Spomenik palim borcima u Belegišu zapušten, imena na ploči nepotpuna

Ovaj spomenik je dobro koje – bar na papiru, uživa prethodnu zaštitu (što znači da je vrednovan na osnovu činjenica o značaju za očuvanje identiteta i kulture), i zaštitu kao ratni memorijal. 

Podignut je 9. septembra 1973. godine, na inicijativu Saveza boraca Belegiša, na mestu stradanja 22 osobe, većinom meštana Belegiša. Zahvaljujući fotografiji koju smo dobili od Zavoda za zaštitu spomenika Sremska Mitrovica, znamo da je na ploči od belog mermera pisalo sledeće:

“NA OVOM MESTU SU 25. FEBRUARA 1943. G. OD STRANE OKUPATORA UBIJENI NA NAJSVIREPIJI NAČIN PRIPADNICI HOP-a: LIČANIN ARSA, ĐURĐAK VELJA, RADAKOVIĆ ZDRAVKO, NENADOVIĆ LAZAR, RAŠIĆ KUZMAN, KORICA LAZAR, RADINOVIĆ LJUBOMIR, OPAČIĆ LJUBICA, OPAČIĆ LJUBIŠA, JAZIĆ MILAN, BOBARIĆ MILOŠ, LONČAR BOŽIDAR, ĐEKIĆ P. NIKOLA, KRIVOŠIJA SRETA, PETROVIĆ STEVAN, BRUS CVEJA, NOVOSELAC CVEJA – CRNI I PET NEPOZNATIH DRUGOVA.

OVAJ SPOMENIK PODIŽE U ZNAK SEĆANJA NA POGINULE RODOLJUBE SAVEZ BORACA BELEGIŠ 9. IX 1973. G.”

Da, pisalo je, pošto je bela ploča od čuvenog venčačkog mermera u međuvremenu nestala.

Neko je naknadno postavio novu ploču, na kojoj se nalaze imena, ovog puta, 18-oro stradalih.

U odnosu na spisak koji je bio na prvobitnoj beloj ploči, na novoj ploči nema imena BRUS CVEJE i BOBARIĆ MILOŠA, a dodata su sledeća: BRU(?)IN MARJANOVIĆ SVETOZAR, GROZDANIĆ PAVLE i RADINOVIĆ LAZAR. Pretpostavljamo da se iza imena LONČAR BOJA i NOVOSELAC SVETOZAR, ispisanih na novoj ploči, kriju  LONČAR BOŽIDAR i NOVOSELAC CVEJA – CRNI sa prvobitne ploče.

Pošto u Sremu nije neobično da Svetozara zovu Cveja, moguće je i da se iza BRU(?)IN MARJANOVIĆ SVETOZAR krije BRUS CVEJA. Ipak, istoričari Zavoda za zaštitu spomenika bi trebalo da istraže nastale promene u spisku,  da niko od stradalih pripadnika Narodno-oslobodilačkog pokreta ne bude zaboravljen, ili da nečija biografija ne bude “oprana” na ovaj način.

Na loše stanje spomenika nas je upozorila zabrinuta grupa građana. Međutim, još više ih je uznemirio tekst na sajtu Turističke organizacije opštine Stara Pazova, koji je, prema njihovim rečima, “polupismen”, bez informacija o samom spomeniku, a “stilski veoma upitan”.

I zaista, na sajtu TO Stara Pazova, u kategoriji kulturno-istorijskih objekata, podkategorija “Belegiš”, nalazi se sledeći tekst, bez prateće fotografije:

“Spomenik predstavlja obeležje gde su Starobanovački žandarmi – izrodi naroda, varvarski poubijali 22 rodoljuba 25. februara 1943. godine. U poslepodnevnim časovima 25. februara 1943. godine fašisti su se povlačili za Staru Pazovu. Mobilisali su preko 30 zaprežnih kola u koja su utovarili opljačkano i na kola je potovareno oko 60 belegiških talaca da bih ih otpremili u razne logore i na prinudne radove. Starobanovački žandarmi na čelu sa zloglasnim narednikom Blažom za zaprežnim kolima, pešice su terali 22 rodoljuba osuđena na smrt (?). Krvnički su ih upleli u žice i tako onesposobljene na putu ih tukli i mučili. Kada su pregazili ćupriju preko neregulisanog (?) kanala ”Budovar” koji Belegišani zovu “aBra” (?) zbog tršćaka i rogoza, krvnici sa žrtvama su zastali, zaprege su iščezle i to su bili zadnji trenuci od života do smrti. Izmrcvarene i fizički onesposobljene rodoljube krvnici su hvatali, privlačili ih bliže obali i svakom pucali u potiljak, zatim bi žrtve odbacili u vodu. Lica žrtava su bila unakažena, po njima žrtve se nisu mogle prepoznati. Žrtve su bile zaleđena u vodi kanala. Fašisti su mislili da će ovim varvarskim postupcima zaplašiti narod Belegiša.”

Osim navedene literature koja je korišćena prilikom sastavljanja ovog teksta, drugih informacija o spomeniku nema.

Istoričarka Zavoda za zaštitu spomenika Sremska Mitrovica, Gorana Lemajić, je na naš zahtev potražila dokumentaciju o spomeniku. I TO Stara Pazova je isto tako mogla da se obrati Zavodu.

Dakle, idejno rešenje ovog spomenika izradio je arhitekta Dimitrije Ristić, koji je u sremskomitrovačkom Zavodu radio od 1970. do 1974. godine. Spomenik je izrađen u radionici Zavoda, pod rukovodstvom tehničara Slobodana Kostića.

Na postolju se nalaze tri stilizovane ljudske figure, izrađene od čeličnog lima. Lim je spojen grubim varom da bi što vernije bio prikazan način na koji su ovi rodoljubi završili svoj život.

Na osnovu fotografija koje smo poslali Zavodu, njihovi stručnjaci su zaključili da je “primetno loše stanje u kom se navedeno obeležje trenutno nalazi”.

Obećali su da će obići spomenik, izvršiti uvid u njegovo stanje i proslediti izveštaj Opštini Stara Pazova, jer je prema čl.8 Zakona o ratnim memorijalima lokalna samouprava dužna da se stara o redovnom održavanju ratnih memorijala koji se nalaze na njenoj teritoriji.