10.07.2026. | 15:29
Novinarska i medijska udruženja i sindikati: Novac građana za propagandu, odmazda nad kritičkim i profesionalnim medijima
Konkursi više ne služe javnom interesu već političkom uticaju.
Konkursi više ne služe javnom interesu već političkom uticaju.
Najviše novca na ovogodišnjem medijskom konkursu kog je raspisao Grad Beograd dodeljeno je izdavaču Informera – devet miliona dinara za tri projekta, dok je na 50 konkursa raspisanih u Vojvodini najviše sredstava, nešto više od 31,1 milion dinara, dodeljeno Radioteleviziji Pančevo, objavilo je danas Udruženje novinara Srbije (UNS).
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) optužila je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija da je ovogodišnji republički konkurs za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja iskorišćen za obračun sa nezavisnim medijima, ocenjujući da je raspodela sredstava „skandalozna“ i da dodatno ugrožava njihov opstanak.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija objavilo je rezultate devet konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja, na kojima je ukupno raspodeljeno 482,5 miliona dinara, navodi ANEM.
Na pokrajinskom konkursu za medije u Vojvodini, među dobitnicima iz Srema najviše novca dobio je portal „Stara Pazova uživo“, deo mreže novih lokalnih medija nastalih uoči lokalnih izbora održanih 29. marta u deset opština u Srbiji.
Analiza ANEM-a pokazuje da je na dosad završenim konkursima za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja podeljeno više od milijardu dinara, dok su najveći pojedinačni korisnici mediji povezani sa izdavačima tabloida Alo i Informer.
Analiza ANEM-a pokazuje da su na konkursima za medijsko sufinansiranje u 69 lokalnih samouprava u Srbiji u 2026. godini najveće iznose dobile pojedine televizije i povezane medijske mreže, među kojima prednjače Radiotelevizija Pančevo, Zona plus i INI media, dok je ukupno do sada raspodeljeno skoro 723 miliona dinara.
Predstavnici lokalnih medija ocenili su da je sistem projektnog sufinansiranja medija u Srbiji obesmišljen i da ga je potrebno u potpunosti promeniti, saopštila je Asocijacija nezavisnih elektronskih medija nakon dvodnevne diskusije o projektnom sufinansiranju medija u kojoj je učestvovalo 40 lokalnih medija.
Konkurse za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja, nakon isteka zakonskog roka, raspisalo je deset lokalnih samouprava, dok 35 opština i gradova to još nije uradilo.
Drugog marta većnici o sufinasiranju medija.
Lazarevac je ukinuo konkurs za sufinansiranje lokalnih medija, a budžet za 2026. godinu ne predviđa nijednu dinaru za ovu namenu. Mediji iz opštine tako ostaju bez podrške, dok nadležni godinama ignorišu zahteve za informacijama i transparentno objavljivanje rezultata.
Koalicija za slobodu medija zatražila je od Ministarstva informisanja i telekomunikacija (MIT) i Agencije za privredne registre (APR) da Registar medija hitno usklade sa Zakonom o javnom informisanju i medijima (ZJIM), koji je stupio na snagu u drugoj polovini 2023. godine.
Novinarska i medijska udruženja zatražila su od Ministarstva informisanja i telekomunikacija da bez odlaganja objavi biografije svih kandidata za članove komisija na medijskim konkursima koji se nalaze na preliminarnoj listi, kako bi proces projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja u 2026. godini bio transparentniji.
Direktor za pravne poslove NDNV-a, advokat Veljko Milić, ocenio je na tribini u Novom Sadu da je „tragikomično“ što tužilaštvo tuži tabloide umesto da istražuje zloupotrebe u projektima sufinansiranja medija, upozorivši da su malverzacije u finansiranju sadržaja od javnog interesa velike i da ostaju neistražene.
Opština Inđija u predlogu budžeta za 2026. godinu predviđa više od 32 miliona dinara za medijske sadržaje, dok pravnici i revizori upozoravaju da je u prethodnim godinama većina novca raspoređivana netransparentno, mimo konkursa i bez jasnog izveštavanja.
Najveći deo novca namenjenog javnom informisanju i ove godine završio je u medijima bliskim vlasti, pokazuje analiza Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM). Prema njihovim podacima, najviše sredstava dobili su mediji u vlasništvu Radoice Milosavljevića, porodice ministra Bratislava Gašića i bivšeg oficira Slavka Stijakovića, dok su mediji koji su izveštavali o protestima ostali gotovo bez ikakve podrške.
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) upozorava na apsurdne razlike u honorarima članova komisija za medijske projekte: dok su neki za stotine prijava dobijali svega 3.000 dinara, drugi za tek nekoliko prijava zarađivali i do 70.000 dinara.
Medijska i novinarska udruženja uputila su Ministarstvu informisanja i telekomunikacija (MIT) zajednički predlog izmena procesa projektnog sufinansiranja, tražeći veću transparentnost, ograničavanje zloupotreba i jasnija pravila za rad komisija.
Raspodela 2,8 miliona dinara iz budžeta opštine Inđija za sufinansiranje medijskih sadržaja u 2025. godini izazvala je sumnje u regularnost i nepristrasnost konkursa.
Iako je konkurs zamišljen da podrži lokalno novinarstvo, raspodela sredstava u Inđiji pokazuje da novac uglavnom odlazi u medije koji su bliski aktuelnoj vlasti, dok nejasnoće oko kriterijuma ostaju.