Šid među rekorderima: U Sremu zemljište prodato za 800.000 evra, Vojvođanske oranice i dalje najvrednije u Srbiji

Podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju da je najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište u tom periodu dostigla 800.000 evra ostvarena na teritoriji opštine Šid (Kukujevci). Reč je o četiri parcele ukupne površine veće od 55 hektara, piše Forbes Srbija.

Region Vojvodine imao je najveće učešće u vrednosti prometovanog poljoprivrednog zemljišta – 70 odsto.

Cene poljoprivrednog zemljišta stagniraju

Iako se već godinama govori o tome da je cena poljoprivrednog zemljišta dostigla rekordne iznose, sagovornici Forbes ukazuju da je taj trend bio aktuelan do pre tri godine i da od tada stagniraju, odnosno ne beleže značajan rast.

Ipak, ostaju uočljive velike razlike u cenama zemljišta u Vojvodini u odnosu na ostale delove Srbije.

Razloga za to je više. Jedan od njih je to što su poslednje tri godine bile sušne. Cene zavise i od kvaliteta zemljišta i infrastrukture koja ga okružuje, objašnjavaju stručnjaci.

Osim toga sve manje je obradivog zemljišta. Kako za Forbes Srbija objašnjava agroekonomista Milan Prostran, Srbija je poslednjih godina pratila trendove koji su postojali i u Evropi gde su cene godinama beležile rast. Zemljišta nema dovoljno i zato je godinama držalo visoku cenu.

Prostran navodi primer Italije gde je u oblasti Ligurija cena dostigla 120.000 evra za hektar. Italija nije jedinstven slučaj.

Kada je reč o Srbiji, cena hektara zemlje u Vojvodini sada se kreće između 10.000 i 15.000 evra. A bilo je slučajeva i da dostigne 35.000 evra za hektar. Najskuplje zemljište je, kako objašnjava Prostran, u delu između Tise i Dunava. Visoke cene beleži i ostatak Bačke, kao i Srem i Banat.

Poljoprivredno zemljište na jugu značajno povoljnije

S druge strane, na jugu zemlje se njive mogu naći po ceni od 2.000 do 3.000 evra po hektaru. Upozorava i da je poslednji popis pokazao je da su se za 10 godina značajno smanjile ukupne površine poljoprivrednog zemljišta.

-Zbog velikih infrastrkturnih radova poljoprivrednog zemljišta je sve manje.- dodaje. Tome su doprinele i klimatske promene, degradacije terena, erozije.

Da bi se povratio jedan centimetar poljoprivrednog zemljišta, potrebno je 1.000 godina, podseća Prostran.

Prostran kaže da smo na popisu 2012. imali na raspolaganju 5,3 miliona hektara, a 3,4 miliona korišćenog. Prema popisu iz 2023. raspoloživo zemljište došlo je na nivo od 4,7 miliona hektara, a korišćeno je takođe smanjeno – za oko 200.000 hektara.

Ukazuje da je problem nastao početkom dvehiljaditih kada je došlo do prodaje zemljišta po najnižim cenama.

-Uglavnom, ono što je spadalo u najkvalitetniju zemlju je prodato tajkunima.- dodaje on.

Potom je cena poljoprivrednog zemljišta počela da raste od 2010. i dostigla je nivo koji je viši bio nego u Rumuniji, Bugarskoj ili Hrvatskoj.

Prostran kaže da je na rast uticao pre svega nedostatak obradivog, odnosno korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Ilustrujući primerom kako je cena zemljišta rasla, Prostran kaže da je 2008. cena za hektar iznosila 5.000 evra, a sada je 25.000 evra. Ponegde se prodavala i za 150.000 evra.

Trendovi smanjenja poljoprivrednog obradivog zemljišta su aktuelni i u EU. U Evropi svake godine nestane zemljište veličine Berlina.

Šta se moglo učiniti

Govoreći o tome da li postoji interes i opravdanost da država zemljište daje u dugoročan zakup investitorima, Prostran kaže da je u početku to išlo „po principu podele plena“.

-U prevodu, da dajemo i državnu zemlju u zakup pa ćemo podeliti – malo će dobiti lokalna samouprava, malo Pokrajina, veći deo Republika…- kaže Prostran.

Prostran ocenjuje da je racionalnije da država poljoprivredno zemljište dodeli malim i srednjim farmerima na duži rok korišćenja bez naknade i bez prava na vlasništvo dok se ne vidi kako će se prema njemu odnositi.

Ukazuje na to da je oko 500.000 hektara zemljišta u državnom vlasništvu i da u zakup daje 250.000 hektara. Od tog zakupa ostvaruje prihod od 50 miliona evra godišnje. Oko 300.000 hektara moglo bi se staviti u promet ili dati manjim farmerima kako bi ojačali ekonomski.