Trideset godina Kopolinog Drakule

Film “Drakula” ,reditelja Frencisa Forda Kopole, snimljen po romanu Brema Stokera, danas slavi 30. rođendan. Tim povodom, prenosimo recenziju napisanu pre desetak godina i objavljenu na portalu “Kakav film”.

Priča filma “Dracula”, koja je prilično slobodno bazirana na istoimenom romanu Brema Stokera, prati mladog advokata iz Londona Džonatana Harkera, koji ide da poseti svog novog klijenta u mračno selo u istočnom delu Evrope. Po dolasku na imanje misteriznog klijenta, Harker biva uhvaćen i bačen u zatočeništvo od strane besmrtnog otelotvorenja zla, odnosno vampira po imenu Drakula. Zaintrigiran fotografijom Džonatonove buduće supruge Mine Marej, Drakula ostavlja mladog advokata u kandžama svojih besmirtnih nevesta da malo po malo crpe život iz njega, dok on putuje ka glavnom gradu Engleske.

Ljubav i prezir

Kopolin (Francis Ford Coppola) “Dracula” je definitivno film koji kod publike stvara najradikalnije reakcije. Ljudi ga ili obožavaju ili preziru. Nište između toga.

Većinskim delom uznemirujući i šokantan, film naprosto hipnotiše i temeljno zanosi, pružajući bogatu paletu boja i mračnih senki iz kojih likovi slikovito izilaze i razvijaju maestralnu, senzibilnu i erotičnu romansu koja ostavlja bez daha.

Najveći problem kod publike koja nije uživala u ovom filmu je sam lik Drakule za koga jasno ne može da se utvrdi da li je negativac (u klasičnom smislu) ili ne.

Kopolin “Dracula” je prvestveno sanovita romansa jer oslikava praznu dušu koja vekovima luta neispunjena i u jednom momentu dolazi u spavaću sobu devojke (koja očigledno nije ispunjenja u svom životu) kojoj se u potpunosti predaje, i koja mu uzvraća poklonjenu strast istom merom.

“Dracula” je fantastična nekonvecionalna romantična avantura, ispunjenja opasnošću, smrću i sirovoj strasti koju jednostavno treba sagledati iz pravog ugla.

Najveća vrednost filma – vrhunska gluma

Iako je priča sjajna, setovi i kostimi vrlo kvalitetni, možda najjači momenti ovog filma upravo leže u kvalitetu performansa glumačke ekipe.

Što se mene lično tiče, uz dužno poštovanje velikom Klausu Kinskom, Geri Oldman je definitivno najbolji Drakula kog sam ikada video na filmu.

Iako zaista mnogo puta pre njega ekranizovan, Oldman uspeva lik Drakule da učini vrlo originalnim i da doda mu određnu kompleksnost i dubinu kakvu nigde drugde nećete moći da vidite.

Čak kada i izgovara rečenice koje su se provlačile u svim prethodnim adaptacijama legende, Oldman ih iznosi na jedan nov i spontan način, sa specifičnim tonom koji će vas prevariti da prvi put čujete ove neverovatno pohabane i eksploatisane rečenice.

Njegov stav kroz čitav film je odlučan i zastrašujući, što oslikava lika kao snažnim i zastrašujućim, i ostavlja osećaj te viševekovne mudrosti koju može samo da vam pruži neko ko je već vekovima živ.

Pored Oldmana, odlične performanse su zabeležili i Vinona Rajder i Entoni Hopkins.

Vinona je bila nominovana za zlatni saturn i MTV filmsku nagradu za svoj portret emotivno izgubljenje Mine Marej, dok je Hopkins vrlo simpatičan kao Drakulin zakleti neprijatelj Van Helsing.

Pomenuo bih još performans Kijanu Rivsa, koji je solidan kao mladi advokat Harker, kao i urnebsnu epizodnu ulogu Renfilda Toma Vesta, i uvek senzualnu Moniku Beluči, kao jednu od Draklunih nevesta.

Realizovan na ivici sna, Kopolin film po romanu Brema Stokera je svakako memorabilno i izuzetno kvalitetno ostvarenje koje se pojavilo daleko pre svog vremena. Pun fantastičnih umetničkih prikaza, “Dracula” je film prepljavljen fenomenalnim detaljima i performansima koje nikako ne bi trebalo propustiti.

Ocena portala “Kakav film”: 9/10

POGLEDAJ JOŠ:

IN Medija