Demokratija umire u mraku: Nerežimske lokalne medije, omražene kod političara, ne pozivaju na sednice skupština, vređaju ih i diskriminišu

Nerežimski lokalni mediji ili se ne pozivaju na sednice lokalnih skupština ili su na njima nepoželjni. I kad je taj odnos kudikamo normalniji, obično od lokalnih vlasti teško dobijaju odgovore. Ali su zato vređanja i etiketiranja uobičajeni.

Odluke o budžetu i načinu trošenja novca građana, određivanje visine taksa, program razvoja opštine, prostorni i urbanistički plan opštine, uređenje građevinskog zemljišta, imenovanje rukovodilaca službi, javnih preduzeća, ustanova i organizacija, te nadzor nad njihovim radom, izbor i razrešenje predsednika opštine, davanje mišljenje o republičkom, pokrajinskom i regionalnom prostornom planu i o zakonima kojima se uređuju pitanja od interesa za lokalnu samoupravu – neke su od glavnih nadležnosti lokalnih skupština, određenih Zakonom o lokalnoj samoupravi.

U pitanju su veoma važne teme koje se tiču svakodnevnog života građana, o kojima oni treba da budu obavešteni. Ipak, i pored značaja ovih tema, lokalni nezavisni mediji širom Srbije teško stižu do informacija i dokumenata iz gradske skupštine. Oni koji i dobijaju pozive i materijal za sednice, često ostaju uskraćeni za odgovore od funkcionera koji ih neretko diskriminišu i ponižavaju.

Dok u gradovima poput Leskovca, Valjeva, Bora, Novog Sada i Kruševca redakcije nezavisnih medija dobijaju pozive za sednice skupštine grada i gradskog veća, kao i skupštinski materijal, za predstavnike vlasti u drugim lokalnim sredinama, poput Inđije, Pančeva, Bujanovca i Sombora, novinari su nepoželjni u blizini odbornika i gradskih funkcionera.

To je bio slučaj sa novinarima portala Bujanovačke, kada je krajem prošle godine predsednik Opštine Bujanovac Nagip Arifi najavio da novinarima tog portala više neće biti dozvoljeno da prate sednice Opštinskog veća, jer, kako su preneli mediji, predsednik nije bio zadovoljan kako o njemu izveštavaju Bujanovačke.

Nikola Lazić, urednik portala Bujanovačke, kaže za Cenzolovku da se nakon reakcije novinarskih udruženja pretnja nije ostvarila, ali da novinari te redakcije i dalje ne dobijaju pozive za sednice, niti materijal. Podseća da i dalje teško dolaze do informacija od gradskih zvaničnika.

Slična situacije je i u Inđiji, sa portalom IN medija, čije novinare ne pozivaju na sednice gradskog veća i skupštine, a nije im dostupan ni materijal za sednice.

Mi smo „crna ovca“, vlast nam uskraćuje odgovore, već tri godine ne dobijamo novac iz gradskog budžeta i tretiraju nas kao neprijatelje (Ljiljana Stojanović, JUG press)

Ona dodaje da je generalno rad gradske vlasti netransparentan i da se dobra praksa izgubila, tako da više nema prenosa sednica, a retki su i slučajevi kada predstavnici lokalne vlasti odgovaraju na pitanja novinara redakcije IN medija.

– Mi svakako dolazimo na sednice, raspitamo se za kada su zakazane, a dovijamo se i za materijal koji nije javno dostupan. Jako teško dolazimo do izjava predstavnika vlasti. Insistirali smo i pisanim putem i lično da počnu da nas obaveštavaju o terminima sednica, čak smo se obraćali i Ministarstvu kulture i informisanja, gde nam je rečeno da lokalna samouprava nema obavezu da nam šalje pozive i materijal -objašnjava urednica tog portala Verica Marinčić.

Ista je situacija i u Pančevu, lokalnoj samoupravi koja je svojevremeno bila jedna od najtransparentnijih u Srbiji, a sada je gotovo potpuno zatvorena za nezavisne lokalne medije, ali i građane. U Pančevu nezavisni mediji ne dobijaju materijal za sednice i ne pozivaju se na sednice gradskog veća i skupštine.

Gradska vlast je čak 2019. godine promenila poslovnik o radu kojim je novinarima zabranila prisustvo na sednicama, o čemu smo već pisali. Takođe od 2019. godine, odluke koje Gradsko veće donosi nisu javne i ne mogu se pronaći na sajtu Grada. Postoji poseban sajt Skupštine grada Pančeva sa skupštinskim materijalom, ali je na njemu prilično teško doći do željenih informacija.

Najava za sednice na sajtu Grada nema, već samo na pomenutom skupštinskom sajtu. Konferencije za medije pre ili nakon sednica skupštine takođe nisu uobičajene, a posle nekoliko godina bez tona i slike, sednice su od prošle godine počele ponovo da se prenose na RTV Pančevo.

Novinari kao neprijatelji

Načelno dobra komunikacija sa službama protokola iz kojih stižu obaveštenja o zakazivanju sednica gradskih veća i skupštine postoji u Novom Sadu, Kruševcu, Boru, Leskovcu, Valjevu… Međutim, zajedničko za kolege nezavisnih medija iz svih navedenih gradova jeste da kada predstavnicima vlasti postave pitanje, najčešće nailaze na zid ćutanja i zatvorena vrata.

„Mi smo u Leskovcu ’crna ovca’, vlast nam uskraćuje odgovore, već tri godine ne dobijamo novac iz gradskog budžeta i tretiraju nas kao neprijatelje“, ističe za Cenzolovku Ljiljana Stojanović, glavna i odgovorna urednica regionalne informativne agencije JUG press iz Leskovca.

Pozive i materijale za sednice dobijaju na vreme, a za razliku od niza drugih gradova, između ostalih i Niša i Vranja, gde sednice gradskog veća nisu otvorene za javnost, u Leskovcu novinari mogu da prisustvuju tim sednicama, koje su, doduše, kako kaže Stojanović, monotone jer se ne može mnogo toga čuti o tačkama dnevnog reda koje se usvajaju na brzinu. Uz to, odluke Gradskog veća, prema rečima naše sagovornice, objavljuju se sa velikim zakašnjenjem.

Sličnu muku muče i novinari portala iz Kruševca i Bora. Novinari portala Kruševac press redovno dobijaju pozive za sednice skupštine, ali kao i druge pomenute kolege, kada postave neko pitanje gradskim vlastima, odgovor retko stigne.

„Za ovu vlast, vladavina SPS-a bila je pojam otvorenosti. Teško dolazimo do informacija, a postoji i diskriminacija među medijima“, komentariše za Cenzolovku Slaviša Milenković, glavni urednik portala Kruševac press.

On dodaje da trenutni saziv gradskog parlamenta ima samo četiri opoziciona odbornika, što je najgori odnos još od obnavljanja višestranačja 1991. godine, kada je bilo šest odbornika opozicije u parlamentu. Zbog toga dijalog u skupštini izostaje, ali se redakcija Kruševac pressa trudi da građanima prenese sve važne informacije tako što analizira dokumente.

Odnos između predstavnika gradskih vlasti i nezavisnih medija u Boru je, reklo bi se, ambivalentan. Dok s jedne strane portal Ist media tretiraju kao „tajkunski“, s druge strane novinari tog medija dobijaju materijale i pozive za sednice skupštine i gradskog veća, a ponekad i izjavu gradonačelnika. Saša Trifunović, glavni urednik borskog portala Ist media, kaže da se on i njegove kolege trude da građanima što detaljnije predstave teme o kojima se odlučuje u gradskom parlamentu, i da tekstove pišu na osnovu dokumenata, ali i komunikacije sa odbornicima. Primera radi, prošle godine su samo o budžetu objavili 28 tekstova.

Novinari lokalnih medija sa kojima smo razgovarali naglašavaju da mediji bliski vlastima iz tih gradova, koji nemaju nikakvih „prepreka“ na putu do informacija, najčešće ne izveštavaju javnost o svim aspektima neke teme koja se usvaja u lokalnom parlamentu, već su sve objave isključivo promotivnog sadržaja.

Zbog toga je, kako navode, važno da postoje objektivni mediji koji će iz lokalnih skupština izveštavati realno, skupštinske odluke čitati između redova i istraživati pozadinu nekada dosadnih tačaka dnevnog reda.

Autor: Ivana Predić (Cenzolovka)