Berlin kaput

Categories VESTIPosted on

Prvi spomenik koji sam videla u Berlinu je spomenik Rusima koji su ušli u Berlin. U njihovoj najdužoj ulici, Ulici 17. juna. Ogroman spomenik, sa tekstom na ruskom. Bila sam iznenađena, a nije trebalo da budem. Berlin je, to ću kasnije videti, pun podsećanja na Drugi svetski rat.

Rusi su prvi ušli u Berlin, 21. aprila 1945. godine. Kasnije su došli saveznici. Borbe su se vodile po celom gradu, čak i u samom Rajhstagu, koji je tad spaljen. Crkva u kojoj je krunisan car Vilhelm do danas nije obnovljena. Svuda po gradu možete kupiti razglednice sa fotografijama razrušenog Berlina. Sravljenog sa zemljom. Posle Hitlerovog samoubistva i kapitulacije Nemačke, 8. maja posle ponoći, Berlin je podeljen između Rusa i saveznika. U početku bodljikavom žicom, a kasnije, jer su Nemci iz istočnog dela grada bežali u zapadni, i zidom. Oni koji su pokušavali da pređu u zapadni Berlin bili su ubijani na licu mesta. Berlinski zid podinut je za jednu noć. Završen je u 6 ujutru. Stanovnici grada probudili su se i videli da je podignut zid. Zid je bio dug 155 kilometara i stajao je na sred grada 28 godina, od 1961. do 1989. godine.

Pored velikog spomenika Rusima, sa velikim ruskim vojnikom, u Berlinu, pored Rajhstaga nalazi se i spomenik stradalim Jevrejima. Na pločama na podu napisana su imena logora u kojima su stradali. Među njima je i nekoliko logora sa ovih prostora, između ostalih i Sajmišta. Na jednoj ploči piše Jasenovac.

Najpoznatiji spomenik vezan za Drugi svetski rat je Spomenik žrtvama holokausta, takođe u centru grada. Napravljen je od velikih kamenih blokova različitih veličina. Turistička je atrakcija a kada se uđe među blokove, oseća se jeza.

Na mestu glavne zgrade Gestapoa, danas je muzej. Ona je sravljena sa zemljom i muzej je sazidan na njegovom mestu. Deo postavke muzeja je na otvorenom i na njemu su fotografije koje prikazuju uspon nacizma od 1933. godine kada je Hitler postao kancelar, nacističke skupove, čuveni prvomajski skup na kom je nacizam podržalo nekoliko miliona ljudi, obeležavanje prodavnica Jevreja, paljenje knjiga. Uspon zla. Muzej se zove Topografija terora.

U zgradi muzeja, koja je ogromna i zauzima čitav kvart, pored fotografija, ima i dosta dokumenata. U jednom delu muzeja su Nemci koji su prikazani kao nadrasa, nalaze se fotografije sa Olimpijade 1938. Sa druge strane su fotografije u kojima nemački službenici na osnovu boje očiju zaključuju da li je neko Rom, Jevreji koji čekaju u redu da se prijave vlastima, boje traka koje su nosili Jevreji, homoseksualci, alkoholičari, ludaci, svi oni koji su odvođeni u logore…

Muzej je ogroman, treba vam par sati da sve pogledate, a većini posetioca su oči pune suza. Na kraju galerije su fotografije sa nacističkim čelnicima koji sede na podu i spisak zemalja koje su se suprotstavile nacizmu. Srce mi je bilo ogromno jer je među njima i Srbija, jedina iz regiona. Pored muzeja nalazi se još jedna zgrada Gestapoa koja nije obnovljena i stoji kao opomena.

Jedan od punktova na kojem ste mogli preći iz Istočnog u Zapadni Berlin je Čekpoint Čarli. Sada su tu momci obučeni u uniforme i možete se slikati sa njima za par eura. Možete i dobiti Čekpoint Čarli žig u pasošu. Pored je i nekoliko zgrada posvećenih zidu, Hladnom ratu i Štaziju, glavnoj tajnoj službi Nemačke. U jednoj od zgrada je nacrtana ogromna panorama zida pre nego što je srušen. To isto postoji i u Drezdenu, sa fotografijom Drezdena, naravno. Ispred muzeja Hladnom ratu prodaju se suveniri. Naslovne strane časopisa koje su objavili rušenje zida, razglednice… U muzeju posvećenom zidu možete videti snimke građenja zida.

Deo zida sačuvan je u Muzeju grada, a komade zida možete kupiti po gradu. U Istočnom Berlinu podignut je nekoliko kilometara dugačak zid na kom su umetnici iz celog sveta crtali murale i to je najduža galerija na svetu.

Kada sam se vratila iz Berlina, čula sam da se za podizanje ruke u znak pozdrava dobila nekoliko godina zatvora, a za Heil Hitler još više. Berlin je kažnjen za nacističke zločine i zidom i svim spomenicima koji svakodnevno opominju.

Danas je dan pobede nad fašizmom. Treba se opominjati svakodnevno koliko su ideje o nadrasi i mržnja prema drugim narodima užasni.

Podeli na društvenim mrežama:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *