• Građani bez stvarnog uticaja na odluke lokalnog parlamenta

    Iako je po Zakonu o lokalnoj samoupravi jasno naglašeno da građani imaju pravo da neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika (odbornika) upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo, u praksi su stvari sasvim drugačije. Formalno, lokalna vlast raspiše javnu raspravu na koju pozove građane da iznesu svoje mišljenje ili sugestije […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Građani bez stvarnog uticaja na odluke lokalnog parlamenta

    Iako je po Zakonu o lokalnoj samoupravi jasno naglašeno da građani imaju pravo da neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika (odbornika) upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo, u praksi su stvari sasvim drugačije.

    Formalno, lokalna vlast raspiše javnu raspravu na koju pozove građane da iznesu svoje mišljenje ili sugestije ali građani, bar kada je reč o opštini Inđija, na otvorenim sastancima ne prisustvuju.

    Nakon toga, većina u Skupštini opštine usvoji odluke o određenim projektima koji dobrim delom ne odgovaraju potrebama građana.

    Temelj demokratskog sistema

    Iako građani imaju pravo da aktivno učestvuju u lokalnom političkom životu, izraze svoje potrebe i mišljenje, kao i doprinesu razvoju zajednice u kojoj žive, oni tu mogućnost ne koriste bar ne u onoj meri u kojoj bi trebalo.

    S druge strane, lokalni parlament ne omugućuje dovoljan pristup informacijama o radu, planovima, budžetima i projektima kako bi građani mogli pratiti aktivnosti svojih predstavnika i dati svoje mišljenje.

    To je potvrdio I izveštaj DRI u kom se navodi da lokalna vlast u Inđiji mora da godišnji izveštaj sa kojim se upoznaju građani sadrži potpune podatke o ostvarenim učincima.

    Dakle, uključivanje građana nikako ne bi smelo da bude samo formalnost, već da ima stvaran uticaj na donošenje odluka.

    Doduše, sednice Skupštine opštine Inđija su otvorene za javnost ali osim samih odbornika, predstavnika lokalne samouprave odnosno direktora javnih preduzeća, ustanova i Agencija kao i lokanih medija, nema među prisutnima onih u čije se ime odlučuje,

    Umesto informacije, građanima se nude obećanja

    U novembru prošle 2022. godine predstavnici lokalne vlasti su najavili da će se realizovati kapitalni projekati, kao i da će opštinska kasa biti bogatija u ovoj 2023. godini.

    Nećemo odustati od onog principa koji smo imali svih ovih 6 godina koliko kreiramo budžet. Ja podsećam da smo od 2016. godine povećali budžet za oko milijardu dinarakazao je polovinom novembra prošle godine Vladimir Gak.

    Međutim, od početka radova na kapitalnim projektima još uvek nema ništa jer će se o rebalansu budžeta raspravljati tek nakon javne rasprave koja je u toku i traje do 8. avgusta.  

    Kao predstavnici građana najovlašćeniji smo da sumnjamo Božidar Sudžum

    Predstavnici opozicije u lokalnom parlamentusmatraju dado realizacije kapitalnih projekata, koji se najavljuju godinama unazad, neće biti ni ove godine.

    Poučeni iskustvom i kao predstavnici građana najovlašćeniji smo da sumnjamo u svako pre svega obećanje a zatim i odluku koja se donese, prema tome ja lično ne verujem da će se realizacija započeti čak i nakon rebalansa. Pritom smo sasvim sigurni da je novca bilo dovoljno da se započnu projekti i ranije, međutim ne vidimo da je bilo šta kapitalno urađeno. Sve je stvar volje, a ona očito ne postoji i novac građana iz godine u godinu se troši na stvari koje su u svrsi beskrajne političke kampanje koje sasvim dobro odvajaju građane od stvarnosti. – kaže odbornik Građanina, Božidar Sudžum.

    On tvrdi da je rukovođenje lokalnom samoupravom, bez učešća građana i stručne javnosti, ništa drugo nego samovolja lokalne vlasti koja umesto realizacije nude obećanja građanima. Sudžum kaže da se stiče utisak da politička kampanja vladajuće garniture nikada nije ni prestala.

    Naravno, svakom na čast i ako pored svih neispunjenih obećanja predsednika Gaka i lokalnih funkcionera oni mogu mirno da spavaju prilično sam siguran da građani neće jer se na njima takve stvari najbolje odraze. – zaključuje naš sagovornik.

    Kako učestvovati u radu parlamenta?

    Javne rasprave predstavljaju važan mehanizam za uključivanje građana u proces donošenja odluka. Lokalni parlamenti organizuju ove događaje kako bi čuli mišljenja i sugestije građana o važnim pitanjima, projektima ili promenama u zajednici. Na ovaj način, građani dobijaju priliku da izraze svoje stavove i da aktivno doprinesu oblikovanju politika koje će uticati na njihovu okolinu.

    Ipak zabeležen je slav odziv te se stiče utisak da lokalna vlast u Inđiji, utisak je, o bitnim projektima za zajednicu „ne osluškuje“ zapravo volju naroda.

    Odluke koje kao većina donose u lokalnom parlamentu se pre toga zaključe na sastancima odborničke grupe SNS-a te na sednici, nema rasprave. Nakon toga se samo građanima prosledi informacija, putem lokalnih medija, šta će to zapravo vlast raditi u narednom periodu.

    Vlast to svesno radi jer zna da građani ne bi podržali njihove megalomanske projekte koji su preskupi, a može mnogo jeftinije da se uradi a da jednako služi građanima.Putem medija koje oni finansiraju i kontrolišu stvaraju lažnu sliku i time obmanjuju građane koji ostaju uskraćeni za važne informacije. Dobar primer toga je pijaca. Najavljena je najsavremenija pijaca u istoriji na kojoj će svi da nam zavide. I vi sad kada slušate predsednika opštine kako on priča o tome, i da imate samo njegove informacije, vi biste rekli: odlično, podržavamo. A istina je da je opština planira zaduženje, da je to projekat koji košta 3 miliona evra, da niko ne zna kako će to da izgleda, da li je isplativ i još mnogo pitanja oko toga. I mi kada kažemo da se protivimo tome, oni spinuju time da smo mi protiv pijace. Ne, nismo protiv pijace, ali jesmo protiv projekata gde rasipate novac građana i gde postoji sumnja da se to plaća više nego što vredi. –  objašnjava odbornik opozicije u Skupštini opštine Inđija, Strahinja Jovanović.

    „To je poraz demokratije i institucija“ Strahinja Jovbanović

    Jovanović kaže da je odbornička grupa Građanin pozivala vlast da organizuje javne rasprave o svim velikim projektima, ali da to ipak nije učinjeno.

    Naravno plaše se toga, jer znaju da bi građani, kada bi saznali sve pojedinosti o tim projektima, bili protiv njih. Imam utisak da je ovde jedini kriterijum za neki kapitalan projekat to da li se to predsedniku opštine sviđa ili ne. To je poraz demokratija i institucija, da niko od 130 zaposlenih u opštini ustane i kaže: NE MOŽE BAŠ TAKO. – kaže naš sagovornik.

    Građani imaju pravo da neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika (odbornika) upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo. Ovo bi moglo da funkcioniše da su građani na adekvatan način informisani upravo od već pomenutih predstavnika u Skupštini opštine. U Inđiji to po svemu sudeći nije slučaj.

     – Nažalost osim odbornika našeg pokreta, malo koji odbornik radi neposredno na terenu sa građanima. Malo ko građane poziva javno da se uključe u proces donošenja odluka. Jasno je meni da su oni deo velike stranke, gde nema prevelikog prostora za drugačiji rad od onog po direktivi, ali valjda bi nekad mogli da izađu na teren i saslušaju građane. Najbolji su primer protesti građana.Svako od njih je imao priliku da dođe na bilo koji protest, da sasluša šta građani imaju da kažu,i da onda kao odbornik pokuša da pomogne u rešavanju problema. No, to niko ne radi osim nas. – kaže Strahinja Jovanović.

    On dodaje da, za razliku od vlasti, odbornici Građanina redovno komuniciraju sa građanima, putem društvenih mreža ali i na terenu.

    Postoji nekoliko načina na koji osluškujemo potrebe građana. Kao nova organizacija, nismo imali izgrađenu infrastrukturu i aktiviste te smo počeli sa društvenim mrežama na kojima nam građani ukazuju na problem i predlažu ideje. Za tri godine razgovarali smo sa više od 1000 građana. Vremenom, sve više građana je saznalo za nas, imaju naš broj mobilnog telefona i na taj način razgovaramo sa njima. Redovno pratimo komentare na društvenim mrežama svih medija i opštinske stranice, gde uvek možete da pročitate da postoji neki problem. I na kraju, najvažniji način komunikacije sa građanima, ali nama i najlepši, to je direktan kontakt. Ljudi nas sada prepoznaju kao njihove predstavnike i često nas zaustavljaju na ulici, na pijaci i prodavnici gde uvek saslušamo šta imaju da kažu. Zato i koristim ovu priliku da poručim ljudima da nikada ne budu u dilemi da nam priđu ili ne, jer oni su naši poslodavci i mi zastupamo njih a ne oni nas. – objašnjava naš sagovornik.

    Aktivno učešće građana u radu lokalnog parlamenta bi omogućilo lokalnim vlastima da donose odluke koje su u skladu s potrebama i interesima građana, ističe Jovanović. Pre toga bi, smatra naš sagovornik, Opština morala da bude otvorenija za građane.

    Započeta je javna rasprava o rebalansu budžeta, a opština to nije izdvojila kao vest. Pa šta je važnije od donošenja dokumenta kojim se propisuje kako će se trošiti novac građana? Da kao nekada, opština organizuje anketu pred budžet gde će saslušati potrebe što većeg broja ljudi. Loša slika se šalje kada želite da menjate izgled centralnog parka u Inđiji kod Gimnazije, a za mišljenje ne pitate ni jednog arhitektu ili inženjera, a kamoli građane. Ovakvim načinom donošenje odluka i komunikacijom sa zvanične stranice opštine, gde svako ko drugačije misli smatrate neprijateljem, građani se otuđuju od opštine i smatraju da ona nije njihova i da nema smisla učestvovati u bilo kojoj raspravi sa vlašću. Oni to svesno rade, žele ljudima da ogade politiku, da ljudi to ne prate, a da onda oni mogu nesmetano da se ugrađuju u projekte, da jedni drugima nameštaju poslova i da raspolažu novcem kao da je njihov. – zaključio je Strahinja Jovanović.

    Ipak, lokalna vlast u Inđiji tvrdi da je takođe otvorena za građane.

    Kako je u novogodišnjem intervjuu, sumirajući rad lokalne samouprave, rekao predsednik opštine Inđija Vladimir Gak, u 2022. godini je obavio više hiljada razgovora sa građanima.

    Ne znam koliko hiljada razgovora sam obavio ove godine, kao i svake prethodne. Kada pričamo o tim brojkama, to su samo brojke koje su evidentirane da u Kabinetu predsednika opštine, u stranačkim prostorijama ili na bilo kom drugom mestu. ali nigde se ne evidentira ono što razgovaram sa našim sugrađanima. na bilo kom mestu. Mnogo više je tih neformalnih razgovora  nego što je formalnih koje negde svi zajedno beležimo. – kazao je tada Gak.

    Za razliku od “neformalnih razgovora” o ličnim problemima, brojke pokazuju da se stanovnici opštine Inđija sve manje obraćaju lokalnoj samouzpravi.

    U prošloj godini se na otvorenim sastancima sa građanima, koji su organizovani tokom javnih rasprava, osim predstavnika lokalne samouprave niko nije pojavio.

    Isti slučaj je bio i na „otvorenim“ sednicama Skupštine opštine Inđija prošle godine gde, kao što smo napomenuli, osim odbornika, direktora javnih preduzeća, ustanova, agencija i lokalnih medija niko od građana nije prisustvovao.

    U toku prošle godine građani Inđije imali mogućnost da iznesu svoje predloge za izmenu i dopunu Statuta opštine, Nacrtu Programa kapitalnih investicija opštine Inđija za period 2022-2027 godine zatim da se informiši o nacrtu Strategije bezbednosti saobraćaja na putevima za period 2022-2027 godine i na kraju o Nacrtu Odluke o Budžetu opštine Inđija za 2023. godinu u delu planiranja kapitalnih i drugih investicionih projekata.

    Ove godine, između ostalog, na javnoj raspravi o Planu razvoja opštine Inđija za period 2023. – 2029. koja je održana od 1. do 15. maja ove godine. građani su preko opozicionih odbornika  poslali predloge (zahteve) koje su usvojili članovi Radne grupe za izradu Plana.

    Između ostalog, predlog građana je bio da se  iz opštinskog budžeta funansira kupovina udžbenika za sve razrede osnovnih škola. Takođe, prihvaćen je i predlog da se osnuje Fond za nadarenu decu iz oblasti obrazovanja, umetnosti, kulture i sporta. Radna grupa je prihvatila i predlog da se mladim preduzetnicima omogući neka vrsta subvencije.

    Odlučeno je da se subvencije omoguće putem konkursa koje će raspisati Opština Inđija.

    Nakon javne rasprave o rebalansu budžeta, koja je u toku i traje do 8. evgusta, održaće se sednica lokalnog parlamenta na kojoj će se doneti konačna odluka da li će se predlozi građana naći u opštinskoj kasi ili ne.

    Miodrag Blečić (IN Medija)

    This article is produced within the project Back to Basics – Parliament as a Backbone for the Rule of Law that is financially supported by the European Union. The contents of this publication  are the sole responsibility of IN Medija and may in no way be taken to reflect the views of the European Union“.

    Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta: Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava koji je finansiran od Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je  odgovorna IN Medija i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Inđija

    Još jedna humanitarna akcija za Ljiljanu Kukić

    Humanitarna akcija prikupljanja novca za lečenje Ljiljane Kukić biće organizovana u subotu 20. aprila u inđijskom šetalištu od 8 do 13 sati. Ovog puta novac će biti prikupljan na humanitarnom […]