Vučić predlaže uvođenje smrtne kazne

Nedeljnik Vreme piše da jeAleksandar Vučić, komentarišući ubistvo dvogodišnje Danke Ilić, rekao da će predložiti Vladi, kada bude formirana, da razmotri sva pitanja i sve preporuke Saveta Evrope u vezi sa ponovnim uvođenjem smrtne kazne za najteža krivična dela.

„Svojevremeno sam se javno zalagao i zamolio Vladu Srbije da razmotri sa Savetom Evrope i svima drugima da li je moguće da ponovo bude uvedena smrtna kazna, a da ne pretrpimo posledice pravne i političke, da ne budemo kažnjeni zbog toga“, naveo je Vučić.

Dodao je da su opravdanja onih koji su protiv smrtne kazne ozbiljna.

Predsednik je, govoreći za Informer TV, podsetio da je to predložio i nakon masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u selima Dubona i Malo Orašje.

Ukoliko bi se smrtna kazna vratila u pravosudni sistem Srbije, pre svega bi morao da se promeni Ustav. Takođe, sve dok je zemlja kandidat za ulazak u Evropsku uniju, nije moguće vratiti instut smrtne kazne.

Ponovno uvođenje smrtne kazne bi vodilo isključivanju Srbije iz Saveta Evrope i iz sistema Evropskog suda za ljudska prava, jer je smrtna kazna zabranjena Evropskom konvencijom koju je Srbija ratifikovala, navodi se u tekstu nedelljnika Vreme.

Visoka tolerancija na nasilje u društvu

„Istraživanja govore u prilog tome da povećavanje kazni ili uvođenje novih, drastičnijih kazni ne može imati nikakvo preventivno dejstvo. Smrtna kazna  ima samo stopostotni individualni efekat. Trend povećane represije nije posebno karakterističan za Srbiju, on vlada u čitavom svetu, manje više“, objasnio je ranije za “Vreme” doktor prava, advokat i borac za ljudska prava Ivan Janković.

Dodao je da je autoritarnost je najbolji prediktor stava prema smrtnoj kazni, autoritarne ličnosti su u velikoj većini za nju.

„Tako društvo sa autoritarnim vođom traži najstrašnije kažnjavanje. U društvima gde je ovako visoka tolerancija na nasilje, svaki vid istog je prihvatljiv, pa i smrtna presuda“, rekao je tada Janković.

U Srbiji velika podrška vraćanju smrtne kazne 

​​Više od polovine građana Srbije podržava smrtnu kaznu, a svaki četvrti je protiv, pokazala je anketa udruženja Srbija protiv smrtne kazne iz 2021. godine.

Među onima koji su za ovu kaznu, odlučno je podržava 35 odsto.

Smrtna kazna ima najmanju podršku među visokoobrazovanim ljudima – podržava je tek 21 odsto ispitanika koji su završili višu školu ili fakultet.

Stručnjaci objašnjavaju da podrška smrtnoj kazni raste uglavnom kada je društvo izloženo frustracijama, kao na primer, u doba pandemije virusa korona ili kada je dešavaju masovne tragedije.

Najstroža kazna trenutno doživotni zatvor

Najstroža kazna u Srbiji je sada doživotni zatvor, koja se može izreći sa ili bez prava na uslovno oslobađanje.

Uvedena je 2019. godine na predlog Fondacije Tijane Jurić, koja nosi ime po petnaestogodišnjoj devojčici koja je na leto 2014. godine silovana i ubijena u vojvođanskom mestu Bajmok.

Između ukidanja smrtne kazne i uvođenja doživotne robije, maksimalna kazna u Srbiji bila je 40 godina zatvora.

Smrtna kazna ukunuita pre više od tri decenije

Srbija je ukinula instituciju smrtne kazne nakon 14. februara 1992. godine. Tada je streljan Johan Drozdek, u Somboru, koji je osuđen na smrt 1988. godine zbog silovanja šestogodišnje devojčice.

Od tada smrtna kazna u Srbiji nije sprovođena, a zvanično je ukinuta 26. februara 2002. godine.