Glavni tužilac Nenad Stefanović nije „beli medved“: Stamenković objašnjava proceduru za njegovu smenu

U toku su uvid i kontrola zakonitosti i delotvornosti rada Višeg javnog tužilaštva u Beogradu od strane Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva, rekao je za „Vreme“ javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković.

On je član petočlane komisije koja je u sredu ušla u Više javno tužilaštvo da bi uradilo kontrolu svih predmeta koje vodi, među kojima su Nadstrešnica, Zvučni top, Ubistvo na Senjaku, Prisluškivanje…

Svim ovim predmetima rukovodio je Nenad Stefanović, glavni tužilac VJT-a, koji je bio i glavni adut Aleksandra Vućića u sprovođenju njegove volje u pravosuđu i procesuiranju studenata. Tako se prirodno postavlja pitanje njegove odgovornosti i funkcije.

Nezavisni član Visokog saveta tužilaštva iz reda javnih tužilaca Predrag Milovanović za „Vreme“ detaljno objašnjava kako bi mogla da funkcioniše procedura za smenu Stefanovića.

-U praksi, najvećem broju javnih tužilaca funkcija prestaje odlaskom u penziju, zatim na lični zahtev i naposletku razrešenjem. Procedura razrešenja je strogo propisana Zakonom o javnom tužilaštvu. Razlozi zbog kojih tužilac može biti razrešen su – ako je pravosnažno osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili ako je u postupku za utvrđivanje razloga za razrešenje utvrđeno da je učinio težak disciplinski prekršaj koji prema oceni Visokog saveta tužilaštva ozbiljno šteti ugledu javnotužilačke funkcije i poverenju javnosti u javno tužilaštvo.- kaže Milovanović za „Vreme“.

Zakonodavac, dodaje, pravi razliku između lakih i teških disciplinskih prekršaja koji mogu biti učinjeni od strane javnih tužilaca.

-Radi se o kompleksnom postupku koji ima nekoliko stepenica. Najpre, u okviru Saveta postoje stalna radna tela Disciplinskog tužioca i Disciplinske komisije. Njih bira Savet.- napominje Milovanović.

Disciplinski tužilac podnosi predlog za pokretanje disciplinskog postupka Disciplinskoj komisiji koja o tome da li je učinjen lakši ili teži disciplinski propust donosi prvostepenu odluku. Na tu odluku moguće je žaliti se Savetu kao drugostepenom organu. Ukoliko žalba na prvostepenu odluku kojom je tužilac kažnjen za težak disciplinski prekršaj bude odbijena kao neosnovana, onda Savet po službenoj dužnosti ili na predlog Disciplinske komisije sprovodi postupak u kome utvrđuje činjenice o tome da li je težak disciplinski prekršaj takav da ozbiljno šteti ugledu javnotužilačke funkcije ili poverenju javnosti u javno tužilaštvo. 

Savet ima rok od 90 dana od pokretanja postupka da te razloge utvrdi ili pak ne utvrdi. Protiv odluke Saveta o prestanku funkcije, javni tužilac može izjaviti žalbu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.

–Iz pridanog je jasno zašto se radi o izuzetno složenom postupku koji bi se košarkaškim rečnikom mogao opisati kao ‘četvorokorak’, dok je za eventualno razrešenje Vrhovnog javnog tužioca predviđen još jedan korak.- kaže Milovanović.

On dodaje da pravne odredbe garantuju nosiocima javnotužilačke funkcije pošten i fer postupak.

-Kada su se pisali propisi, vodilo se računa da bilo koja većina u Savetu ne može bez jasno i precizno propisane procedure proizvoljno razrešiti bilo kog javnog tužioca.- navodi sagovornik Vremena. 

Sa druge strane, kako dalje kaže, to ne znači da su tužioci zaštićeni kao „beli medvedi“.

-Kroz balansiranu arhitekturu disciplinskog postupka moguće je doći do krajnje odluke koja bi trebalo da izdrži test Ustavnog suda. U najvećoj meri to zavisi od kompetentnosti disciplinskih organa koje bira Savet i najzad od sposobnosti samog Saveta da dela efikasno i pravično. U vezi sa tim su najvažniji standardi profesionalne etike i odgovornosti, odnosno integritet svih aktera u tom postupku. Dakle, ovo nije pitanje nečije volje, već je ključno pitanje da li se u radu i postupanju organa, konačno može preći sa etike namera na etiku odgovornosti.- kaže ovaj sagovornik.

S obzirom na istoriju ličnih odnosa koje je imao sa Stefanovićem, Milovanović kaže da ne može objektivno da odgovori na pitanje u vezi toga kako će se u narednom periodu on ponašati na poziciji koju obavlja.

-Mogu samo da vam kažem da ne odobravam pozive na linč bilo kog nosioca pravosudne funkcije ili građanina. Verujem u institucionalnu kulturu, bez obzira na to što se neke od institucija u značajnoj meri oslabljene dugogodišnjim ispunjavanjem želja i očekivanjima pojedinih aktera na političkoj pozornici. Tektonski poremećaj koji se dogodio na političkoj sceni mora biti impuls da se ljudi u instucijama oslobode vodeničarskog kamena i da počnu da rade svoj posao savesno i odgovorno. Uostalom, zar to sve vreme nije bila i ostala poruka studenata.- komentariše i kaže da o Stefanovićevoj odgovornosti ne bi trebalo da raspravlja ulica, ali su pozivi na odgovornost legitimni i treba ih adresirati nadležnima.