Novinarka agencije Fonet Tamara Skrozza ocenila je da mediji funkcionišu pod nekom vrstom pretnje i da u Srbiji postoji privid slobode.
21.oktobra 1998. usvojen je „Šešeljev“ Zakon o informisanju, koji je poslužio tadašnjim vlastima da se brutalno obračunaju sa medijima i novinarima, drakonski ih kažnjavajući, oduzimajući i redakcijsku i ličnu imovinu.
U slučaju da izgubi sve sudske postupke, Fondacija bi morala da plati oko 50.000 evra, što je ogroman novac, i doveo bi u pitanje opstanak i mnogo većih nevladinih organizacija. Tužbe predstavljaju veliki pritisak na SĆF, ali ona nije podlegla autocenzuri i nastaviće da brani pravo na slobodu izražavanja.
Organizacije civilnog društva sa Zapadnog Balkana pozvale su učesnike predstojećeg samita Berlinskog procesa da se obavežu da neće vršiti pritisak na organizacije civilnog društva, aktiviste i medije.
Novinarki Televizije N1 Ani Novaković nuđen je novac na suđenju inspektorima Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije.
Odluka Komisije, koja je pregledala 12 pristiglih projekata, izazvala je sumnje o transparentnosti dodele sredstava.
„Donosioci odluka nemaju nikakav osećaj da imaju obavezu da polažu račune bilo kome“
Viši sud u Beogradu osudio je portal In Medija i urednicu Vericu Marinčić u prvom od sedam postupaka koje su protiv nje pokrenuli roditelji maloletnih karatista iz Inđije i naložio joj da jednom od njih isplati 100 hiljada dinara odštete i još 60 hiljada za sudske troškove.
Preinačena još jedna odluka Vladimira Gaka, bivšeg predsednika opštine Inđija.
„U vremenu kada su informacije na dohvat ruke, istina nije uvek lako dostupna.“
Prvi osnovni sud u Beogradu odbio je privatnu tužbu kuma predsednika Srbije, Nikole Petrovića, protiv portala BIRN zbog navodnog „neovlašćenog prikupljanja informacija“, preneo je taj portal.
Protiv zamenice glavnog i odgovornog urednika novinske agencije Fonet Tamare Skrozze vodi se orkestrirana kampanju spinovanja u privatnim televizijama i tabloidama.
Zavisnost REM-a od vlasti, problem nestransparentnosti vlasništa medija, kao i nekažnjavanje napada na novinare – glavni su problemi na medijskoj sceni Srbije, navodi se u izveštaju Vladavina prava i sloboda medija u Srbiji – Izveštaj iz senke za 2024. godinu koji su uradili Nezavisno udruženje novinara Srbije i itajijanska think tank organizacija OBCT.
Prema Ustavu Republike Srbije i Zakonu o uređenju sudova raspravljanje pred sudom je javno, ali postoje slučajevi kada javnost može da se isključi u delu ili tokom čitavog postupka koji se vodi.
Glavni i odgovorni urednik Informera Dragan J. Vučićević ići će u zatvor zbog vređanja novinarke N1 Žakline Tatalović
Rukovodstvo Radio-televizije Srbije potrošilo je prošle godine milione evra na projekte koji niti su bili planirani niti ih je Upravni odbor odobrio, pokazuje izveštaj o poslovanju javnog servisa.
Alekasndar Kocić novinar i profesor novinarstva na Univerzitetu Napier u Edinburgu u autorskom tekstu za Cenzolovku objasnio je princip finansiranja lokalnih novinara u Velikoj Britaniji kao primer očuvanja lokalnih medija.
Sindikati u Radio-televiziji Vojvodini zatražili su od rukovodstva pokrajinskog javnog servisa da ublaži kaznu i ne uruči otkaz novinarki Zorani Nikoletić zbog greške tokom Dnevnika.
Advokat Slobodan Beljanski predložio je danas da se Krivični zakonik, kada su pretnje novinarima u pitanju, treba izmeniti tako da budu kažnjive ne samo pretnje koje su izrečene na neposredan način, već i one koje su izrečene na posredan način.
Nije jasno kojim kriterijumima su se vodili u Ministarstvu prilikom određivanja ko će biti u kojoj komisiji.
