Srbija „jedna od najbezbednijih zemlja“ prva po masovnim ubistvima u Evropi

Međutim, kako piše Danas, ovu njegovu tvrdnju prvi je „raskrinkao“ portal Istinomer koji se bavi proverom tačnosti izjava političara.

 Istinomer je, pozivajući se na izveštaj Radne grupe za bezbednost Majske platforme, naveo da je Srbija prva u Evropi po broju masovnih ubistava u poslednjih deset godina.

Ovi događaji, kako se navodi u izveštaju Radne grupe za bezbednost Majske platforme, nisu izuzetak u našem društvu, jer je od 2013. do 2023. u Srbiji bilo devet višestrukih ubistava u kojima su ubijene ili ranjene 102 osobe, što je prosek od 1,42 ubijena na 100.000 stanovnika. Srbija je tako, ističe se, postala prva zemlja u Evropi prema broju masovnih ubistava u prethodnih 10 godina.

Ni međunarodna statistika ne ide u prilog predsednikovoj tvrdnji. Na Globalnom indeksu mira (Global Peace Index), koji svake godine rangira zemlje na osnovu 23 parametra – od nivoa nasilja i kriminala do terorizma i međunarodnih sukoba, Srbija nije među najbezbednijim zemljama u svetu. Od 163 zemlje sveta, Srbija se ove godine nalazi na 54. mestu Globalnog indeksa mira. Na prvih deset mesta su Island, Irska, Austrija, Novi Zeland, Singapur, Švajcarska, Portugal, Danska, Slovenija, Malezija.

 Kada je reč o Evropi, od 36 zemlje Srbija se po bezbednosti nalazi čak na 31. mestu Globalnog indeksa mira. Iza nje su samo Kosovo, Bosna i Hercegovina, Francuska, Kipar i Turska.

 Osim toga, u Srbiji se nedavno dogodio napad na ambasadu Izraela i pripadnika žanadrmerije, koji su vlasti okarakterisali kao teroristički, pa je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić proglasio crveni nivo bezbednosnih pretnji od terorizma.

-Što se tiče te izjave predsednika Srbije, ja bih voleo da je ona tačna i da je Srbija zaista bezbedna, međutim, kao što je poznato, Srbija je već godinama izložena nakon raspada SFRJ brojnim bezbednosnim izazovima i pretnjama.- kaže za Danas Momir Stojanović, bivši načelnik Vojno-obaveštajne agencije.

 U te bezbednosne rizike, izazove i pretnje, kako kaže, ubrajaju se situacija na Kosovu i Metohiji, stanje u Sandžaku, organizovani kriminal i korupcija kao i „sumjnive investicije i preskupi infrastrukturni objekti“.

 -Kada sve to saberete, ja ne bih mogao reći da je Srbija bezbedna zemlja. Može se reći da su naše institucije u sektoru bezbednosti angažovane na nekim sporednim zadacima a ne onim koji su im zakonom propisani. One treba da otkrivaju dokumentuju i presecaju obaveštajnu i drugu subverzivnu aktivnost usmerenu na rušenje ustavnog uređenja, zatim da otkrivaju, dokomentuju i presecaju terorističku aktivnost, i treće, otkrivaju dokumentuju i presecaju organizovani criminal.- objašnjava Stojanović.

 Međutim, kako navodi sagovornik Danasa, naše institucije u sektoru bezbednosti su „politički instrumentalizovane“.

 -Nema zaštite vitalnih državnih i nacionalnih interesa kako je to propisano u važećoj zakonskoj regulativi, već isntitucije bezbednosti rade na zaštiti opstanka političke partije na vlasti.- ističe Stojanović.

 Kako kaže, incident kada je islamski ekstremista izvršio napad na pripadnika žandarmerije i ambasadu Izraela samo pokazuje da su institucije bezbednosti zatajile.

 Ističe i da ako ćemo da gledamo nakadno na bezbednosne probleme i ako ćemo reagovati tek nakon nekog incidenta, onda nam službe bezbednosti i ne trebaju.

 Politikolog Duško Radosavljević kaže za Danas da i kada zanemarimo službe bezbednosti i pogledamo iz ugla običnog građanina, Srbija nije previše bezbedna ni kada su neke svakodnevne stvari u pitanju.

 -Građani se boje da uđu u gradski prevoz jer može da otpadne točak, da se zapali autobus ili da čovek propadne kroz truli patos. Ne zna se da li će voz da stigne na odredište jer vagoni stalno iskači iz šina. Sistem po sistem otkazuje, otkazuju i one službe koje nemaju veze sa sektorom bezbednosti.- priča Radosavljević.

Kaže i da nije siguran da li je službama dozvoljeno da profesionalno odreaguju na bezbednosne izazove koje imamo u Srbiji.

 -Imamo slučajeve femicida, masovnih ubistava, pa evo sada i terorističkih napada, a i dalje su puna usta političarima toga da je ovo gde mi živimo slobodno i bezbedno. Konstanto imamo kreiranje lažne realnosti na televiziji i samohvalu vladajuće partije.- kaže Radosavljević.

 Prema njegovom mišljenju, kada se ljudi odmaknu od televizija sa nacionalnom frekvencijom i izađu na ulicu, vide da realnost uopše nije takva kakvom je vlast predstavlja.

 -Šta god mi da kažemo onda imamo poklapanje tipa ‘a jesi li tako pričao kad su žuti bili na vlasti’. Dvanaest godina vlasti je otišlu u jednu laž, lakirovku i stvaranje jedne virtuelne realnosti.- zaključuje Radosavljević.