ŠOK! Građani Inđije u neverici! Šta je sledeće!!! (FOTO, VIDEO)

Da li vas je zaintrigirao naslov teksta?

Šta ste iz njega saznali?

Zašto ste kliknuli?

Šta očekujete da pročitate?

Istraživanje CeSID-a “Nova pismenost” pokazalo je da građani Srbije retko čitaju vest dalje od naslova, kao i da bar polovina njih veoma retko ili nikada na proverava izvore informacija, piše N1.

– Kad se na mrežama pojavi link, često se zadržite samo na naslovu, ako ga i klinknete, pročitate naslov i malo ispod, ne čitate tekst i koliko se sadržaj poklapa sa tvrdnjama iz naslova. Manjka nam da proverimo ko je izvor, ko je autor, da li se pojavila u još nekim medijima, to su neke nijanse na kojima bi trebalo da radimo i uvodimo kao svakodnevnu praksu – rekao je za N1 menadžer programa “Nova pismenost” Goran Zarić.

Mladi najviše veruju društvenim medijima i influenserima, ali je odnos prema influenserima “najkritičkiji”. Od društvenih mreža, u Srbiji se izdvajaju Instagram, Jutjub i Fejsbuk.

Kako se navodi, isto istraživanje je pokazalo i da se većina ispitanika informiše prvo preko društvenih medija, zatim preko portala, pa putem televizije.

– Televizija je mediji koji je veoma vitalan, izvesno je da će zadržati svoj uticaj i oglašivačke prihode – kaže Klačar i dodaje da njen uticaj pada kako se spušta starosna granica.

– Kako se od bumera spuštamo ka generaciji Z vidimo jaz i otklon mladih od TV i tradicionalnih medija i približavanje društvenim mrežama – Instagramu, Tiktoku, a ako pogledamo samo tinejdžere, oni su i na Diskordu. Nema dileme da je televizija zadržala primat u totalu, ako govorimo o mlađima, vidimo da mreže i portali preuzimaju primat – objašnjava izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar.

Klačar dodaje da je u Srbiji najviše influensera na Instagramu, da je Fejsbuk važan, ali stagnira, dok je Tiktok najbrže rastuća mreža. 2019. godine tu mrežu je koristilo svega 2% ljudi, sledeće godine 16%, a ove godine 28%. Kako kaže, kod mlađe populacije je taj procenat preko 50%.

“Stariji od 55 godine pred televizijom provode 142 minuta”

Istraživanje je pokazalo i da građani preteruju ocenjujući sami sebe, kao i da stariji građani iz ruralnih sredina manje kritički pristupaju vestima i pokazuju veći stepen poverenja prema različitim informacijama koje vide u medijima.

– Građani smatraju da umeju da prepoznaju lažne vesti ili spinove i kažu na kojim kanalima, ali kad ih pitamo koje medije pratite, oni pomenu iste te programe – kaže Zarić.

Rast poverenja u televiziju

Isto istraživanje donelo je i nekoliko potpuno neočekivanih zaključaka. U Srbiji je tokom ove godine zabeležen rast informisanja putem televizije, ali i poverenje u taj medij.

– Za mene je iznenađenje porast upotrebe televizije i sada se uz TV ekrane provodi 88 minuta. Treba napomenuti da postoje razlike u uzrastima, najviše vremena provode stariji građani i penzioneri. Drugi zanimljiv nalaz je da raste poverenje u informacije koje primamo preko televizije – rekao je Goran Zarić.

Istraživanje je pokazalo i da indeks digitalne pismenosti, koji pokazuje koliko su ljudi sposobni da pristupe digitalnom okruženju i da ga koriste, iznosi 10,68.

– To znači da je digitalna pismenost, ako govorimo o samoevaluaciji, na relativno visokom nivou – kaže Zarić.

U CeSIDu dodaju da je stagnacija pri upotrebi novih tehnologija primetna kod starijih od 50 godina.

– Porast i ubrzanje tehnologija limitira generaciju koja je odrasla u analognom svetu. Dobri podaci su da je medijska pismenost veća nego prošle godine, a tu je pandemija najviše uticala. Podigla je stepen kritičkog razmišljanja ljudi, počeli su ljudi da traže relevantniji izvor informacija – zaključio je Bojan Klačar.

Naslovna fotografija: the blowup on Unsplash
Radovan Nikolić (IN Medija)

PROČITAJTE JOŠ: