Srbija se zadužila za više od milijardu evra – a planira još
Srbija je u momentu velikih protesta i blokada u zemlji odlučila da više od tri puta proširi emisije državnih hartija od vrednosti i zaduži se na tržištu preko dinarskih desetoipogodišnjih obveznica.
Podeli vest:
Razlog tome je, prema Upravi za javni dug, bilo veliko interesovanje investitora koje je iskazano na prvoj aukciji u januaru kada se država zadužila 111,3 milijarde dinara, piše Nova ekonomija.
Pre nekoliko dana vlast se zadužila još 25,15 milijardi dinara, ali nije ispunila prostor koji je sebi ostavila do proširenja od 180 milijardi evra. Međutim, ako je suditi prema bankarima, prostora će biti u narednim mesecima, jer nas očekuje još emisija.
Prema originalnom planu, Srbija je imala planirani obim prodaje od 20 i 30 milijardi dinara na aukcijama u januaru i martu. Međutim, već u januaru ona je emitovala 120 milijardi dinara obveznica, od čega je prodala 111,3 milijarde, da bi onda dodala još 68,7 milijardi pred martovsku aukciju. Tada je uspela da proda 25,15 milijardi. Tako se proširenje obima emisije na 180 milijardi dinara desilo u trenutku kada je zemlja već tri meseca u političkim previranjima sa mnogim blokadama i štrajkovima, navodi Nova ekonomija.
Ovo nije sve od zaduženja koja nas očekuju u ovoj godini, jer analitičari Erste gupe najavljuju „aktivnosti refinansiranja koje treba da ostanu relativno dobro diversifikovane, uključujući emisiju evroobveznica (do dve milijarde evra), domaće emisije (do 2,1 milijarde evra) i zajmove iz komercijalnih izvora (do 3,1 milijarde evra)“.
Da bi bilo jasno, aukcije i emisije obveznica su prodaja hartije od vrednosti kojima se država zadužuje. Po isteku zaduživanja, onaj ko je emitovao dug, mora i da vrati celokupnu uzajmljenu sumu, osim što isplaćuje i kuponske stope (kamate) u međuvremenu.
Podstaknuto donekle apetitom investitora zbog dobijanja investicionog kreditnog rejtinga od jedne agencije, Ministarstvo finansija donelo je još jednu odluku koja je možda zbunjujuća – da se zaduži u dinarima, u trenutku kada su kamate za zaduženja u evrima mnogo niže.
–Pretpostavljam da to ima malo veze i sa očekivanjima, na relaciji Narodna banka Srbije (NBS) i Ministarstvo finansija, kako bi povukli deo dinara sa tržišta i da malo zaustave inflaciju, a jedan od mehanizama je da neko vreme to (dinare) malo povučete da ne bi otišlo na drugu stranu u potrošnju, a da država onda to usmerava, nadam se, u dobre projekte.- kaže za Novu ekonomiju finansijski konsultant Vladimir Vasić i dodaje da on samo može da pretpostavlja da je to razlog.
Inflacija u Srbiji je uporna, a NBS nije spuštala kamatne stope od septembra prošle godine upravo navodeći rast cena kao problem, uz geopolitiku. U februaru, rast cena je bio na 4,5 odsto, na gornjoj granici cilja centralne banke, ali je oko tog nivoa već duže vreme.
Brokeri koji prate dešavanja na tržištima hartija od vrednosti kažu za Novu Ekonomiju da za proširenje emisije u nezgodnom političkom trenutku mogu biti tri „krivca“.
–Razlozi iza proširenja mogu biti brojni poput – povećana potreba za finansiranjem (veći izdaci od planiranih), refinansiranja postojećeg duga i ako država očekuje neku ekonomsku neizvesnost pa želi da iskoristi priliku da se zaduži pre krize.- kaže investicioni analitičar u kompaniji Senzal Capital Mihailo Đurđević.
Podeli vest:
