EPS: Oduzimanje licence Alta banci nije ugrozilo poslovanje i finansijsku stabilnost preduzeća

Kako je navedeno, EPS ima razvijenu dugogodišnju saradnju i otvorene račune u još devet banaka u Srbiji: Addiko Bank, AikBank, „Banca Intesa, Banka Poštanska štedionica, Bank of China, Erste Bank, NLB Banka, OTP banka i UniCredit Bank.

Dominantan deo platnog prometa EPS-a odvijao se i odvija se preko Banke Poštanska štedionica.

Preko računa u toj banci obaveze za električnu energiju plaćaju svi kupci na komercijalnom i rezervnom snabdevanju, kao i domaćinstva i mali kupci iz četiri regionalna područja – Niša, Novog Sada, Kraljeva i Kragujevca.

Preko računa u Alta banci naplata je, kako je navedeno, vršena isključivo za Centar za podršku garantovanom snabdevanju „Beograd“.

EPS je istakao da novac od naplate nije čuvao, niti akumulirao u Alta banci, već je svakodnevno korišćen za izmirivanje tekućih obaveza kompanije, uz približno ujednačen dnevni priliv i odliv.

U trenutku oduzimanja licence na računima EPS u Alta banci nalazilo se, kako je navedeno, manje od 0,5 odsto ukupnog mesečnog priliva od naplate električne energije i EPS će ta sredstva potraživati u stečajnom postupku.

–Potpuno je netačna tvrdnja da je Alta banka zarađivala proviziju na svim uplatama za električnu energiju. Alta banka je bila i procesor plaćanja u okviru aplikacije i portala ‘EPS Uvid u račun’, jer je kroz konkurentan i transparentan proces u skladu sa zakonom od šest banaka kojima je upućen javni poziv ponudila najnižu proviziju i najpovoljnije uslove, što je bilo u najboljem interesu kompanije i kupaca – navedeno je u saopštenju.

Dodato je da je samo u toj ulozi banka naplaćivala proviziju, isključivo za plaćanja putem aplikacije/portala „EPS Uvid u račun“.

–Račune na taj način plaća pet odsto kupaca EPS-a. Za ostalih 95 odsto kupaca naplata provizije nema nikakve veze sa Alta bankom, jer za plaćanja, poput e-bankinga, m-bankinga ili plaćanja na šalterima, proviziju zadržava institucija preko koje kupac obavlja transakciju – navedeno je u saopštenju.

EPS je naglasio da su netačni navodi da su građani posredstvom EPS-a „ulili“ milijarde dinara ili da je EPS na računima Alta banke držao 426, 460 ili 479 milijardi dinara.

–Iznosi koji se pominju u javnosti, predstavljaju ukupne godišnje poslovne prihode EPS-a, a ne sredstva koja su se u bilo kom trenutku nalazila na računima kompanije u Alta banci ili bilo kojoj drugoj banci – navedeno je u saopštenju.

EPS je dodao da je prelazak na naplatu električne energije preko računa poslovnih banaka, umesto preko Uprave za trezor, započet 2018. godine i sproveden fazno, u skladu sa prelaskom centara za podršku garantovanom snabdevanju na jedinstveni „SAP biling sistem“.

Taj model, koji za građane i EPS nema nikakve dodatne troškove, primenjuje se već osam godina i predstavlja deo organizacije platnog prometa EPS, navela je ta kompanija.