Skaču li cene programera u Srbiji zbog sukoba u Ukrajini
Ukrajina je izuzetno jaka IT nacija sa preko 250.000 ljudi koji rade u sektoru. Trenutni rat u zemlji će značajno uticati na IT sektor, a nas je zanimalo hoće li doći do povećanja cena IT usluga u regionu ukoliko se sukob nastavi i kakva sudbina čeka IT profesionalce koji su laptop zamenili puškom? – piše […]
Ukrajina je izuzetno jaka IT nacija sa preko 250.000 ljudi koji rade u sektoru. Trenutni rat u zemlji će značajno uticati na IT sektor, a nas je zanimalo hoće li doći do povećanja cena IT usluga u regionu ukoliko se sukob nastavi i kakva sudbina čeka IT profesionalce koji su laptop zamenili puškom? – piše Nova.rs
Prema izveštaju IT Ukraine Association, Ukrajina je u 2021. godini zabeležila izvoz IT usluga u iznosu od 6,8 miliardi dolara. Ovo je neverovatan skok od 36% u odnosu na 2020. godinu.
Ova zemlja je dom velikog broja visokotehnoloških kompanija među kojima su WhatsApp, Grammarly i Gitlab. Zemlja je takođe poznata i po jakom WEB3 prisustvu – osnivači Solane i Near protokola su Ukrajinci, a kompanije poput Amazona, SAP-a, Gugla i Samsunga imale su svoje razvojne centre. Tehnički i dalje ih imaju, ali je njihova sudbina sada veoma neizvesna.
Kako prenosi Vol Strit Žurnal, nedelju dana nakon što je Rusija započela invaziju na Ukrajinu, mnoge kompanije u toj zemlji su uspele da presele hiljade zaposlenih na zapad Ukrajine. Posebno u tehnološki centar Lavov, koji je do sada bio pošteđen rata.
Ovo je za sada delimično obustavilo egzodus visokokvalifikovane radne snage u IT sektoru, ali budućnost je još uvek neizvesna.
Hoće li zbog krize u Ukrajini i deficita radne snage doći do skoka cena IT usluga u Srbiji i zemljama regiona poput Poljske, Rumunije, Mađarske i drugih? Ukoliko se sukob nastavi, hoće li desetine hiljada programera naći utočište u ovim zemljama ili pak poći dalje put Zapada? Pitanja je mnogo, a odgovora i nema previše.
Međutim, jedna stvar je sigurna. Velike tehnološke kompanije, kada ne “kenseluju Rusiju”, u potrazi su za stabilnim područjima iliti barem koliko-toliko stabilnim područjima. Na tom spisku sada se nalazi i Srbija koja posljednjih godina privlači sve veći broj stranih IT kompanija, stoga se logički nameće i pitanje – može li Srbija sasvim nenadano “profitirati” i privući sve te kompanije ukoliko se sukobi nastave?
– Svaki sukob je užasan, a ovaj u Ukrajini bi mogao da ostavi trajne posledice na IT tržišta srednje i istočne Evrope. Ono što u Srbiji možemo očekivati, ukoliko se sukob nastavi, je da će cena rada u ICT industriji početi da raste. Sa druge strane, u Srbiji je ICT tržište poprilično konkurentno, a veća konkurentnost koju može izazvati novonastala situacija će dodatno zakomplikovati situaciju. Dobra stvar u svemu tome je što ćemo najverovatnije videti rast cena i zarada iskusnih programera – istakao je Marko Mudranić, osnivač i direktor Netokracije u Srbiji.
– Ako se sukobi nastave, a nadamo se da neće, mogao bi se očekivati veliki broj ljudi koji dolazi u Jugoistočnu Evropu. Svakako, pitanje je da li ljudi koji su izbegli žele da nastave svoj život u Srbiji, naročito kad uzmemo u obzir stav naše države o situaciji u Ukrajini – dodao je on.
Srbija je ispred Ukrajine kada je u pitanju ukupan udeo ICT usluga u bruto domaćem proizvodu. A najveći udeo, prema izveštaju IT Ukraine Association, ima Belorusija.
Evropsko tržište će u tom smislu delimično „profitirati“ zbog visokokvalitetnog IT kadra koji dolazi iz Ukrajine. Pogotovo kada je u pitanju digitalna ekonomija gde je radna snaga deficitarna. U Ukrajini je i ogroman procenat ljudi koji izuzetno dobro govore engleski jezik što može doprineti lakšoj integraciji u nova tržišta.
IN Medija