Denis Kolundžija: Bića

KO NIJE: Nema valjda medija u ovoj zemlji koji makar vest nije posvetio spasavanju krava i konja sa Krčedinske ade. O glavnoj temi na samom početku nove godine izveštavali su, ispostavilo se, i oni strastveno naklonjeni vlastima a koji, prirodno, nijedan problem ne uočavaju, ali i oni koji ne mirišu vlast ali, logično, nastoje dataljno da razlažu sve probleme koje vlast generiše. Čak su se i javni servisi iscimali, ma bravo!

PREPOZNATA TEMA: Što bi rekao jedan moj uvaženi kolega, kad god bi primetio skoro identične naslovnice provladinih štampanih stvari, „urednici su prepoznali temu“: ovako jedinstveno prepoznavanje teme i prateća igra „čik pronađi portal koji je ostao imun“ ne pamtim još od urnebesne priče FakeNews Tragača o lažnoj sportskoj psihološkinji Saši Sredanović.

NERIZIČNO: Dobro, ta priča u sebi nije nosila ni gram rizika po obzirne urednike – da prevedem: niko od ekipe iz vlasti nije bio umešan/nije pominjan – a nemalo je tu bilo i likovanja istih tih urednika zbog činjenice da je dotična uspela da, xexe, obmane uprave nekolicine poznatih evropskih fudbalskih klubova. A i rado su je zvali za komentar.

SVE ZNAMO: O Krčedinskoj adi verujem da skoro sve znate – i o broju podolskih goveda i (polu)divljih konja koji su tamo ostali zarobljeni zbog neuobičajeno visokog vodostaja Dunava za ovo doba godine, i koga je i koliko njihov vlasnik molio za pomoć, tj. za skelu koja bi ih prebacila; pa o akciji spasavanja samo dela životinja, te koliko ih je preživelo, u kakvom su stanju, ali i kako će mušićave konje privoleti da se ukrcaju na skelu…

IDEALNO: Naizgled idealna kombinacija za urednike: malo zahvat u popularnu kategoriju „topla ljudska priča“ (stočar u suzama zabrinut za svoje životinje), malo empatija javnosti prema napaćenim životinjama koja je, činjenica je, pritiskom, pre svega na društvenim mrežama, vlastima i skrenula pažnju na ovaj problem. Od svih od kojih se to očekivalo, nalog, nažalost potpuno lišen poetskih momenata, za akciju dao je niko drugi do predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

SIGNAL: I to je bio signal dobrom delu medija da se posvećenije uključe u praćenje situacije na Krčedinskoj adi: neki su tamo čak poslali ekipe, neki su, hoće to, završili na pogrešnoj obali Dunava, a „pala“ je i reportaža na javnom servisu.

NISU ČULI: Provladini mediji ignorisali su, dabome, tvrdnje zabrinutog stočara o tome ko mu je zapravo „sve ovo smestio“, koji lokalni političar i njemu bliski moćnici. Cela priča je zbog toga, u samo pokojem mediju, dobila dodatnu dimenziju koja prevazilazi tek brigu o ugroženim životinjama. Ostali kao da su razumeli instrukciju „daj da se spasu životinje, izgledaće dobro u javnosti ali prevashodno je da sprečimo da ne eskaliraju drugi problemi“. Lokalni ili možda… unutarstranački.

NISMO NAIVNI: Pa nek bude tako, važno je da životinje budu spasene. Važno je zapravo i nešto drugo, ali, hej, učenje o empatiji slutim da je malo kome bila novogodišnja odluka. Takvi su za to imali prilike mnogo pre Nove godine, još tamo u maju. Pa nisu. Što bi sad, s nekim drugim živim bićima, bilo drugačije?

Denis Kolundžija (Autonomija)