Desetomesečna pobuna probudila nadu i smanjila strah, ali zahtevi još nisu ispunjeni

Verovatno bi bilo mnogo lakše i brže nabrojati one gradove i sela, u kojima se okupljanja nisu dogodila bar jednom.

Pobuna i nezadovoljstvo traju i dalje, uprkos sve izraženijoj represiji i zastrašivanju. Mada prvobitno postavljeni studentski zahtevi još nisu ispunjeni, a nema sluha ni za pozive da se raspišu vanredni parlamentarni izbori kako bi se kriza rešila, desetomesečni protesti su, ipak, doneli promene u društvu.

–Najveći rezultat dosadašnje pobune koju predvode studenti je uvođenje novih osećanja i pogleda na politiku i režim. Kod velikog broja ljudi to se manifestuje u nadi da, ipak, nešto može da se promeni. Drugo važno osećanje koje je ovaj pokret probudio jeste odsustvo straha od Srpske napredne stranke, slobodu da se kaže i kritikuje – smatra Dejan Bursać, naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.

On podseća da je upravo zato sve više građana i građanki spremno na rizik i žrtvu, a uprkos različitim shvatanjima i političkim opredeljenjima pristaju na ujedinjenje radi postizanja zajedničkog cilja. Takođe, smatra da je došlo do buđenja apstinenata, posebno mladih koje ranije politika nije interesovala.

Kao još jedan rezultat trenutnih dešavanja u društvu, politički konsultat Dušan Milenković navodi promenu političkih aktera u državi.

–To se još nije monetizovalo u smislu učešća u institucijama ili broja poslanika, ali nakon prvih parlamentarnih izbora ćemo sigurno imati potpuno drugačiju političku scenu nego što smo imali do sada – ocenjuje on .

Kada su počele blokade fakulteta, a potom i protesti na ulicama malo ko je mogao predvideti koliko dugo će bunt da traje. Iako predstavnici vlasti već dugo najavljuju i sviraju kraj protestima, građani i građanke su i dalje na ulicama. Na poziv studenata ili građanskih zborova, u vrlo kratkom vremenu na ulicama seokupi  i po više hiljada demonstranata. Zato se nikako ne može reći da je buntu došao kraj, kaže Dejan Bursać, iako je možda broj protestnih aktivnosti smanjen.

–Nisam siguran da možemo reći da je borba propala, pogotovo što i dalje veliki broj građana spreman da izađe na ulicu. Možda vidimo pad aktivnosti u okviru studentskog pokreta, ali ne mislim da je to nužno loše. Posle deset meseci i njima treba malo odmora. Pored toga, na fakultetima su trenutno ispitni rokovi, a jedan deo studenata se bavi i pripremom izbora i izborne liste – kaže Bursać.

Granice studentskog pokreta i odnos prema opoziciji

Nezadovoljstvo izazvano celokupnim stanjem u državi, a pokrenuto padom nadstrešnice, dovelo je do najvećih građanskih okupljanja u Srbiji, ali cilj tih protesta još nije ostvaren. Nestabilnost je reč kojom bi se mogla opisati trenutna situacija, a to vlast, čini se, nastoji da ignoriše. Ovakvo stanje u državi dugoročno nije održivo, ali može da potraje, smatra Dušan Milenković.

–Teško je predvideti koliko ova nestabilnost može da traje, ali što duže traje, dovešće režim u još veće probleme. Vlast izgleda kao da je spremna da žrtvuje veliki deo Srbije samo da što duže ostane na vlasti. To je uvek problem sa autokratskim režimima. Možemo samo da nagađamo koliko će pritisci na ulici i sa nekih drugih strana biti jaki, da im oni odolevaju i povlače zemlju u provaliju – dodaje Milenković.

U opozicionom delu javnosti podeljena su mišljenja o saradnji studentskog pokreta i političkih partija koje nisu na vlasti. Početno ograđivanje studenata od opozicije doprinelo je angažovanju većeg broja ljudi različitih političkih uverenja, kaže Dejan Bursać.

–Celokupna literatura koja se bavi društvenom borbom protiv ovakvih režima kaže da je potrebno praviti jake društvene mostove sa svim mogućim akterima. Ali ti mostovi ne znače da je potrebno izaći na izbore sa njima. Sama odluka da opozicija ne bude na zajedničkoj listi, prema mom mišljenju, je i strateški utemeljena, jer značajan deo građana bi podržao studentsku listu, ali ne veruje opoziciji – ističe Bursać.

Ipak, određen vid saradnje je potreban, dodaje Dejan Bursać, a odnosi se pre svega na kontrolu izbornog procesa, kao i uzajamno nenapadanje. Reakcije i podele u javnosti izazivaju i sporadične objave pojedinih fakulteta na društvenim mrežama na račun opozicionih stranaka.

Studenti govore da to nisu zvanični stavovi celog pokreta. Iako to u javnosti stvara šum u komunikaciji, mislim da su građani već shvatili da unutar samog studentskog pokreta postoji veliki broj aktera i te objave ne shvataju kao stav svih studenata. Smatram da to nije problem za buduću koordinaciju i saradnju, već da izazovi leže u modelu i efikasnosti donošenja studentskih odluka” – kaže Dušan Milenković. 

U pogledu daljeg načina političke borbe, sagovornici Storytellera smatraju da je ograđivanje studenata od opozicionih partija legitimno, ali isto tako je legitimno i da opozicija izađe na izbore kada budu raspisani. U tom slučaju je neophodno napraviti širi opozicioni blok u koji će biti uključen veći broj stanaka.

–Opozicija ne bi trebalo da na izbore izađe u previše kolona, jer bi time povećali rizik da ne pređu cenzus i tako smanjili potencijal opozicione borbe. Ako izađu na izbore, to ne znači da ne bi trebalo da bude saradnje sa studentskim pokretom, jer treba da se pravi određena vrsta zajedničkog delovanja. Mi do sada skoro uopšte nismo imali komunikaciju između različitih aktera, a mislim da je to potrebno – zaključuje Dušan Milenković.

Brankica Matić (Storyteller)