Akademski plenum upozorava: Smanjenje evropskih fondova donelo bi rast cena i pad standarda

Akademski plenum ocenio je da je Srbija „ekonomski snažno vezana za Evropsku uniju“, koja učestvuje sa više od 60 odsto u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni zemlje i predstavlja najveći izvor stranih investicija i razvojnog kapitala.

Kako se navodi u saopštenju, eventualno smanjenje ili zamrzavanje evropskih fondova moglo bi da izazove „ozbiljne posledice po privredni rast, investicije i životni standard građana“.

-U uslovima već postojećih energetskih šokova i globalne nestabilnosti, dodatno zaoštravanje ekonomskih odnosa sa Evropskom unijom moglo bi Srbiju uvesti u period usporenog rasta i novog talasa inflacije.- navodi se u saopštenju.

Dodaje se da nadležne ekonomske institucije već upozoravaju na mogućnost usporavanja ekonomskog rasta, rasta cena i „probijanja monetarnih targeta inflacije“.

Akademski plenum upozorava da bi građani tokom 2026. godine mogli da se suoče sa „znatno skupljim životom“, dok bi mogućnosti za novo zapošljavanje bile smanjene.

-Čak i u slučaju rasta plata ili nominalnog rasta BDP-a, realna kupovna moć stanovništva nastavila bi da pada, jer bi cene rasle brže od prihoda.- ističe se u saopštenju.

U tekstu se navodi i da bi manji priliv evropskog kapitala doveo do manjeg broja investicija, usporavanja infrastrukturnih projekata, pada privredne aktivnosti i dodatnog rasta ekonomske neizvesnosti.

-Svaki ozbiljniji poremećaj odnosa sa Evropskom unijom povećao bi rizik zemlje, poskupeo zaduživanje i dodatno oslabio poverenje investitora.- navodi Akademski plenum.

Zaključuje se da pitanje evropskih fondova „više nije samo politička tema, već pitanje ekonomske stabilnosti i budućeg životnog standarda građana Srbije“.

Saopštenje potpisuje Jovica Pejčić sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, u ime Akademskog plenuma.