Etička komisija pred novim slučajem: Alanović prijavio Gruhonjića, profesor uzvratio

Alanović je podneo prijavu Etičkoj komisiji i protiv profesorke Nevene Jevtić, zbog njenog govora na mirnim demonstracijama u kampusu univerziteta u septembru prošle godine.

U Alanovićevoj prijavi protiv Gruhonjića u koju su novinari imali uvid ocenjuje se da je taj profesor na sednicama Saveta fakulteta, čiji je Gruhonjić član, a Alanović nije već na njih dolazi po pozivu iznosio, „netačne, zlonamerne i uvredljive konstatacije“ o radu dekana i uprave fakulteta, posebno u kontekstu ostavki troje prodekana i događaja vezanih za policijsko prisustvo na fakultetu.

Alanović je optužio Gruhonjića i da je iznosio „lične opaske“ i „vrednosne sudove“ o poslovodstvu fakulteta, poput profesorovih tvrdnji da je Fakultet vođen na „autoritarni i neakademski način“, kao i njegovog insistiranja na odgovorima na pitanja vezanim za policijsku intervenciju i bezbednost na fakultetu.

Gruhonjić je odbacio navode prijave i u svom pisanom izjašnjenju Etičkoj komisiji naveo da je nastupao isključivo kao član Saveta Fakulteta, koristeći pravo na argumentovanu kritiku rada poslovodstva.

Dodao je da su njegove izjave bile zasnovane na zvaničnim tekstovima ostavki troje prodekana, u kojima se pominju „nedostatak komunikacije“, „kontinuirano nezadovoljstvo načinom rada dekana“ i „nezadovoljstvo načinom rada dekana u proteklom periodu“.

Gruhonjić je naveo da prijava protiv njega predstavlja pokušaj ograničavanja slobode izražavanja i „instrumentalizaciju etičkog postupka“ radi pritiska na članove akademske zajednice koji kritikuju upravu fakulteta.

 U izjašnjenju se pozvao i na praksu Evropskog suda za ljudska prava, navodeći da univerzitetski profesori imaju pravo na slobodu izražavanja i kritiku rada univerzitetske uprave.

Nakon Alanovićeve prijave, Gruhonjić je i sam podneo prijavu Etičkoj komisiji protiv dekana u kojoj je naveo da postoje osnovi sumnje da je dekan prekršio više odredbi Kodeksa o akademskom integritetu.

Prema njegovim rečima, dekan je svojim postupanjem tokom događaja koji su uključivali policijske intervencije na fakultetu i prinudne mere prema studentima i zaposlenima narušio dostojanstvo akademske zajednice i zloupotrebio institucionalni položaj.

–Ukazujemo Etičkoj komisiji da Alanovićeva prijava sadrži elemente zlonamerne (maliciozne) prijave, koje je članom 52. Kodeksa definisana kao prijava zasnovana na pretežno neistinitim navodima podneta sa namerom nanošenja štete ugledu. Podnosilac pokušava da akademsku kritiku svog rada predstavi kao etički prekršaj, čime zloupotrebljava položaj i Kodeks – naveo je Gruhonjić.

Etička komisija je nedavno odbacila prijavu koju je protiv Gruhonjića podneo Studentski parlament Filozofskog fakulteta i navela da nije nadležna da ocenjuje privatne i javne istupe profesora koji nisu neposredno povezani sa akademskim radom.

Studentski parlament je i 2024. godine podneo prijavu Etičkoj komisiji fakulteta za navodni Gruhonjićev „govor mržnje“. Ta komisija se se oglasila nenadležnom, nakon čega se Studentski parlament žalio univerzitetskoj Etičkoj komisiji koja je predmet vratila na odlučivanje fakultetskoj komisiji, koja ga je odbacila.

Na blokadu Filozofskog fakulteta koja je trajala od 28. do 31. marta 2024. godine sa zahtevom da se Gruhonjiću uruči otkaz tada su pozvali pozvali student prorektor Damjan Vakanjac i predsednica Studentskog parlamenta Filozofskog fakulteta Ivana Macak.

Gruhonjić je od marta 2024. godine neprestano na meti režimske kampanje linča.

U ulazu zgrade u kojoj Gruhonjić živi sa porodicom 21. marta 2024. godine je osvanuo crni grafit „Dinko – Šakiću za večni dom si spreman“. U potpisu se navodi neregistrovana ultradesničarska organizacija „Srpska Vojvodina“.

Kampanja je počela tako što je montiran video Gruhonjićevog izlaganja sa Festivala ljudskih prava u Dubrovniku, iz marta 2023. godine, s ciljem da se on optuži da je pristalica ustaškog režima u fašističkoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata.

Gruhonjić je to oštro demantovao i podsetio da je celu svoju novinarsku i profesorsku karijeru proveo kao dosledni borac protiv nacionalizma i protiv veličanja politike ratnih zločina u regionu.