Igra prevlasti u Inđiji: Stranački rat, medijski spin i političke ucene

Parlamentarna opozicija temelje svog političkog kursa postavila je početkom 2020. i od tada se konstantno bavi propustima vladajuće većine. Tokom tih godina sporadično su napadani i njima su se letimično bavili režimski mediji na lokalu. Međutim, od početka 2026. krenula je otvorena kampanja protiv pojedinaca iz opozicije. Jasno definisani napadi dolaze sa dve uigrane strane – medija i vladajućih. Od početka godine beleže se targetiranja kroz izjave lokalnih funkcionera, spinovanje prorežimskih medija i društvenih mreža, a sve u cilju diskreditacije ličnosti, ali i celog opozicionog krila.

Prvi otvoreni „sukob“ od izbora 2024. opozicija i vladajući imali su prilikom prelaska jedne odbornice iz opozicionog jata u vladajući začarani krug. Jak udar za opoziciju, ne tako velik skandal za javnost, ali svakako jasan početak ozbiljnih razdora.

Sa druge strane, SNS vodi borbu na nekoliko frontova – unutar same stranke, protiv opozicije, studenata, građana, pristalica, ali i nezavisnih medija. Logistika SNS često „puca“ u prazno, ali se osipanje dešava unutar samih redova.

Prema potvrđenim informacijama iz samog inđijskog jezgra SNS, od 2024. postoji otvorena netrpeljivost dve struje ove stranke – jedna koju sa sobom povlači bivši predsednik opštine Inđija Vladimir Gak i druga koju pokušava da okupi i stabilizuje sadašnji prvi čovek Inđije Marko Gašić. Osim ove dve lokalne struje, inđijski SNS ljuljaju i komšijski staropazovački uticaji i pokrajinska vrhuška.

Brojnim ostavkama i smenama na samom čelu lokalne administracije, od preuzimanja liderstva na čelu opštine, otpočeo je „otvoreni rat“ između dve struje inđijskog SNS. Bliski saradnici Vladimira Gaka napuštali su vodeća mesta iz „ličnih razloga“, dok su na ta mesta postavljani ljudi od poverenja predsednika Gašića. Postavljeni su poverenici. Znatno oslabljeni inđijski naprednjaci, obe strane jedne politike, nastavili su da otvoreno iskazuju međustranački raskol.

Vladimir Gak, koji je sa pozicije predsednika opštine zauzeo poziciju predsednika Privredne komore Vojvodine, nije zabeležio nijednu posetu Inđiji, koja je prepoznata kao veliki privredni potencijal. Za to vreme Gak je obilazio Srem kao predsednik Privredne komore, dok je u Inđiji predstavljan u narativu i vladajućih i opozicionih kao bivša vlast.

Prema izvorima iz SNS, Gak nije pozivan ni na proslave lokalnog povereništva SNS, ali ni na Dan grada, kao gost i visoki pokrajinski funkcioner. Brojne odluke i projekte koje je započeo tokom devet godina na čelu opštine Inđija, sadašnji predsednik je spočitavao otvoreno ili prećutno. Gakovi saradnici nalaze se u nemilosti Gašićevog krila, o čemu Gak za IN Medija nije želeo da govori, čuvajući tako dostojanstvo politike koju sprovodi.

Prema informacijama iz „nesvrstanog“ dela inđijskih naprednjaka, politički bes na svojoj koži poslednjih meseci oseća Milana Vuković, odbornica SNS u lokalnom parlamentu i česta gošća prorežimskih nacionalnih televizija, gde je predstavljena kao članica Centra za društvenu stabilnost i analitičarka. Vuković je dugi niz godina bila Gakova desna ruka, vojnik stranke, i prepoznata je kao ozbiljna pretnja Marku Gašiću – kao njegova potencijalna zamena na mestu predsednice opštine Inđija.

Od tog trenutka kreću Vukovićevi problemi – ozbiljne optužbe u vezi sa njenom privrženošću stranci, politici i lojalnosti. Za IN Medija je potvrđeno da je Vuković optužena za „curenje informacija“ sa sastanaka SNS u Inđiji, kao i za saradnju sa nepodobnima.

U buri osvete, zbog mogućnosti da preuzme liderstvo na čelu opštine Inđija – čime bi bila prva predsednica opštine u istoriji ove varošice – prema informacijama iz srca inđijskih naprednjaka, Vuković je ucenjena podnošenjem ostavke na odborničko mesto u lokalnom parlamentu, čime bi se zatrla svaka mogućnost da bude postavljena na mesto predsednice.

Ostavka je očekivana na prvom zasedanju lokalnog parlamenta u 2026. godini. Međutim, to se nije desilo, niti je njena ostavka razmatrana na sednici za kadrovska pitanja.

Milana Vuković se nije pojavila na sednici Skupštine opštine Inđija, ali je njeno prisustvo zabeleženo na skupu u Novom Sadu prilikom obeležavanja jubileja Matice srpske. Vuković je tada viđena u društvu inđijskih naprednjaka u čijoj je nemilosti.

Osim inđijskih nesuglasica i raskola, naprednjacima na lokalu „preti“ i preuzimanje liderstva od staropazovačkih kadrova. Tako se na mestu zamenika predsednika opštine Inđija nalazi Milan Končarević, nekadašnji visoki funkcioner iz Stare Pazove, ali i načelnik opštinske uprave i načelnik urbanizma Miodrag Vuksan. Iz izvora bliskih SNS-u za IN Medija je potvrđeno da inđijski naprednjaci ne raspolažu dovoljnim brojem obrazovanog i stručnog kadra, te ih „uvoze“ iz Stare Pazove, čime se ujedno jača i snaga Đorđa Radinovića, predsednika Stare Pazove.

Istovremeno, kažu inđijski naprednjaci, Aleksandra Maletić, koordinatorka SNS i članica Glavnog odbora SNS, igra glavnu ulogu u međustranačkim intrigama. Ona podržava Marka Gašića, uz napore da učvrsti njegovu poziciju na čelu opštine Inđija. Prvo javno pojavljivanje u Inđiji imala je 12. jula 2024, prilikom konstitutivne sednice, kada je mirno nadgledala tok sednice, što je izazivalo strahopoštovanje među SNS kadrom. Posetila je Inđiju i prilikom dolaska i noćenja „studenata koji hoće da uče“ aprila 2025, a bila je prisutna i kao zvanica na manifestaciji „Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini“ oktobra 2025.

Marko Gašić je kroz godinu i po dana svoje vladavine, od neverbalnog i nesigurnog političara, konačno progovorio u vezanom toku misli tokom 2026. godine. Primetno je da svoje ranije nespretne izjave zamenjuje proširenim vokabularom i detaljnom informisanošću. Iznenađujući zaokret pokazuje u „nenameštenim“ pitanjima novinara, gde iznosi stavove i odluke jasno, tačno i precizno. Slabije se snalazi u naručenim pitanjima, gde preuzima lik Aleksandra Vučića, pa odgovore započinje sa „hvala vam na ovom pitanju“.

Gašićevu administraciju posećuju pokrajinski i državni funkcioneri, prilikom čega je predstavljen kao menadžer opštine koji konce drži pod kontrolom, a suštinski su te posete samo najave onoga što je njegov prethodnik Gak davno započeo.

Gašićev glavni oslonac i udarna pesnica jesu režimski mediji, ali za razliku od Gaka, Gašić uspeva da u „rukavicama“ napada nezavisne medije i istovremeno bude dozirano dostupan za izjave. Ne uvek prijatan, ali krajnje kulturan, Gašić spinuje u svoju korist, što jasno oslikava pripremu za izbore i volju da održi vlast.

Gašić je i sam zaključio da se „pojavljuje sve više stranica i portala i onih koji misle da znaju da se bave izveštavanjem“, te najavio da ga takva slika tera u neprestano pravdanje i transparentno iznošenje podataka.

Prljave poslove za Gašića obavljaju, već pomenuti, režimski mediji – u zavisnosti od toga koliko su plaćeni. Iako nije transparentno predstavljen tok novca usmeren ka medijima u Inđiji, prema njihovom izveštavanju lako je zaključiti kome je novac usmeren, u kojoj količini, u kom trenutku i za koje namene.

Izveštavanje medija koji se finansiraju novcem građana, od umerenog do jasno podaničkog, vidljivo je kroz niz „novinarskih uradaka“. U naglom zaokretu izveštavanja može se videti da se pojedini portali koriste kratkim video-uracima u kojima targetiraju građane Inđije i političke oponente vlasti. Zaokruživanjem glava na fotografijama učesnika protesta iz avgusta 2025. jedan režimski medij započeo je otvorenu kampanju protiv „neistomišljenika“. Ona se nastavila degradiranjem studenata, Zbora, pojedinaca i neformalnih grupa.

Najnoviji stil izveštavanja ogleda se u kopiranju Informer narativa, gde se pitanja za predsednika formulišu kao: „da li ste videli na mrežama“, „kako komentarišete pisanje nekih medija“ i „pričajte nam o svojim uspesima“.

Jasno definisani i neskriveno režimski lokalni medij najavio je i ispunio usku saradnju sa Informerom, puštajući u etar senzacionalističke, bajate „vesti“, pogodne za politički progon i diskreditaciju, ne čineći štetu nikome do sebi.

Jasnu pripremu terena za predtojeće vanredne izbore ogleda se i u pokušaju kupovine lokalnih medija, koja je karakteristična za mesta i opštine u kojima slede lokalni izbori. Početkom godine i u Inđiji se pronela vest a onda data i ponuda za kupovinu nezavisnih mediija od strane poslušnika SNS klike. Još jedan jasan pokazatelj da se nešto iza brda valja i da se teren polako priprema.

Manje „neprijateljski“ nastrojeni režimski mediji balansiraju na oštrici senzacionalizma i podaništva, baveći se isključivo romantizovanjem društvenih prilika i pojava. Prate rad lokalne vlasti kroz ružičaste naočare, bez kritičkog osvrta.

Nezavisni mediji trpe ozbiljne kritike i napade kroz ceo proces restrukturiranja, igre prevlasti, sukoba, intriga i malograđanskih zakulisnih radnji. Slika medija oslikava društvo u kom se dešavaju duboki potresi i raskoli, potpomognuti najezdom takozvanih „botova“ sa obe strane, ali i „nenavođenih projektila“ koji imaju za cilj ostvarivanje sitnih interesa preko leđa svih pomenutih strana.