U susret novom Halloween-u

Tačno mesec i po dana ostalo je do premijere najnovijeg nastavka legendarne horor franšize „Noć Veštica“, po imenu „Halloween Kills“.

Glavni negativac Majkl Majers preživeo je požar koji mu je u svom domu podmetnula Lori Stroud (Džejmi Li Kertis) zajedno sa svojom ćerkom Karen (Džudi Grir) i unukom Alison (Endi Matiček). On kreće u svoj novi pokolj u Hadonfildu, a one su odlučnije nego ikada da ga jednom zauvek eliminišu.

Halloween Kills režirao je Dejvid Gordon Grin po scenariju koji je napisao zajedno sa Skotom Timsom i Denijem Mekbrajdom.

Zvaničan sinopsis filma „Helloween Kills“ —

“Noć veštica u kojoj se Michael Myers vratio još nije završena.

Nekoliko minuta nakon što su Laurie Strode (Curtis), njena kćerka Karen (Judi Greer) i unuka Allyson (Andi Matichak) ostavile maskirano čudovište Michaela Myersa zatvorenog u zapaljenom podrumu, Laurie je hitno prevezena u bolnicu s povredama opasnim po život, verujući da je njen doživotni mučitelj konačno ubijen.

Ali kada Michael uspe da se oslobodi Lauriene zamke, nastavlja se njegovo ritualno krvoproliće. Dok se Laurie bori sa svojim bolom i sprema se da se odbrani od njega, to motiviše ceo Haddonfield da ustane protiv nezaustavljivog čudovišta.

Laurie, Karen i Allyson pridružuju se grupi drugih osoba koje su preživele Michaelovo prvo divljanje i koje odlučuju da preuzmu stvari u svoje ruke, formiraju grupu ljudi i kreću u lov na Michaela, jednom zauvek.

Zlo umire večeras.”

Korisnik Fejsbuka Igor Gligorijević objavio je u jednoj od grupa koje se bave filmom, detaljan pregled svih filmova dosadašnje franšize, iz ličnog ugla, koji vam prenosimo u celosti.

Halloween franšiza (1978- )

Nakon više od 40 godina od kako se Džejmi Li Kertis proslavila ulogom u prvoj „Noći veštica“, ove godine u oktobru vraća se u novom nastavku franšize (ako računamo i rimejkove Roba Zombija, ovo će biti dvanaesti film), a najavljuje se još jedan za 2022. godinu. Džejmi je do sada starila kao vino, te ne sumnjam da će nam i u svojoj 63. godini pružiti performans na zavidnom nivou.

Halloween (1978)

„Halloween“ iz 1978. godine je kultni horor Džona Karpentera, koji se smatra prvim slešer hororom i jednim od najuticajnijih filmova svih vremena. Uz dužno poštovanje, sve ovo ga ne čini automatski i dobrim filmom. Ovo je debitantski film Džejmi Li Kertis, film koji ju je proslavio, i jedan od najglupljih i najdosadnijih filmova koje sam ikada gledao. Priču praktično i nema, karakterizacija likova je takođe nepostojeća, a potpuni nedostatak motivacije Majkla Majersa čini jednim od najneubedljivijih filmskih negativaca. Film nema dubinu, nema napetosti, a nije ni strašan.

Jedan od razloga za gledanje ovog filma mogao bi biti to što je Džejmi Li Kertis ekstremno dobra riba. Tokom decenija se malo promenila, ali njen specifični seksipil mnogo joj bolje pristaje u njenim četrdesetim i pedesetim nego u mladosti. Pošto je u ovom filmu sve vreme zakopčana do grla, i taj razlog pada u vodu. Povrh toga, još je i loš „screamer“.

Jedina dobra stvar u ovom filmu je Karpenterova jednostavna, ali vrlo efektna melodija, koja uteruje jezu u kosti i koja je postala jedna od najpoznatijih tema u istoriji horora, pa možda i filmskoj muzici uopšte.

Paljba po meni, retardiranom skrnavitelju kultnih ostvarenja… 3 – 4 – sad !

5/10

Halloween II (1981)

I’ve been trick-or-treated to death tonight.

„Halloween II“ se direktno nastavlja na film iz 1978. godine, počinje scenom kojom se prethodni završava i radnja se odvija kasnije iste noći. Prva polovina filma mi je bila izuzetno dosadna i nosio sam se mišlju da odustanem. Druga polovina je opravdala strpljenje. Film postaje vrlo napet i mislim da svoj zastrašujući efekat duguje prvenstveno zvuku i muzici. Sadrži neke stvarno vrhunske kadrove, a omiljena scena mi je pokušaj seksa u kadi za terapije, koliko zbog jedine golotinje u filmu toliko i zbog snažne atmosfere. Ubistva su ovoga puta raznovrsnija i odlično snimljena, a finale eksplozivno. Sve u svemu, osrednji horor, ali po meni, nešto bolji od originala.

6/10

Halloween III: Season of the witch (1982)

Even a carpenter would do it better (pun intended)

Posle nekoliko minuta ružne, monotone i dosadne najavne špice već sam posumnjao da će film biti išta bolji. I nisam pogrešio. Film je katastrofa. Karpenter je planirao da svaki film „Halloween“ franšize bude zasebna priča, ali su ga posle uspeha prvog filma naterali da uradi direktan nastavak. Sa trećim filmom se vratio svojoj originalnoj ideji i najstrašnije fejlovao.

Film nema nikakve veze sa prethodnicima, a ni sa mozgom. Nekako su uspeli da naprave film u kome je radnja zbrzana, iako je sam film prilično spor i dosadan. Gluma je srednje žalosna, a film je u svakom pogledu jeftino i loše urađen, kao da ga je stolar sklepao od restlova. Priča je nezanimljiva, neuverljiva i besmislena i sve zajedno podseća na osrednju epizodu neke jeftine TV serije u stilu „Tales from the Darkside“ ili „Monsters“ („Twilight Zone“ je za ovo nedostižno remek delo).

Teško je poverovati da je ovo zapravo deo legendarne franšize, a ne amaterski TV film. I taman kad sam se zapitao zašto ja uopšte gubim vreme na nešto ovako neverovatno glupo, film me je iznenadio i postao još gluplji. Vrhunac transfera blama postignut je ekstremno treš klišeom u motelskoj sobi, scenom koja mi je pobudila nagon za povraćanjem. A totalno ofucani završni plot tvist zakucao je poslednji ekser u kovčeg ovog smeća. Bukvalno jedna jedina stvar u ovom filmu koju vredi videti je lepota Stejsi Nelkin, ali vam od sveg srca savetujem da umesto toga prosto izguglate njene fotografije.

3/10

Halloween 4: The Return of Michael Myers (1988)

Posle prva dva filma, ostatak franšize je na lošem glasu i malo je falilo da posle očajnog trećeg dela odustanem od nje. Ipak, moj mazohistički OCD mi nije dao mira.

„Povratak Majkla Majersa“ je u svakom pogledu sasvim pristojan film, i posmatran zasebno, prosečan horor osamdesetih. Ali kao četvrti deo „Noći veštica“, ovaj film ne donosi ništa novo ni tehnički ni suštinski i ni na koji način ne doprinosi franšizi. Reprizira svoje prethodnike sa novim glumcima i, iako nije loš, potpuno je nepotreban, suvišan i, ako ste gledali prethodne delove, prilično dosadan.

Ipak, ima par interesantnih momenata. Za održavanje napetosti u drugom delu filma dodeljujem mu jednog Bambija. Još jednog za performans Daniele Haris, koja je za jednu jedanaestogodišnjakinju odlično iznela glavnu ulogu. Trećeg bambija film je zaslužio dobrim tvistom. I na kraju, još po jedan bambi za svaku od sisa Kejtlin Kinmont.

5/10

Halloween 5: The Revenge of Michael Myers (1989)

„The Revenge of Michael Myers“ direktno se nastavlja na „The Return of Michael Myers“ i ne donosi bogzna šta novo. Glup je i dosadan i nedostatak inspiracije autora je više nego očigledan. Ovo je još jedna u nizu franšiza koje se na aparatima održavaju u životu iako je trebalo odavno da se završe, a da budem iskren, verovatno bi bilo najbolje da prvi „Halloween“ nikada i nije prerastao u franšizu.

Jedino što mi se dopalo je odlična najavna špica, koja od starta nabija tenziju, tako da ste, kada film počne, već napeti. Nažalost, ta napetost splasne već posle nekoliko minuta, i samo OCD me je naterao da ga odgledam do kraja.

Što se glumačke postave tiče, sasvim pristojna uloga koju je Eli Kornel imala u prethodnom filmu sada je svedena na klasičnu slešer-horor plavušu „čija je jedina svrha da trči naokolo polu gola i bude zaklana“. Lumis (Donald Plezens) je jedini lik koji održava kvalitet kroz sve delove, a najsvetlija tačka filma je ponovo mala Danijela Haris. Gledljivo, ali gubljenje vremena.

4/10

Halloween: The Curse of Michael Myers (1995)

Čak i kada startuju izuzetno dobrim filmom, franšize retko doguraju do šestog dela, a kada i doguraju to obično ne valja. Šta onda očekivati od šestog dela franšize u kojoj ni raniji filmovi nisu bili ništa naročito. Štaviše, meni uopšte nije jasno kako je jedan osrednji horor kao što je „Halloween“ uopšte prerastao u franšizu, a kamoli kako je ta franšiza dogurala ovako daleko. Iako sasvim pristojno snimljen, film je totalno besmislen, glup i dosadan, i jedino što u njemu valja je legendarna melodija, koja je u suštini jedina dobra stvar u čitavoj franšizi.

4/10

Halloween H20: 20 Years Later (1998)

Kada sam seo da gledam „H2O“ očekivao sam „isto sranje, drugo pakovanje“, jer to je ono što sam dobio od prethodnih šest. No, film nije ispunio moja očekivanja – pakovanje je mnogo bolje nego ranije. Znatno skuplja produkcija, znatno bolja priča i atmosfera, poznatiji glumci, i Džejmi Li Kurtis koja u svojim četrdesetim i izgleda i glumi bolje nego u devojaštvu.

Autori su mudro odlučili da izignorišu prethodne nastavke i nadovežu se direktno na originalnu priču. U filmu nisam zapazio budalaštine i nelogičnosti tipične za ovaj žanr, što me je prijatno iznenadilo. Film traje ispod sat i po, nema praznog hoda i ne gnjavi, a u drugom delu me je aktivno držao na ivici stolice, što prethodnim nastavcima ni na trenutak nije uspelo.

Naročito mi se dopada što je film pun referenci na Hičkokov „Psiho“. Džejmi Li Kurtis igra direktorku privatne srednje škole, a njenu sekretaricu igra Dženet Li, njena majka, čuvena po ulozi Merion u „Psihu“. U sceni kada Dženet odlazi iz škole, ona stoji ispred automobila iz „Psiha“, a u pozadini ide muzika iz „Psiha“. Registarska tablica je ista kao u „Psihu“ i predstavlja inicijale Normana Bejtsa. U jednoj sceni Džejminom sinu drug kaže: „Twenty years from now, you’re still gonna be living with her, probably running some weird motel, out in the middle of nowhere.“ Zvuči poznato?

Jednostavna i efektna priča, dobro odmeren tempo i trajanje, odlična atmosfera i, naravno, legendarna melodija od koje se ježimo već decenijama. Preporuka.

7/10

Halloween: Resurrection (2002)

Najiskrenije ne kapiram toliki hejt prema ovom filmu. Scenario je originalan (u odnosu na prethodne delove), a zadovoljavajuće dosledan vremenskoj liniji i nasleđu franšize. Dopada mi se kombinacija klasične „Halloween“ priče sa elementima tinejdžerskih romantičnih filmova, rijaliti programa, stilom „Veštice iz Blera“ i sporadičnim „comic relief“ scenama. Gluma uopšte nije toliko loša koliko je pljuju, a atmosfera je napetija nego u prethodnim filmovima. „H2O“ zadržava poziciju najboljeg filma u franšizi, ali je ovaj najuzbudljiviji i najzabavniji.

7/10

Halloween (2007)

Next time I see that Myers pussy, he’s dead!

Rimejk kultnog horora iz 1978. godine pravo je osveženje u odnosu na originalnu franšizu. Trideset godina nakon originalnog filma, scenarista i režiser Rob Zombi, mnogima poznatiji kao frontmen metal benda White Zombie, pretvorio je jedva osrednji slešer u kvalitetan psihološki horor triler.

Dok je originalni film dvodimenzionalni slešer u kome je Majkl Majers neobjašnjivo i neuništivo otelotvorenje zla, rimejk nam donosi bekgraund priču koja ovom liku daje lice i psihološki profil. Stari „Halloween“ počinje Majklovim ubistvom sestre, bez očiglednog razloga, i hospitalizacijom u mentalnu instituciju, i odmah zatim skače petnaest godina u budućnost, gde Majkl beži iz ludnice i otpočinje svoj mahniti lov na ljude. Zombi ovoj priči pridodaje poduži uvod i prikazuje nam Majklovo detinjstvo, disfunkcionalnu porodicu, probleme u školi i rane znake psihičkih poremećaja, iz kojih donekle logično sledi ostatak priče. U originalnoj franšizi glavni likovi su Majklove žrtve i Doktor Lumis, dok je Majkl bezlično, misteriozno i brutalno zlo koje vreba iz senke, neshvatljivo, neljudsko. Zombijeva vizija nas ne vezuje za tinejdžere „osuđene na smrt“, već pomera „spotlight“ na samog Majkla, koji preuzima glavnu ulogu, te mi pratimo njegovu transformaciju od naizgled simpatičnog deteta do neumoljive mašine za ubijanje, dok su njegove žrtve sada donekle obezličene i suštinski nebitne. U prvom delu filma, mladog Majkla igra dvanaestogodišnji Daeg Faerch, koji prilično vešto balansira između slatkog desetogodišnjaka koji pokušava da pregura nesrećno detinjstvo i bezdušnog psihopate na čijem licu se ogleda ponor zla.

U drugom delu, film se vraća originalnoj priči i postaje klasičan slešer, suštinski ni bolji ni gori od originala, ali nešto bolje snimljen. Ako vam se original nije dopao, a meni nije, eto prilike da sagledate priču iz drugog ugla koji će vam možda bolje leći.

7/10

Halloween II (2009)

Nakon filma iz 2007. godine, Zombi je izjavio da neće snimati nastavke. Kamo sreće da je održao reč.

Film je audio-vizuelno jako dobro urađen. Ima stvarno lepih kadrova i zanimljivih rešenja. Gluma je realistična i uverljiva, bez glupavog preglumljivanja tipičnog za slešere. Ali koliko je tehnički dobar toliko je i neizrecivo dosadan.

Već posle petnaest minuta sam se smorio i narednih sat vremena sam ga gledao praktično na silu. Koliko god da je dobro režirao, Zombi je napisao katastrofalno loš scenario. Bez dobrog zapleta koji će te držati u iščekivanju raspleta i bez likova do čijih ti je sudbina stalo jednostavno nema napetosti, što prizore koji bi trebalo da budu strašni čini glupim i banalnim. Pola sata pred kraj potpuno sam izgubio volju da gledam dalje i otišao sam na spavanje.

Nažalost, već sutradan me je uhvatio neizdrž i morao sam da ga završim. Kraj je sahranio i ono malo pozitivnih utisaka od prethodne večeri. Toliko je neverovatno glup da to boli. Jedini pozitivan utisak nakon gledanja ovog filma ostaje sledeći dijalog:

– Did you just mention „journalists“, „cool“ and „positive“ all in the same sentence without throwing up?

– Yes, why? Is that a problem?

– It’s just quite an oxymoron, my dear.

4/10

Halloween (2018)

Jedanaesti film „Halloween“ franšize u potpunosti ignoriše sve prethodne filmove i nadovezuje se direktno na originalni film iz 1978. godine, ali istovremeno je pun „Easter egg“ referenci na svaki od njih, pa čak in na „Halloween III: Season of the Witch“ koji nikakve veze nema sa ostatkom franšize i Majklom Majersom. Sa ovim filmom dobili smo i četvrtu vremensku liniju. Originalnu vremensku liniju čine filmovi od prvog do šestog, izuzimajući gore pomenuti treći. Sedmi, „H20“ je izignorisao filmove od četvrtog do šestog i stvorio drugu vremensku liniju, koju čine prva dva filma, „H20“ i „Resurrection“. Rob Zombi je otvorio treću sa svoja dva reboot filma iz 2007. i 2009. godine, a sada imamo i četvrtu koju čine originalni film i ovaj.

Film je kvalitetno urađen slešer horor, koji sam po sebi nema većih mana i, posmatran u okviru svoje vremenske linije, dostojan je naslednik originalnog filma. Ali ako ste, kao ja, pogledali svih deset filmova koji mu prethode, ovo je samo dodatno presipanje iz šupljeg u prazno, jer jer maltene sve što ovaj film donosi već viđeno, što ga čini izuzetno dosadnim.

Ukoliko ste fan, dobro upoznat sa čitavom franšizom, možete pronaći satisfakciju u traženju i prepoznavanju referenci na prethodne filmove. Meni se naročito dopalo što se u ovom filmu Džejmi Li Kertis i Majers u više navrata nalaze u situacijama sličnim onim iz prvog filma, ali u obrnutim ulogama.

6/10

Šta vredi pogledati?

Ukoliko još uvek niste gledali „Halloween“ franšizu, a planirate, savetujem vam da ne gledate sve, već da ispratite jednu vremensku liniju. Kako je, bar po meni, „H20“ najbolji u franšizi, predlažem sledeći niz:

Halloween (1978),

Halloween II (1981),

Halloween H20: 20 Years Later (1998),

a onda eventualno dodate ovaj i, na kraju, samo prvi Zombijev.

Brutalnost novog trejlera

AKo vas je preneti tekst inspirisao, pogledajte i trejler za najnoviji nastavak po imenu „Helloween Kills“ koji će premijerno biti prikazan 15. oktobra, a za koji su mnogi filmski kriltičari rekli da je „vanredno brutalan“.

Universal Pictures već je najavio i naredni nastavak franšize koji bi trebalo da se zove „Halloween Ends“ i čija premijera bi trebalo da bude održana tačno godinu dana kasnije, 15. oktobra 2022. godine.

Njegovim objavljivanjem, filmski serijal Noć veštica će prestići serijal „Petak trinaesti“ i postati horor franšiza sa najviše filmova.

IN Medija