Udruženja građana: ostavke Gašića i Vulina su početni korak za suštinsku reformu bezbednosnog sistema Srbije

Mreža udruženja građana, novinara i medija protiv nasilja, koja podržava zahteve građanskog protesta „Srbija protiv nasilja“, podseća ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina na zahteve građana da podnesu ostavke i time otvore prostor za reformu bezbednosnog sistema koji zarobljen partijskim interesima ne staje na put široko rasprostranjenom nasilju.

Tragični događaji u OŠ Vladislav Ribnikar i okolini Mladenovca najstrašniji su primer nasilja koje nas okružuje poslednjih godina. Odsustvo reakcije policije na kršenja ljudskih prava, nerazrešena ubistva, utvrđene veze delova vlasti sa organizovanim kriminalom, stavljanje službi bezbednosti na uslugu stranim državama i činjenica da postoje ljudi za koje zakon u Srbiji ne važi odavno su bili alarm za hitne i korenite promene u bezbednosnom sistemu. Nažalost, niko nikada nije snosio odgovornost za ovakvo stanje, već je nastavljena praksa zloupotreba policije i BIA za nastavak zarobljavanja države i uvećanje moći pojedinaca.

Mrežu udruženja građana, novinara i medija protiv nasilja čine:

Autonomni ženski centar

Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Beogradski centar za ljudska prava

Centar savremene politike

CRTA

Evropski pokret u Srbiji

Građanske inicijative

Inicijativa mladih za ljudska prava

Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI)

SHARE Fondacija

Slavko Ćuruvija fondacija

Uz tražene ostavke, za suštinsku reformu sistema bezbednosti neophodan je i izbor novog direktora policije nakon što je ovo mesto upražnjeno već godinu i po dana, kao i usvajanje novih zakona o unutrašnjim poslovima i BIA čime bi bila zaustavljena zloupotreba policije i BIA u političke svrhe.

Novim zakonom o unutrašnjim poslovima potrebno je sprečiti mešanje resornog ministra u operativni rad policije i onemogućiti njegovo vođenje kadrovske politike unutar Direkcije policije. Dodatno, neophodno je ovim zakonom onemogućiti da izbor direktora policije bude isključivo u rukama ministra policije i Vlade, jer se na taj način direktno podriva uloga direktora u zaštiti policije od političkih uticaja. Najzad, neophodno je obezbediti i strogo sankcionanje odgovornih u policiji za nepostupanje po nalozima tužilaca, kao i za dela torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, koja u najvećem broju slučajeva ostaju bez odgovornih.

Novim Zakonom o BIA, koji treba da eliminiše štetan uticaj vladajućih partija na BIA i profesionalizaciju njenog rada, potrebno je propisati da direktor BIA treba da ima najmanje devet godina radnog iskustva u oblasti bezbednosti i da nije bio član političke partije u prethodnih pet godina. Takođe, neophodno je obavezati Vladu da pre postavljenja direktora BIA pribavi mišljenje nadležnog skupštinskog odbora. Potrebno je definisati trajanje mandata na koji se direktor bira, kao i jasne kriterijume za njegovu smenu.

Da bi bezbednosni sistem radio u interesu javnosti, neophodno je i pokretanje istraga i utvrđivanje odgovornosti u vezi sa svim aferama koje su urušile poverenja građana u policiju, poput afera “Savamala”, „Belivuk“, „Jovanjica“, „Tetka iz Kanade“ i „Prisluškivanje ruske opozicije“.

Na suštinsku i trajnu promenu sistema bezbednosti u Srbiji nas obavezuju sve žrtve nasilja koje nije niko zaštitio i strah u kome žive građani i građanke Srbije. Sistem jeste zakazao i samo njegova potpuna transformacija i reforma će obezbediti da sektor bezbednosti radi u javnom interesu.

Izvor: Slavko Ćuruvija fondacija

IN Medija