Stara Pazova: Socijalna pomoć za odbornicu koja vređa novinare (VIDEO)
Odbornica SNS-a u Staroj Pazovi, Biljana Kostić Dizdarević, verbalno je napala novinarku N1 Sanju Kosović tokom javnog događaja, nazivajući je „izdajnikom“ i „ustašom“. Kostić Dizdarević je poznata po tome što je, uprkos plati u Telekomu i odborničkoj nadoknadi, dobila 120.000 dinara socijalne pomoći. Dolazi iz porodice sa dugom političkom tradicijom — njen otac bio je opštinski funkcioner još u vreme socijalizma.
Podeli vest:
Javnost u Srbiji je za ovu funkcionerku nedavno čula kada je otkriveno da je, uprkos redovnim primanjima, dobila 120.000 dinara socijalne pomoći. Biljana Kostić Dizdarević dolazi iz porodice sa političkom tradicijom — njen otac bio je dugogodišnji opštinski funkcioner u Staroj Pazovi.
Novinarka televizije N1 Sanja Kosović našla se na meti verbalnih napada dok je izveštavala sa terena. Jedna od osoba koja ju je otvoreno vređala bila je i odbornica Srpske napredne stranke Biljana Kostić Dizdarević. Kosović je tokom incidenta više puta nazvana „izdajnikom“ i „ustašom“, a Kostić Dizdarević ju je sve vreme snimala mobilnim telefonom.
Iako javna funkcionerka sa stalnim zaposlenjem u državnoj firmi Telekom Srbija, Kostić Dizdarević je nedavno dospela u centar pažnje javnosti kada je otkriveno da je među korisnicima jednokratne socijalne pomoći koju je delio Centar za socijalni rad u Staroj Pazovi.
Kako je objavila N1, ona je iz budžeta dobila 120.000 dinara pomoći, iako ima redovna primanja i dodatnu naknadu za odbornički rad.
Biljana Kostić Dizdarević potiče iz porodice sa političkom tradicijom. Njen otac, rođen 1939. godine u selu Rudine kod Zvečana, bio je aktivan u društveno-političkom životu opštine decenijama. Osnovnu školu završio je u Banjskoj, a gimnaziju u Kosovskoj Mitrovici. Poljoprivredni fakultet završio je u Beogradu, nakon čega je radio u Poljoprivredno-industrijskom kombinatu „Sirmijum“ u Sremskoj Mitrovici. Od 1976. do 1986. bio je član Izvršnog veća Skupštine opštine Stara Pazova, a od 1986. obavljao je i druge funkcije u lokalnoj samoupravi.
Nakon „jogurt revolucije” u Vojvodini, oktobra 1988. izabran je za predsednika Predsedništva SAP Vojvodine.
U decembru 1990. je izabran za predsednika Vlade Srbije, Кostić je postao v.d. član Predsedništva SFRJ. Za redovnog člana Predsedništva SFRJ, ispred AP Vojvodine, izabran je 16. maja 1991. godine.
Od oktobra 1991. do juna 1992. bio je član tzv. „krnjeg Predsedništva”, koje su sačinjavali samo delegati iz Srbije, Crne Gore, Кosova i Vojvodine.
Nakon formiranja Savezne Republike Jugoslavije, od 11. juna 1992. do 3. februara 1993. nalazio se na dužnosti predsednika Veća građana Savezne skupštine SRJ. Od 25. aprila 1997. do 9. avgusta 1999. bio je predsednik Savezne vlade za stambena pitanja, a od avgusta 1999. ambasador SR Jugoslavije u Rumuniji. Penzionisan je 2001. godine.
View this post on Instagram
Podeli vest:
Lopuzo ,bagro belosvecka.
Ti primas socijalnu pomoc bagro jedna.
Nszadna mafija
Nazadna mafija