Door-to-door kampanja u Inđiji: Šta građani moraju, a šta ne moraju

Kampanja od vrata do vrata dozvoljen je oblik neposredne komunikacije političkih stranaka sa biračima, ali građanin nije dužan da prihvati razgovor. Kako objašnjava CRTA, ovakav vid kampanje dozvoljen je samo ako građanin pristane na razgovor.

To znači da samo pojavljivanje aktivista na vratima ne podrazumeva obavezu građanina da ih sasluša, odgovara na pitanja ili iznosi svoje političko opredeljenje. Građanin može da odbije razgovor.

Šta nije dozvoljeno?

Stranački aktivisti ne smeju da insistiraju da građani odgovaraju na pitanja ukoliko to ne žele. Nije dozvoljen ni bilo kakav pritisak ili ucena građana da se izjasne na način na koji ne žele. Pritisak na birače predstavlja krivično delo.

Građanin, dakle, nije dužan da aktivistima kaže za koga će glasati niti da obrazlaže svoje političko opredeljenje.

Posebno pitanje je šta se dešava sa ličnim podacima građana.

CRTA navodi da, ukoliko stranački aktivisti poseduju lične podatke građanina, poput jedinstvenog matičnog broja ili broja lične karte, a građanin je siguran da te podatke nikada nije dao toj stranci, može da zatraži da njegovi podaci budu izbrisani iz baze i da prestane njegovo dalje kontaktiranje. Ukoliko se to ne dogodi, građanin može da se obrati Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Na problem zaštite privatnosti građana u kampanji od vrata do vrata ranije je ukazivao i nekadašnji poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić. On je još 2020. godine upozoravao na razliku između neposredne komunikacije stranačkih aktivista sa članovima, simpatizerima i potencijalnim biračima i sistematskih poseta koje uključuju obradu ličnih podataka.

Šabić je tada posebno ukazivao na podatke o političkom opredeljenju građana, koje je svrstao među posebno osetljive podatke, i upozorio na problem njihovog traženja i evidentiranja tokom kampanje.

Za građane koji ne žele razgovor pravilo je, dakle, jednostavno: mogu da kažu da ne žele da razgovaraju.

Door-to-door kampanja jeste dozvoljen način političke komunikacije, ali ona ne podrazumeva obavezu građana da učestvuju u razgovoru, odgovaraju na pitanja ili otkrivaju svoje političko opredeljenje. Granica koju CRTA jasno postavlja jeste pristanak građanina na razgovor, dok su pritisak i ucena nedozvoljeni.

Zaštita podataka predstavlja dodatno pitanje. Građani koji sumnjaju da politička organizacija raspolaže njihovim podacima koje joj nikada nisu dali mogu zatražiti njihovo brisanje i prestanak daljeg kontakiranja, a ukoliko se to ne dogodi, mogu se obratiti Povereniku.

U vremenu kada se u Inđiji kampanja od vrata do vrata već sprovodi, a prema nezvaničnim najavama očekuju se i posete studenata, građanima je zato važno da znaju da otvaranje vrata ne znači i obavezu da otvore razgovor.