Ulemek i Berček posle dve decenije traže uslovni otpust
Osuđenici Milorad Ulemek Legija i Branko Berček, nakon dve decenije u zatvoru, zatražili su uslovni otpust. Sud će odlučiti na osnovu njihovog ponašanja tokom izdržavanja kazne.
Osuđenici Milorad Ulemek Legija i Branko Berček podneli su Višem sudu u Beogradu molbe za uslovni otpust. Oni izdržavaju kazne u zatvoru u Požarevcu. Bivši komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Ulemek proveo je iza rešetaka 20 godina i šest meseci, a pripadnik te jedinice Berček 21 godinu i sedam meseci, piše Politika.
Ulemek je osuđen zbog ubistva srpskog premijera dr Zorana Đinđića, ubistva Ivana Stambolića i pokušaja ubistva Vuka Draškovića, kao i za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali i zločine „zemunskog klana”. Branko Berček osuđen je kao izvršilac ubistva Ivana Stambolića, koji je nestao u avgustu 2000. godine, a slučaj je razrešen u toku akcije „Sablja” 2003. godine, posle ubistva premijera Đinđića, piše Politika.
Advokat Aleksandar Kovačević, koji zastupa Ulemeka i Berčeka, kaže da su oni sami napisali zahteve, a on ih je predao Posebnom odeljenju za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu.
-Prilikom odlučivanja o uslovnom otpustu uzima se u obzir samo njihovo ponašanje i vladanje tokom izdržavanja kazne zatvora. Ne uzima se u obzir težina krivičnih dela. To važi za svakog osuđenika, u skladu sa zakonom, a imamo i sudsku praksu koja to pokazuje. Ni na koji način ne želim da prejudiciram odluku suda, koji može da usvoji ili da ne usvoji zahtev – rekao je za ovaj list advokat Aleksandar Kovačević.
Ulemek Legija uslovni otpust traži nakon odslužene polovine zatvorske kazne, odnosno 20 godina budući da je u vreme izvršenja krivičnog dela i osude u njegovom slučaju to bila maksimalna zatvorska kazna.
Kazna doživotnog zatvora uvedena je tek decembra 2019. godine, izmenama Krivičnog zakonika (KZ) iz te godine.
Ulemek po zakonu koji je trenutno na snazi ne bi mogao da u ovom trenutku traži uslovni otpust, jer aktuelni KZ propisuje tu mogućnost nakon izdržane dve trećine kazne.
Međutim, Krivični zakonik se ne može primenjivati retroaktivno. Primenjuje se onaj zakon koji je važio u trenutku izvršenja krivičnog dela osim ukoliko je noviji zakon povoljniji po učinioca. Na primer ako je po novom zakonu smanjena kazna ili nema tog dela za koji mu se sudilo, onda bi se uzimao u obzir aktuelni zakon.
Podsećamo, Milorad Ulemek Legija osuđen je na ukupno 160 godina zatvora u postupcima za ubistvo Zorana Đinđića, Ivana Stambolića, pokušaj ubistva Vuka Draškovića i četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali i za zločine „zemunskog“ klana, ali je po tadašnjem zakonu maksimalna kazna koju može da izdrži bila upravo 40 godina. Zakonski sistem Srbije ne predviđa sabiranje kazni.
Advokat Ružić uveren da Legija i Berček neće dobiti uslovni otpust
Advokat Slobodan Ružić izjavio je kako je siguran da Milorad Ulemek Legija i Branko Berček, obojica osuđeni na 40 godina zatvora zbog više teških krivičnih dela, neće dobiti uslovni otpust, piše Beta.
On je za Insajder ocenio da u njihovim molbama za uslovni otpust nema ništa senzacionalno jer oni koriste svoje pravo pošto su osuđeni po starom zakonu.
-Oni su osuđeni po starom zakonu kada je za podnošenje molbe za uslovni otpust trebalo da ste izdržali polovinu kazne. Dakle, oni se koriste svojim pravom, i ja bih na njihovom mestu tražio uslovni otpust. Međutim, to što ga traže, ne znači da će ga i dobiti. Šta više, siguran sam da neće – rekao je Ružić.
Ulemek je osuđen za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, za ubistvo Ivana Stambolića, pokušaj ubistva Vuka Draškovića, četvorostuko ubistvo na Ibarskoj magistrali i zločine zemunskog klana.
Berček je usuđen kao izvršilac ubistva Stambolića, koji je nestao u avgustu 2000.godine, a slučaj je razrešen u akciji „Sablja“, kao i za pokušaj ubistva Vuka Draškovića.
Bivši komadant Jedince za specijalne operacije (JSO) Ulemek nalazi se u zatvoru 20 godina i šest meseci, a pripadnik bivše JSO Berček 21 godinu i sedam meseci.
U vrema kada su zločini izvršeni, Krivični zakonik (KZ) je predviđao da se uslovni otpust može tražiti posle polovine izdržane kazne, a taj rok je kasnijim izmenama KZ-a promenjen, pa se pravo na traženje uslovnog otpusta stiče posle dve trećine izdržane kazne.
Osuđenici Milorad Ulemek Legija i Branko Berček, koji izdržavaju kazne zatvora za najteža dela, podneli su Višem sudu u Beogradu molbe za uslovni otpust.
Pravilo je da se na svakog počinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme kada je delo izvršeno, kao i zakon koji je povoljniji za njega.