• CRTA: Lični primeri važni za razbijanje straha

    „Moguće je suprotstaviti se ovom sistemu koji pokušava da nas sve uplaši i koji nas melje na jedan zaista zastrašujući način“ Kada sam se dvoumila da li da istupim javno prvenstveno sam to učinila zbog sebe, ali bilo je tu i želje da pokrenem druge ljude jer znam da mnogo njih prolazi kroz sve ovo […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp BlueSky
    CRTA: Lični primeri važni za razbijanje straha

    „Moguće je suprotstaviti se ovom sistemu koji pokušava da nas sve uplaši i koji nas melje na jedan zaista zastrašujući način“

    Kada sam se dvoumila da li da istupim javno prvenstveno sam to učinila zbog sebe, ali bilo je tu i želje da pokrenem druge ljude jer znam da mnogo njih prolazi kroz sve ovo ćutke. Zato sam želela da ih podstaknem ličnim primerom, rekla je za Autonomiju Ranka Kašiković koja se na svom radnom mestu u Gerontološkom centru u Subotici suočila sa brojnim pritiscima nakon što je javno obelodanila mobing koji je trpela zbog odbijanja da ide na minting Srpske napredne stranke.

    Kašiković i Stefan Vukić, šumarski inženjer iz Požarevca, koji je u „Srbijašumama“ dobio otkaz zbog ukazivanja na zloupotrebe, lica su kampanje „Jači od pritiska“ koju organizuje CRTA, a koja je predstavljena u novosadskom „Crnom ovnu“.

    Uz konkretne primere, tokom razgovora ukazano je na najčešće probleme sa kojima se svi oni koji bi javno istupili susreću i koji ih najčešće sprečavaju u tome da odluke donesu lako. Kako je istanuto, cilj kampanje upravo je ohrabrivanje građana da se suprotstave političkim pritiscima, ali i podsticanje solidarnosti sa onima koji takve pritiske trpe kako bi se što više ljudi oslobodilo straha.

    Kašiković je ocenila da je nakon svega doživela veliki pozitivan odziv, da joj se mnogo ljudi javlja iz svih krajeva zemlje kako bi je obavestili da su motivisani njenom pričom odlučli da pokrenu sudske postupke ili se suprotstavili i prestali da trpe pritiske.

    Iako je jedan od glavnih izgovora za nepostupanje strah od pritisaka koji će uslediti, Kašiković kaže da je nju to upravo motivisalo da se suprotstavi. Jer, dodaje, u suprotnom gubite svaku mogućnost da se pobunite i postajete deo mašinerije.

    Kada sam odbila da odem na taj miting ja sam shvatila da ako odem jednom, da će to onda da ide dalje. Tu je jedan, drugi, peti, deseti miting, a to nisu samo mitinzi, to su i štandovi, to su i potpisi, tu je i glasnje, idete od kuće do kuće, bukvalno vi ste ušli u nešto i nema nazad. – istakla je ona.

    Važna solidarnost

    Direktor pravnih poslova Crte Pavle Dimitrijević istakao je za Autonomiju da je direktan kontakt građana sa pojedincima koji su se pritiscima suprotstavili pravi način da se produbi solidarnost građana.

    Sve je, dodaje, krenulo još nakon prošlih izbora, kada je urađeno prvo istaživanje a zatim i prvi razgovori s ljudima koji su trpeli pritiske, što je rezultiralo objavljivanjem 68 anonimnih intervjua na stranicama Crte.

    To je zapravo bio okidač da otvorimo priču jer smo shvatili da politički pritisak u javnosti ne postoji kao legitimizovana tema, a prvi korak ka ozdravljenju jeste da se o priča o problemu. – rekao je Dimitrijević.

    Dodao je da su primeri Ranke Kašiković iz Subotice i Stefana Vukića iz Požarevca, koji su pretočeni u kratke filmove, značajni jer pokazuju da postoje pojedinci spremni da istrpe posledice svojih odluka i da se kroz institucije sistema bore kako bi zaštitili svoja prava.

    Sakupljamo svedočanstva ljudi koji su trpeli političke pritiske s jedne strane, a sa druge strane se trudimo da damo pravni savet i pravnu podršku, ali i iskažemo ljudsku solidarnost sa problemima sa kojima se ljudi suočavaju. – rekao je Dimitrijević.

    Javnost štiti

    Na tribini je o svom iskustvu govorila i profesorica u zrenjninskoj gimnaziji Senka Jankov, koja je zbog objavljivanja poziva na miting protiv nasilja u Google učionici trpela pritiske da bi na kraju bila i suspendovana. Kako kaže za Autonomiju, ovakvi razgovori su potrebni jer građani nemaju mnogo prilike da u javnom prostoru čuju one koji su pokušali negde da dignu glas i koji su se za nešto izborili ili se još bore.

    Ovako imaju priliku da se upoznaju sa tim da je borba moguća, da je moguće suprotstaviti se ovom sistemu koji pokušava da nas sve uplaši i koji nas melje na jedan zaista zastrašujući način. U situaciji u kojoj sam se ja našla javnost je bila ta koja mi je omogućila da istrajem u borbi. – navela je ona.

    Ocenjuje da je veliki broj onih koji su „na nekoj klackalici“ i koji razmišljaju da li da se javno suprotstave ili ne, te da upravo takvima njen i ostali primeri daju motiv za borbu.

    Ljudi zaista smatraju da, ako pokušaš da digneš glas, da će te pojesti mrak. I zato su ovakve kampanje i javno razgovori važni jer time pružamo ljudima šansu da se ujedine i povežu i ne osećaju usamljeno. Mene i dalje boli to što nemam podršku kolektiva, ali imam podršku mnogo šire javnosti i da i jedna osoba prelomi kao ja, to je mnogo velika stvar za ovo društvo. – precizirala je ona.

    Pavle Dimitrijević ocenjuje da upravo ovakve lične priče najviše motivišu ljude jer shvate da i drugi imaju slične dileme i probleme, slične nejasnoće šta da urade u datom trenutku. Najvažnije je, kaže, buđenjesvesti da smo svi građani u demokratiji i da ne treba da pristajemo na pritiske.

    Treba da koristimo sve mehanizme u zaštiti svojih prava, a pre svega da se međusobno povežemo. – ponavlja on.

    Kampanja koju sprovodi CRTA do sada je obuhvatila 20 gradova i opština širom Srbije i biće, kako najavljuje Dimitrijević, nastavljena i narednih meseci.

    Izvor: Autonomija

    IN Medija

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp BlueSky
  • Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Vojvodina

    Progon vojvođanskih novinara i medija

    Čitavo stanje u lokalnim medijima podseća na sistem „punog stola“, što je karakteristično za mobing. Dakle, nakon napada, novinar se obraća advokatima, pa policiji, tužilaštvu i na kraju […]