Zakon iz 1998: Vučić kao ministar informisanja i njegov uticaj na medijsku slobodu

Četvrt veka kasnije, Vlada je 21. 0ktobra 2023. usvojila Zakon o javnom informisanju kojim se omogućava da državni Telekom osniva svoje medije. Pre 26 godina Aleksandar Vučić je bio ministar informisanja, a danas predsednik Srbije.

Zakon je u Skupštini Srbije predstavio tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić, prenosi Istinomer.

‘Pritisnuta ultimatumima, ucenama, pretnjama pojedinih zapadnih zemalja, naša zemlja ima obavezu da sačuva svoju celovitost, ali i u takvim teškim uslovima da unapređuje i razvija ljudska prava i slobode i kao važan deo korpusa tih prava slobodu javnog informisanja. Procenili smo da je dovoljno predvideti u kaznenim odredbama samo prekršaje i razvrstali smo ih u pet grupa prema njihovoj težini, odnosno prema štetnim posledicama koje mogu da proizvedu. Kao najteži oblik smo predvideli objavljivanje informacija kojim se poziva na nasilno rušenje ustavnog poretka, narušavanje teritorijalne celovitosti i nezavisnosti Republike Srbije i SRJ, kršenje zajemčenih prava i sloboda čoveka i građanina ili izazivanje nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti i mržnje.’

(Otvoreni parlament, 20.10.1998. godine)

Sa 170 glasova za i samo 5 protiv, uz odbijanje poslanika SPO da se izjasne, Skupština Srbije usvojila je novi zakon o informisanju.

Kada se završila sednica, potpredsednik Vlade Milovan Bojić „pozdravio“ je novinare, koji su se okupili u skupštinskom holu, sa: „Ijao, zabranili vam da lažete“.

Cilj Zakona o javnom informisanju, usvojenog 21. oktobra 1998. godine, bio je da po kratkom postupku finansijski ubije novine koje su pisale o suludoj zločinačkoj, ratnoj politici režima Slobodana Miloševića i otvoreno joj se suprotstavljale, podseća portal Cenzolovka.

Prvi su, kako piše ovaj portal, po Zakonu stradali Dnevni telegraf i Evropljanin, koje je uređivao i izdavao Slavko Ćuruvija, ubijen rukom režima nepunih šest meseci kasnije.

Zakon je usvojen po hitnom postupku. Za Zakon je glasalo 170 poslanika, pet ih je bilo protiv, dok su poslanici Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića napustili salu.

Tadašnji portparol SPS-a Ivica Dačić branio ga je rečima:

„Ostaće upamćeno ko je odgovarao za izdaju zemlje, neki mediji mogu se slobodno nazvati kvislinškim.“

Zakonu, koji je inače napisan u tajnosti, prethodila je početkom oktobra 1998. godine Uredba Vlade Srbije kojom se medijima zabranjuje „širenje defetizma“, navodi se u tekstu Cenzolovke.

Nosila je naziv Uredba o posebnim merama u uslovima pretnji oružanim napadima našoj zemlji i po njoj su nakratko bili zabranjeni dnevni listovi Danas, Dnevni telegraf i Naša Borba zbog „podrivanja odbrambene moći zemlje“.

Redakcije Danasa i Dnevnog telegrafa sudski izvršitelji su zapečatili 14. oktobra zbog „širenja straha, panike i defetizma“, a sutradan je privremena zabrana izdata i za redakciju Naše Borbe.

Suština Zakona o javnom informisanju iz 1998. godine bila je u apsurdno visokim kaznama za urednike i izdavače medija koje bi i u današnjim uslovima predstavljale nepremostivu prepreku. Svaka je iznosila, preračunato na sadašnji kurs, nekoliko stotina hiljada evra.

-Taj zakon je dao start za juriš na nezavisne medije kao što su Danas, Dnevni telegraf, Evropljanin… To je najdrastičniji, najsuroviji, najnedemokratskiji zakon o javnom informisanju u Evropi posle Drugog svetskog rata. Vlast je njima mogla da uništi medije za jedan dan, ako je htela. Loše su prošli Danas, Dnevni telegrad, Studio B. Preki sudovi izricali su drakonske kazne, koje su morale da se plate u roku od 24 sata. Niko nije to mogao da plati pa je plenjena imovina, a izricane su i zatvorske kazne kao na primer Slavku Ćuruviji i dvome novinarima koji su radili sa njim“ – izjavio je za N1 Perica Gunjić, urednik portala Cenzolovka, novinar i tadašnji saradnik Slavka Ćuruvije.

Prema njegovim rečima, država je tada ceo sistem upotrebila da se obračuna sa medijima.

Ukinut je posle petooktobarskih promena, tačnije 14. februara, nakon formiranja nove Vlade Srbije, posle izbora 2001. godine.