Fondacija Slavko Ćuruvija: Političari protiv novinara, 160 verbalnih napada na medije u januaru 2026.

U diskreditaciji i etiketiranju novinara i medija u januaru učestvovalo je najmanje 27 funkcionera, a najaktivniji su bili:

       narodni poslanik SNS-a Nebojša Bakarec (37)

       narodni poslanik SNS-a Milenko Jovanov (22)

       predsednik Srbije Aleksandar Vučić (19)

       narodni poslanik SNS-a Vladimir Đukanović (19)

       predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić (17)

       narodni poslanik SNS-a i predsednik Odbora za pravosuđe Uglješa Mrdić (9)

       predsednik SNS-a Miloš Vučević (8)

U napadima su učestvovali i: ministar informisanja Boris Bratina, ministar kulture Nikola Selaković, ministar za javna ulaganja Darko Glišić, ministar za evropske integracije Nemanja Starović, potpredsednica Narodne skupštine Marina Raguš, poslanici SNS-a Dragan Nikolić, Marjan Rističević, Marko Atlagić, Milica Nikolić, Aleksandar Mirković, Nataša Jovanović, Uglješa Grgur, Đorđe Komlenski, poslanik SPS-a Dušan Bajatović, državni sekretar u Ministarstvu za brigu o porodici Đorđe Dabić, poslanik u Skupštini Vojvodine Aleksandar Đurđev, potpredsednik Skupštine Vojvodine Nemanja Zavišić, potpredsednica Vlade Vojvodine Sandra Božić, bivša ministarka za brigu o porodici Darija Kisić Tepavčević, kao i član Odbora direktora Naftne industrije Srbije Dragutin Matanović.

Na meti su dominantno bile redakcije TV N1 i TV Nova S, a nešto ređe i listovi Danas, Radar i Vreme, javni medijski servis RTS i KTV Zrenjanin. Pored već normalizovanih etiketa poput  „Šolakovi”, „blokaderski” i „tajkunski” mediji, zabeležene su i teže uvrede: poslanik Milenko Jovanov je u Skupštini govorio o „Šolakovom smeću”, poslanici Dušan Bajatović i Dragan Nikolić o „medijskim trovačnicama”, Nebojša Bakarec je na društvenim mrežama pisao o „propalim ustaškim medijima”, a Vladimir Đukanović je RTS nazvao „ogavnim” medijem u kome rade „bednici” i „komunjare”. Za N1 i Novu su se ređali i epiteti poput „gebelsovski” i „antisrpski”, a novinari tih redakcija targetirani su kao „tajkunski poslušnici”, „lažovi” i „inspiratori zla”.

Targetirani su i pojedinačni novinari koji i inače trpe ozbiljne pritiske i pretnje zbog svog rada, i zbog kojih je medijska zajednica u više navrata izražavala zabrinutost za njihovu bezbednost.

Poslanik Uglješa Mrdić je pisao o novinaru Vuku Cvijiću kao o „dubokom grlu, megafonu službi i narkomanu”, Milenko Jovanov je novinara Slobodana Georgijeva nazvao „Šolakovim Piculobraniteljem”, a na meti su bili i autor portala Peščanik Mijat Lakićević, novinari Srđan Škoro, Marina Fratucan i Dinko Gruhonjić, kao i Aleksandar Dikić i Nemanja Šarović sa KTV Zrenjanin. Nebojša Bakarec je neke od njih nazivao „jahačima apokalipse”

U najvećem broju slučajeva, funkcioneri su diskreditovali medije i novinare omalovažavajući njihovu profesionalnost, nezavisnost i poštenje, ali su u svojim izjavama i tokom januara nastavili sa kriminalizacijom čitavih redakcija. Nezavisni mediji su, bez ikakvih dokaza, optuživani da pozivaju na Vučićevo ubistvo, da su „medijski sponzori kriminala i nasilja” i da bi da „vešaju, jašu i ubijaju” političke neistomišljenike.

Iako su napadi na medije bili svakodnevni i ticali se najrazličitijih tema, najžešće kampanje targetiranja vođene su povodom najznačajnijih političkih događaja u januaru – posete misije evroposlanika Srbiji i usvajanja seta pravosudnih zakona. Izveštavanje o misiji evroparlamentaraca izazvalo je ocene da su „Šolakovi mediji” na strani „ustaše Picule” i delegacije, a protiv interesa sopstvene države.

Kada  je o „ustašizaciji” nezavisnih medija reč, zanimljivo je i da je poslanik  Nebojša Bakarec podelio deepfake video na društvenoj mreži X u kome  osnivač Ustaškog pokreta Ante Pavelić na studentskim protestima snima selfi sa  novinarkom N1 Žaklinom Tatalović.

Slične diskreditacije mogle su se čuti i tokom javne rasprave o kontroverznom setu pravosudnih zakona koji je kritikovala domaća i međunarodna stručna javnost, ali i mediji. U pokušaju da ubede glasačko telo da će takozvani Mrdićevi zakoni obezbediti veću nezavisnost tužilaštava, poslanici vladajuće koalicije tvrdili su da „odmetnuti delovi pravosuđa” (odnosno politički nepodobni tužioci) dostavljaju medijima informacije i optužnice, te da u saradnji sa medijima pokušavaju da sprovedu obojenu revoluciju i Vučića predstave kao kriminalca.

Možda  najbizarniji povod za  kriminalizaciju medija bilo je  emitovanje epizode TV  serije „Radio Mileva” na Radio-televiziji Srbije sredinom januara. U jednoj od  scena, stanari zgrade su diskutovali kako da spreče njeno rušenje, pa je  junakinja predložila „revoluciju, demonstracije, blokade škola, fakulteta,  vrtića, interneta, portala, medija, televizija”. Ovaj fiktivni scenario bio je  povod za stvarnu kampanju koju su prorežimski tabloidi, predvođeni Informerom,  odmah poveli protiv javnog servisa tvrdeći da RTS „ruši državu” i plasira  „blokaderske poruke i politiku”. U kampanju se, međutim, uključilo i  Ministarstvo informisanja, koje vodi Boris Bratina, i saopštilo da je javni  servis „zloupotrebljen”, te da se ova scena iz serije može shvatiti kao  indirektan poziv na blokade i rušenje ustavnog poretka.

Najčešći povodi za napade:

Dnevna politika – 34

Usvajanje pravosudnih zakona – 28

Misija evroparlamentaraca – 22

Protesti – 6

TOP #4

Marko  Atlagić, poslanik SNS

Brutalni  medijski napadi na predsednika Vučića i njegovu porodicu prevazilaze ne samo  granice dobrog ukusa, nego su duboko skliznule u socijalnu patologiju i  krivičnu odgovornost. Medijski napadi su veoma opasni po ličnu bezbednost  predsednika jer pozivaju i na njegovo ubistvo i, gle čuda, Vrhovno javno  tužilaštvo i vrhovna tužiteljka Zagorka Dolovac ćute. Dame i gospodo,  blokaderi, narodni poslanici, Republika Srbija je demokratska zemlja u kojoj je  kritika vlasti dozvoljena, zapamtite dobro, ali između kritike i medijskih  napada postoji ogromna nepremostiva razlika. Medijska kritika se zasniva na  istinitosti iznetih činjenica, a medijski napadi na neistinama, podmetanjima sa  dna kace, izmišljotinama, kao što vi radite.

 Marjan Rističević, poslanik SNS

Mi  izborima nećemo rešiti krizu, nije to političko pitanje. To je pitanje  pravosuđa, obrazovanja i pitanje medija, odnosno stranih piratskih medija koji  nezakonito rade ovde i koji su medijski sponzori kriminala odnosno nasilja kome  smo izloženi u poslednjih godinu dana. Ja to često nazivam terorizmom, znači pokrovitelji medijskog terorizma su piratski Šolakovi mediji.

 Miloš Vučević, predsednik SNS

On (Vučić, prim. aut.) se predstavlja kao nepomenik, kao nečovek, kao apsolutno zlo. Njegova porodica se targetira, kriminalizuje i vređa. Na taj način blokaderi i tajkunski mediji pokušavaju da opravdaju sve – čak i ako bi se predsedniku nešto loše dogodilo, to bi se predstavilo kao „prirodna reakcija naroda”. To je užasna, nacistička propaganda.

 Vladimir  Đukanović, poslanik SNS

Više je nego skandalozno da ogavni komunistički RTS za koji plaćamo pretplatu uredno emituje sramnu seriju „Poslednji čin” koja je ništa drugo do najodvratnija komunistička propaganda protiv srpskog junaka kakav je đeneral Dragoljub Mihailović. Bednici sa RTS to su ponovo učinili tik pred premijeru veoma dobrog filma, prvog u našoj kinematografiji, koji govori o ratnom putu đenerala Draže pod nazivom „Đeneral”. Država žutu banku za taj projekat nije dala, naravno komunјare sa RTS ne bi se usudile nikada da puste taj film.

Fondacija Slavko Ćuruvija objavila je izveštaj o verbalnim napadima na medije u periodu od 1. do 31. januara 2026. Monitoring je obuhvatio portale tri tabloida – Informer, Alo i Republika – koje Savet za štampu najčešće označava kao kršitelje Kodeksa novinara Srbije, kao i zvanične naloge na društvenim mrežama i medijska gostovanja nosilaca javnih funkcija. Među funkcionerima koji su se posebno izdvojili po učestalom targetiranju novinara nalaze se predsednik Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić, narodni poslanici Vladimir Đukanović, Milenko Jovanov, Nebojša Bakarec, kao i gradonačelnici Miloš Vučević i Boris Bratina, ali i drugi. Uz to, u analizi su uključena i zasedanja skupština, gde je takođe primećena retorika usmerena protiv kritičkih novinara.

Kako podseća Fondacija Slavko Ćuruvija, pod pojmom „napad“ podrazumeva se svaki oblik pritiska, etiketiranja, diskreditacije, omalovažavanja ili negativnog govora o kritičkom mediju ili novinaru. Fokus monitoringa bio je upravo na verbalnim napadima državnih funkcionera, sa ciljem utvrđivanja odgovornosti državnog vrha za kreiranje i sprovođenje kampanja protiv medija i medijskih radnika.