CRTA: Vlast u Srbiji je smenjiva na izborima, uprkos neravnopravnim uslovima i pritiscima

U preliminarnoj oceni izbornog dana, CRTA navodi da je na izbore izašlo oko 69 odsto birača, uz marginu greške od jedan odsto, odnosno više od 4,4 miliona građana. Prema oceni ove organizacije, reč je o najvišoj izlaznosti u ovom veku.

Najveća izlaznost zabeležena je u zapadnoj Srbiji, 70,5 odsto, zatim u Vojvodini, 70,2 odsto, i Beogradu, 70 odsto. U centralnoj Srbiji glasalo je 67,2 odsto birača, na jugu 66,9 odsto, a na istoku 64,1 odsto.

CRTA ocenjuje da je visok odziv birača rezultat intenzivne mobilizacije građana i promena u društveno-političkim okolnostima tokom prethodne dve godine.

Prema projekciji Posmatračke misije CRTA, Studentska lista – Studenti pobeđuju osvojila je 52,45 odsto glasova, uz marginu greške od 1,5 odsto, što bi joj donelo 138 poslaničkih mandata, uz moguća odstupanja od dva mandata. Time bi imala apsolutnu većinu u Narodnoj skupštini i mogućnost da samostalno formira Vladu Srbije.

Lista Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija osvojila je, prema istoj projekciji, 39,2 odsto glasova, uz marginu greške od 1,3 odsto, što odgovara proceni od 103 poslanička mandata, uz moguće odstupanje od dva mandata.

CRTA navodi da je Studentska lista osvojila najmanje pola miliona glasova više od drugoplasirane liste, dok je lista okupljena oko Aleksandra Vučića ostala na nivou podrške koju je imala na parlamentarnim izborima u decembru 2023. godine.

Prema projekciji, nijedna druga lista osim pet manjinskih nije prešla cenzus. Savez vojvođanskih Mađara trebalo bi da dobije tri mandata, Rasim Ljajić – Ljudski dva, Albanska koalicija dva, SDA Sandžaka – Čuvari Sandžaka jedan i lista Usame Zukorlića – Pokret za ujedinjenje jedan mandat.

Fotografisanje listića na svakom drugom biračkom mestu

U oceni izbornog dana CRTA navodi da su sistemske manipulacije u velikoj meri bile onemogućene angažovanjem građana, članova biračkih odbora, posmatrača i mobilnih timova koji su učestvovali u sprovođenju i kontroli izbora.

Ipak, zabeležene su brojne nepravilnosti. Fotografisanje glasačkih listića registrovano je na svakom drugom biračkom mestu, dok je na osam odsto biračkih mesta izostalo dosledno utvrđivanje identiteta birača.

Na 29 odsto biračkih mesta nije dosledno korišćena UV lampa i sprej za obeležavanje birača, dok biračka mesta nisu bila pravilno pripremljena u 14 odsto slučajeva. Na svakom drugom biračkom mestu zabeleženi su i slučajevi ometanja ili pritisaka na rad biračkih odbora.

CRTA upozorava i da je Posmatračka misija uoči i tokom izbornog dana dobila više prijava birača koji su, bez svoje saglasnosti i protivzakonito, prebačeni iz Srbije da glasaju u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Austriji.

Iako tokom ovog izbornog dana nisu zabeležene rasprostranjene sistemske manipulacije biračkim spiskom poput onih sa parlamentarnih izbora 2023. godine, CRTA ocenjuje da su i ovi izbori sprovedeni po spornom biračkom spisku, jer je proces njegove revizije, prema navodima organizacije, sabotiran.

U saopštenju se navodi i da je više od polovine izbornih lista osvojilo manje glasova od broja potpisa podrške potrebnih za kandidaturu, što CRTA vidi kao pokazatelj kontinuiteta izbornog inženjeringa.

CRTA: Integritet izbora mora biti prioritet nove vlasti

CRTA ocenjuje da je izborna kampanja počela znatno pre raspisivanja izbora i da ju je obeležilo dalje brisanje granice između države i vladajuće stranke.

Prema oceni organizacije, kampanju su obeležili ugrožavanje sloboda učesnika u izborima, ograničavanje slobode informisanja, otežavanje ostvarivanja biračkog prava i ometanje slobode izražavanja, udruživanja i nezavisnog posmatranja izbora.

CRTA navodi da su uloženi napori da se protok informacija stavi pod kontrolu vlasti, uključujući zloupotrebe velikih medijskih sistema i napade na naloge na društvenim mrežama, kao i širenje nepoverenja prema ocenama nezavisnih domaćih i međunarodnih posmatrača.

Organizacija smatra da ponovno uspostavljanje integriteta izbora mora biti među prioritetima nove zakonodavne i izvršne vlasti, kako bi se obnovile demokratske institucije.

„Srbija više nikada ne bi smela da uđe u izbore koji će, makar i u mnogo manjoj meri nego sada, biti obeleženi zloupotrebom državnih i javnih resursa“, navodi se u saopštenju.

CRTA poziva izbornu administraciju da zakonito sprovede postupak utvrđivanja rezultata, a pravosudne organe da istraže prijavljene slučajeve kršenja biračkih prava i prekinu praksu nekažnjivosti.

Organizacija posebno ukazuje na predstojeće predsedničke izbore, koji, prema navodima saopštenja, moraju biti raspisani najkasnije 27. novembra, kako bi bili održani do 27. decembra ove godine.

Kada se očekuju konačni rezultati?

Prema objašnjenju CRTA, preliminarni rezultati nisu konačni. Lokalne izborne komisije imaju rok od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta da sastave zbirne izveštaje i dostave ih Republičkoj izbornoj komisiji, pod uslovom da nema zahteva za poništavanje glasanja ili ponavljanja izbora na pojedinim biračkim mestima.

Za ove izbore taj rok ističe 29. oktobra u 20 časova, ukoliko ne dođe do pomeranja zbog pravnih postupaka ili ponovljenog glasanja.

Birači i podnosioci izbornih lista mogu da zahtevaju poništavanje glasanja na biračkom mestu zbog nepravilnosti do 28. oktobra u 20 časova. O takvim zahtevima odlučuju lokalne izborne komisije.

Nakon što primi sve zbirne izveštaje, RIK ima 96 sati da donese i objavi ukupan izveštaj o rezultatima izbora. Na odluke izbornih komisija moguće je podnositi prigovore i žalbe u rokovima propisanim zakonom.

Prema proceni CRTA, u najbržem mogućem scenariju, bez zahteva za poništavanje glasanja i ponavljanja izbora, ukupan izveštaj mogao bi da postane konačan oko 5. ili 6. novembra. Tačan datum zavisiće od broja prigovora i eventualnih ponovljenih glasanja.

Od proglašenja konačnih rezultata počinje da teče rok od 30 dana za konstituisanje novog saziva Narodne skupštine. Nakon konstituisanja Skupštine, teče ustavni rok od 90 dana za izbor nove Vlade Srbije.

CRTA se zahvalila posmatračima i građanima koji su učestvovali u sprovođenju i kontroli izbora, navodeći da su time doprineli zaštiti integriteta izbornog procesa.