Što te ne ubije – ojača te

NUNS intervju – Novinarka i odgovorna urednica IN Medija, Verica Marinčić.

„Osobe koje su mi pretile i vređale me, srećem svakog dana, znam ko su, jer Inđija je malo mesto, znamo se svi. A to je i moja poruka njima – znamo se. A poruka svima koji prolaze kroz pakao napada, uvreda i pretnji, je da ne dozvole da ih pretvore u ono što nisu. Niste sami, niste slabi, niste ranjivi i ništa ne traje večno“, poručuje Verica Marinčić

Zbog tekstova objavljenih na lokalnom portalu, novinarka Verica Marinčić je već godinama na društvenim mrežama izložena uvredama i klevetama botova, ali i poznatih naprednjaka, među kojima prednjači narodni poslanik Marijan Rističević. A to bezobzirno targetiranje u vrituelnom svetu vrlo lako se pretvori u stvarne pritiske i napade, o čemu u razgovoru svedoči i naša koleginica iz Inđije.

NUNS: Kako ste se osećali dok ste čitali pretnje i napade na društvenim mrežama?

VERICA MARINČIĆ: Onlajn napadi i uvrede u mom slučaju traju godinama, zapanjujuće je to što je internet „prostor“ za uvrede u većini slučajeva davala lokalna samouprava. Tekst o asfaltiranju jednog dela ulice u kojoj živim, opštinski sajt ilustrovao je fotografijom na kojoj se vidim u povratku iz prodavnice, a koju je napravio opštinski fotograf. Nakon objava tog teksta nizali su se komentari ispod njega, koji nisu u vezi sa „projektom asfaltiranja“, već u vezi sa mnom. Nizale su se salve uvreda na moj izgled, kako sam obučena, šta je u kesi koju nosim iz radnje, moje podočnjake, godine i moju “radnu biografiju“, adresa, tvrdnje da sam narkomanka, alkoholičarka, tvrdnje da sam “nekada drmala opštinom“ jer sam bila “ljubavnica predsednika opštine”, komentari o mom ocu, braći, porodici i prijateljima. Niz laži i uvreda slivao se ispod teksta.

Prijatelji i porodica su to čitali i javljali mi. Dok sam šokirana i sama gledala u reči koje samo sipaju, proveravala sam ko su ljudi koji to pišu. A Inđija je mali grad i ti ljudi ne postoje, oni su botovi. Tražila sam od lokalne samouprave informaciju ko je administrator opštinskog sajta i zvanične Fejsbuk stranice, a koji ne reaguje na silne uvrede, ali nikakvog odgovora nije bilo.

Tim uvredama pridružio se i narodni poslanik Marijan Rističević na svom Tviter nalogu, kao udarna pesnica vlasti koja jedinu svrhu ima da unižava i degradira “protivnike vlasti”. Njemu sam se suprotstavila na Tviteru kao i mnogo puta ranije, jer je opsednut degradiranjima novinara iz Inđije. Opštinska vlast je išla i korak dalje, kako bi obesmislili portal na kom radim, i oni su, potpisani mojom imejl adresom, mojim imenom i prezimenom, negativno komentarisali tekst na portalu na kom radim. Greška koju su načinili jeste ta da se preko IP adrese može saznati ko i odakle piše. Laganom proverom dobili smo odgovor da je komentar je stigao sa adrese Opštinske uprave Opštine Inđija. Dakle, zloupotrebili su moj mail preko kog im se obraćam, moje ime i prezime da bi u moje ime negativno komentarisali tekst na portalu na kom radim. Ni jedan zločin nije savršen, te su prevideli taj sitan detalj, da se na Fejsbuku ne može saznati pravi identitet onog ko piše, ali da na sajtu može i to lako. Prijavili smo taj događaj Tužilaštvu za visoko tehnološki kriminal, međutim, ništa se nije desilo.

Sledeće što su uradili jeste da su po društvenim mrežama kačili fotografiju moje pokojne majke sa nizom uvreda i laži, a i u tome im je pomogao Marijan Rističević. Tada sam želela da im se svima lično obratim, da im pokažem šta mislim o njihovom prljavom poslu. U glavi mi je odzvanjalo “da li je moguće da joj ni mrtvoj ne daju mira?”. Bes koji sam tad osetila nadvladao je ponos, ali ipak nisam dozvolila da od mene naprave nešto što nisam. Nisam osoba željna osvete i nasilja, jednostavno, ja nisam kao oni i neće me takvom napraviti, i pustila sam to da prođe kao da se nije ni desilo.

NUNS: Kako ovi onlajn napadi, uvrede i pretnje utiču na vaš privatni život? Da li se nešto promenilo i da li brinete, i kako reaguje vaša porodica?  

VERICA MARINČIĆ: Sve ovo što mi se dešava i ima tendenciju da traje, utiče pozitivno, imam volju i snagu da nastavim jer po njihovim reakcijama vidim da sam na pravom putu. Kad krenete da iznosite činjenice, oni se brane lažima i svim raspoloživim ljudstvom, koje uključuje i visoke funkcionere čija bi reč u normalnom sistemu trebalo da znači. Ali, niti je ovo normalan sistem, niti su to reči, a po najmanje od značaja. Čuj, rekao Marijan Rističević.

Promenilo se nije ništa, ta prilika je propuštena, strahom se ne menja ništa kako globalno tako i lokalno. Ali sam se promenila ja, više me ne pogađa reč ispisana rukama pod ludom i ucenjenom glavom. Više ne želim osvetu, želim da se ti ucenjeni robovi najedu tog krvavog hleba i da im se smuči do te mere da se oni menjaju, a ja da izveštavam o tome.

NUNS: Kako ti onlajn napadi utiču na vaš profesionalan život i da li se tu nešto promenilo?

VERICA MARINČIĆ: Napadi su me doveli do toga da zajedno sa svojim kolegama pokrenemo novi portal, uzmemo prostorije, registrujemo medij i čekamo konkurse preko kojih ćemo se finansirati. Dolazi vreme, odnosno, došlo je odavno, da su pravi lokalni mediji nasušno potrebni. Srem ih nema, tačnije nije ih imao, pa hajde da damo Sremu nešto što mu treba. Ukratko, nepravdu kojoj su nas izložili mi smo preokrenuli u našu snagu i očeličenu volju da istrajemo, poboljšamo se, nadogradimo i tvrdoglavo trčimo uprkos svim tim napadima ucenjenih i bezvrednih “daktilografa sistema”.

NUNS: Da li osećate da imate podršku kolega i koleginica i da li su pretnje koje ste primili preko interneta ozbiljno shvaćene u vašem kolektivu i šire?

VERICA MARINČIĆ: Podrška kolega nije izostala, štaviše, u mom slučaju je podignuta na najviši nivo. Pričam o kolegama iz velikih redakcija, udruženja novinara, Reporteri bez granica, OEBS-a, naravno, kolegama sa kojima radim. Podrška kolega iz lokalnih “redakcija” je izostala očekivano. I oni koji su rekli i oni koji su prećutali, shvatili su te pretnje i napade ozbiljno, samo što neki ne smeju da kažu, a neki se boje i da pomisle.

NUNS: Da li se osećate da imate zaštitu/podršku državnih organa?

VERICA MARINČIĆ: Država koja nema formiranu vladu više od tri meseca ili ima trule organe ili su oni perforirali ili izumrli, ne može mi dati podršku. Telo kome jedan organ otkaže zahteva studiozno lečenje, pa tako i izostanak podrške državnih organa prihvatam kao nešto očekivano.

NUNS: Kada bi ste se suočili sa osobama koje su vam poslale pretnje, šta bi im poručili?

VERICA MARINČIĆ: Srećem ih svakog dana, znam ko su, jer moj cilj je i bio da saznam ko su. Inđija je malo mesto, znamo se svi, to je poruka. Znamo se. A poruka svima koji prolaze kroz pakao napada, uvreda i pretnji, je da ne dozvole da ih pretvore u ono što nisu. Niste sami, niste slabi, niste ranjivi i ništa ne traje večno.

(NUNS)