak u iznosu od 16.600 dinara iz budžeta domaćinstva. Gotovo 15 odsto građana Srbije ne može sebi da priušti meso ili ribu u obroku svakog drugog dana.Da troškovi stanovanja predstavljaju veliko opterećenja za budžet smatra 51,9 % građana.
Nezavisnost prenosi i izjavu generalnog direktora Međunarodne organizacije rada (MOR) Gaja Rajdera – da međunarodna zajednica ne sme propustiti šansu da oblikuje oporavak od kovida-19 tako da se što većem broju ljudi širom planete omoguće veća ekonomska i socijalna prava.
Kriza izazvana pandemijom pogoršala je nejednakosti, ukazao je prvi čovek MOR-a, povodom dana socijalne pravde.
– Najgore su pogođeni oni koji su bili u nepovoljnom položaju pre pandemije – mladi, žene, radnici u neformalnom sektoru i radnici migranti, mala preduzeća. Ali ništa od toga nije neizbežno i zavisi od izbora koje donosimo- rekao je Rajder ukazujući da će izbor kreatora politike oporavka od pandemije odrediti pravac promene.
IN Medija