Građani Inđije nisu sigurni na koji način lokalna vlast sprovodi socijalnu politiku
Polovinom marta 2018. godine lokalna vlast je saopštila da u socijalne stanove u Inđiji, u poslednjih 40 godina, nije uložen ni jedan jedini dinar. Tada je predsednik opštine Inđija, Vladimir Gak rekao da će lokalna samouprava “dati sve od sebe da se problem reši”. Istu rečenicu je ponovio za IN Medija 20. marta ove godine […]
Polovinom marta 2018. godine lokalna vlast je saopštila da u socijalne stanove u Inđiji, u poslednjih 40 godina, nije uložen ni jedan jedini dinar. Tada je predsednik opštine Inđija, Vladimir Gak rekao da će lokalna samouprava “dati sve od sebe da se problem reši”.
Istu rečenicu je ponovio za IN Medija 20. marta ove godine ali nije mogao da precizira da li će se realizovati projekat izgradnje novih zgrada gde bi bili smešteni stanovi za najugroženije.
Jedino obrazloženje zbog čega još nisu izgrađeni novi neophodni socijalni stanovi, predsednik opštine Vladimir Gak vidi u, kako je rekao, katastrofalnom stanju u budžetu 2016. godine kada je “preuzeo odgovornost” u opštini Inđija.
I dok sadašnja optužuje bivšu vlast, građani nisu sigurni da li se i na koji način sprovodi socijalna politika u opštini.
Dolazak na vlast
Prvog juna 2016. godina formirana je vlast Srpske napredne stranke u Inđiji kada je za novog predsednika opštine izabran Vladimir Gak. Već narednog meseca, oformljena je Komisija za rešavanje stambenih potreba lica u stanju socijalne potrebe koja je odmah na početku “preuzimanja odgovornosti” za rukovođenje opštinom Inđija, od strane SNS-a i Vladimira Gaka, dodelila četiri stana na korišćenje bez održanog konkursa kako predviđa Odluka o uslovima i načinu rešavanja stambenih potreba lica u stanju socijalne potrebe.
Iako su stanovi dodeljeni osobama koje se nalaze u stanju socijalne potrebe, korisnici su novčane socijalne pomoći Centra za socijalni rad „Dunav“ i sa nerešenim stambenim pitanjem i teškog materijalnog stanja, građani Inđije koji su takođe u sličnoj situaciji su bili uskraćeni za informaciju da je bilo slobodnih stanova i da postoji mogućnost rešavanja njihovog životnog problema. Takođe, uskraćeni su i za prigovor jer je komisija dužna da odluči po prigovoru a tek nakon odluke o prigovorima, oglašava se lista reda prvenstva konačnom.
Ono što zabrinjava dodatno to je činjenica da veliki broj građana Inđije nije siguran ko uopšte ima pravo na socijalni stan. U blic anketi koju je radila IN Medija, najviše odgovora je bilo “Ne znam” čak 36, 4 odsto anketiranih.
Anketirani građani su imali priliku i da dopišu svoj odgovor a ne samo da obeleže ponuđene. Tako su usledili odgovori građana Inđije – “Ako imaš vezu”, “Kako vlast želi”, “Preko stranke”,“Ko više podmiti i da mito” zatim “U zavisnosti od težine situacije”, “Na osnovu stepena ugroženosti, dece i primanja” .
Pojedini građani smatraju da se socijalni stanovi ne dodeljuju a bilo je i odgovora “ To bih ja voleo/volela da znam”
Bilo je i onih koji smatraju da je procedura dobijanja stana jako loša
– Procedura je jako loša i dugo traje,tako da u većini slučajeva ljudi obiju stan i usele se,i onda ih niko ne dira odatle. Jel realno da im nije potreban,ne bi ni obijali.- jedan je od odgovora anketiranih građana.
Dve godine nakon dodele socijalnih stanova, lokalna vlast konstatuje da, kako smo već naveli, u poslednjih 40 godina nije u socijalne stanove u Inđiji uložen ni jedan jedini dinar.
Međutim, socijalni stanovi tada nisu bili u prioritetima već su se, objašnjavao je tada Vladimir Gak, rešavali “gorući problemi”.
– Socijalni stanovi su javna svojina opštine Inđija i mi ćemo dati sve od sebe da rešimo i taj problem. Od kako smo preuzeli odgovornost u opštini Inđija, morali smo da rešavamo goruće probleme i pronađemo način da „ozdravimo“ budžet.– kazao je polovinom marta 2018. godine prvi čovek opštine Inđija.
I narednih godina, u više izjava datim medijima, predsednik opštine Inđija Vladimir Gak je ponovio da je “socijalna politika važna stavka u budžetu Opštine Inđija” te će briga o najugroženijim kategorijama građana biti nastavljena i kroz njihovo stambeno zbrinjavanje.
19. februara 2019. devastirana stambena zgrada u Železničkoj ulici u Inđiji, u kojoj su inače bili stanovi za socijalno ugrožene, je srušena
Lokalna vlast je 2020. godine najavila izgradnju novih stanova za socijalno ugrožene. Sredstva za realizaciju socijalne politike, tvrdili su, obezbeđena su u lokalnom budžetu, a stambeno zbrinjavanje najugroženijih kategorija stanovništva je problem koji će biti rešavan.
Kako je tada saopšteno iz lokalne samouprave, Centar za socijalni rad u Opštini Inđija odrediće kriterijume i obezbediti način da pomoć stigne do onih kojima je najviše potrebna.Najavljeno je i da će stanovi biti od 25 do 45 kvadratnih metara, u zavisnosti od toga koliko članova broji porodica koja se zbrinjava.
Međutim i pored više najava nije se počelo sa realizacijom projekta. Prvi čovek opštine Vladimir Gak kaže da je izgradnju socijalnih stanova sprečio dug koji je ostavila bivša vlast.
– Mi moramo praviti zgradu za socijalno ugrožene, tu nam je loše stanje a da se ne vraćam na priču ali ne možemo reći da nam je svejedno da tako jednu zgradu za desetak socijalno ugroženih porodica ili pojedinaca smo mogli da napravimo sa recimo 150 miliona dinara. A onda sa druge strane, niko ne pominje pa ni vi sigurno nećete pomenuti da nam je stigla presuda pred novu godinu da platimo 700 miliona za radove na sportskoj hali. I onda tu moramo biti realni dakle, ne možemo očekivati da se 20 miliona evra u šest godina ispegla duga a da svakodnevno radimo kao da nismo imali dugovanja uopšte. – kazao je Gak.
Kako do socijalnog stana?
Komisija za rešavanje stambenih potreba lica u stanju socijalne potrebe po pismenom obaveštenju Odeljenja za društvene delatnosti opštine Inđija da opština ima na raspologanju stan za rešavanje stanbenih potreba lica u stanju socijalne potrebe, raspisuje Konkurs za dodelu na korišćenje stana, na određeno vreme,
Da bi se prijavili na Konkurs potrebno je da, uz zahtev, priložite sledeću dokumentaciju:
Dokaz o prebivalištu
Izvod iz knjige rođenih za decu
Izvod iz matične knjige venčanih ili dokaz o vanbračnoj zajednici (izjava dva svedoka data pred nadležnim organom)
Uverenje o nezaposlenosti
Poresko uverenje iz mesta rođenja i mesta prebivališta
Uverenje da je porodica korisnik materijalnog obezbeđenja
Uverenje o starateljstvu, usvajanju, hraniteljstvu
Dokaz o stambenoj ugroženosti
Dokaz o invalidnosti
Dokaz o zajedničkom domaćinstvu (izjava dva svedoka data pred nadležnim organom)
Takođe, potreban vam je i dokaz da vi ili članovi domaććinstva ne posedujete stan ni stambenu zgradu kao i da niste otuđili nepokretnu imovinu, stan ili stambenu zgradu poslednjih PET godina.
Nakon toga, prema predviđenim kriterijumima, osobe koje su se prijavile na konkurs sa najviše bodova potpisuju ugovor o korišćenju stana.
A kako je u praksi?
Sagovornica IN Medija, čije je ime poznato redakciji, kaže da je pre pet godina pokušala da konkuriše za dodelu socijalnog stana. Kako kaže, usled loše materijalne situacije, gubitka posla, bolesti, nemogućnosti plaćanja i iznajmljivanja stanbenog prostora, obratila se Centru za socijalni rad Dunav.
– Obracam se Centru za socijalni rad „Dunav“ u pokušaju da rešim svoj problem jer nemam gde da žiim. Bliže i dalje rodbine nažalost nemam nikog ko bi boi u mogućnosti da mi pruži smeštaj. U centru dobijam odgovor da stanovi nisu njihova nadležnost,već opština Inđija. Zaputim se u u opštinu,gde me prvo šetaju od šalteta do kancelarije da bih dobila informaciju gde da podnesem zahtev socijalni stan. Uslov je da se prima socijalnu pomoc jer taj status povecava šanse. Vracam se ponovo u centar u kom mi daju spisak dokumentacije koju treba da priložim kako bih podnela zahtev za primanje socijalne pomoci. – priseća se naša sagovornica.
Nakon par dana, sakuplja svu potrebnu dokumentaciju i predaje je u Centru. Posle nekih dve nedelje dobija rešenje o odobrenju
– Ponovo idem u opštinu i tamo dobijam takođe spisak dokumentacije koju treba da priložim da bih podnela zahtev. molbu za dodelu socijalnog stana. Potrebna dokumentacija koja se prilaže je sledeća: Rešenje o primanju novčaane socijalne pomoći, izveštaji od lekara (ako ih ima), potvrda sa biroa, izvod iz katastra da ne posedujete nikakvu nekretninu. Koliko se secam samo je to bilo potrebno. – priča naša sagovornica.
Iako je priložila svu potrebnu dokumentaciju i podnela zahtev, rečeno joj je da socijalnih stanova nema dovoljno ted a postoji lista čekanja.
– Naravno pri samom podnošenju zahteva vas brižno obaveštavaju da stanova nema dovoljno, da postoji lista čekanja koja je svake godine sve duža. Rečeno mi je da prednost imaju stariji bolesni ljudi, majke sa malom decom. Pritom naravno prevrću očima, gurkaju se i domunđavaju kao da vam nije sasvim dovoljno što ste u takvoj lošoj situaciji i primorani da tražite pomoć i rešenje od države. – zaključuje sagovornica IN Medija
Novi objekat Centra za socijalni rad Dunav
Nosilac socijalne politike u opštini Inđija odnosno Centar za socijalni rad Dunav bi prema najavama predsednika opštine Vladimira Gaka trebalo da se sa stare adrese preseli u novi objekat
U Železničkoj ulici, na lokaciji gde je sad već srušena zgrada sa socijalnim stanovima, umesto nove zgrade za najugroženije planirana je izgradnja novog objekta Centra za socijalni rad Dunav. Kako je ranije saopšteno iz lokalne samouprave, novac je obezbeđen na konkursu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
.- Imamo neku ideju da napravimo nekoliko rokada sa prostorom gde je danas objekat Centra za socijalni rad Dunav, da tu zgradu ostavimo i bude muzej Inđije koja i lokacijski i svojom kvadraturom odgovara za takvu namenu. Svakako da bi onda Centar za socijalni rad morali da izmestimo na neku drugu lokaciju. Najbliži smo varijanti da upravo u Železničkoj novu zgradu sagradimo gde će pored Centra za socijalni rad taj objekat moći da koriste i ostala udruženja. – kaže predsednik opštine Vladimir Gak.
Šta misle građani?
U anketi koju je sprovela IN Medija građani Inđije su na pitanje “Kako ocenjujete sprovođenje socijalne politike u Inđiji? procentualno najviše odgovorili su sa “Nisam siguran” odnosno njih 52,2 odsto anketiranih.
Na drugom mestu sledi odgovor “Ne znam”, ukupno 21, 7 odsto njih.
Onih koji smatraju da je sprovođenje socijalne politike u opštini Inđija loše, ima 8,7. odsto anketiranih.
Miodrag Blečić (IN Medija)
PROČITAJTE JOŠ: