Inđija: Pacijenti nezadovoljni zdravstvenom uslugom i uskraćivanjem prava
Zakonsko pravo pacijenata, o kome obično nisu obavešteni, je da ukoliko u roku od mesec dana ne dobiju adekvatnu medicinsku uslugu mogu taj pregled obaviti kod privatnika, a kasnije refundirati sredstva od države, tačnije Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ova mogućnost koju pacijenti mogu da ostvare u teoriji u praksi je potpuno drugačija, retke su situacije kada […]
Podeli vest:
Zakonsko pravo pacijenata, o kome obično nisu obavešteni, je da ukoliko u roku od mesec dana ne dobiju adekvatnu medicinsku uslugu mogu taj pregled obaviti kod privatnika, a kasnije refundirati sredstva od države, tačnije Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ova mogućnost koju pacijenti mogu da ostvare u teoriji u praksi je potpuno drugačija, retke su situacije kada Dom zdravlja izda ovakvu potvrdu. U tom slučaju pacijenti imaju još jednu mogućnost a to je obraćanje zaštitniku prava pacijenata.
Odlazak zdravstvenih osiguranika na specijalističke preglede ili bilo koje druge zdravstvene usluge u privatne klinike postala je sve češća praksa zbog izuzetno teškog zakazivanja u državnim zdravstvenim ustanovama. Retkost je da pacijenti znaju da postoji mogućnost refundacije troškova koje je regulisano Pravilnikom RFZO.
Iako pomenuti Pravilnik u jednom delu nalaže da su zdravstvene ustanove u obavezi da na vidnom mestu istaknu plakat kojim pacijente informišu o mogućnosti refundiranja određenih zdravstvenih usluga, pacijenti većim delom nisu informosani o ovoj mogućnosti.
Foto: Grafički prikaz sprovedene ankete
Anketa o kvalitetu zdravstvene usluge u Domu zdravlja “dr Milorad Mika Pavlović” koju je sprovela IN Medija pokazuje da od 150 učesnika ankete čak 81,3% ispitanika ne zna pod kojim uslovima može da ostvari refundaciju od RFZO. Četiri odsto je koristilo pomenutu uslugu, dok manje od 1 odsto smatra da je teško izvodljivo ili da predugo traje.
U odgovorima koji su davali učesnici ankete na pitanje znaju li na koji način mogu da ostvare refundaciju RFZO za zdravstvene usluge koje su obavili u privatnim klinikama većonom se ističe da i ako znaju procedura je komplikovana ili osoblje ne želi da im izda potrebne potvrde.
-Znam, ali ne koristim, dobijem informaciju da „to ne može“.
-Znam za ovo li kažu da neće da ,mi izdaju neku potvrdu
-Okvirno znam, ali isto tako znam i da se jako teško naplaćujej jer zdravstvena ustanova mora da overi da nije u stanju da izvrši određenu uslugu u normalnom roku, a to niko od njih neće da uradi.
-Znam kako bi trebalo da funkcionise,a da li zaista funkcionise ne znam.
-Znam, ali nisam uspela da iskoristim.
-Ne znam pod kojim uslovima mogu traziti refundaciju.
Ko ima parvo na refundaciju?
Mogućnost refundacije postoji za zdravstvene usluge kao što su laboratorijske analize, rentgen, ultrazvučni i drugi pregledi, medicinska rehabilitacija i drugi specijalistički i dijagnostički pregledi, stoji u Pravilniku RFZO.
Izuzetak predstavljaju zdravstvene usluge za koje je propisano utvrđivanje lista čekanja MR i CT dijagnostika, koronarografija srca, revaskularizacija miokarda Bypass hirurgijom, ugradnja endoproteza kuka itd…
Takođe, izuzetak su i redovni kontrolni pregledi ,kao i neophodne dijagnostičke i laboratorijske analize potrebne za taj pregled. Redovne kontrolne preglede i uz njih neophodne dijagnostičke i laboratorijske analize, ustanova je dužna da pruži do roka u kojem je doktor tražio pregled, a koji može biti i duži od 30 dana.
Da bi refundirali troškove pregleda u privatnim ordinacijama potrebno je prvo da im nadležni dom zdravlja ili bolnica izdaju potvrdu da nisu u mogućnosti da obave dijagnostiku ili pregled u predviđenom roku od mesec dana. Potvrda je osnovni dokaz prilikom prilaganja dokumentacije Fondu. U praksi, međutim, domovi zdravlja i bolnice to izbegavaju, a kao razlog ističe se to što novac koji se vrati pacijentu RFZO zapravo skida sa računa date ustanove.
Čak 56 odsto inđinčana koristi usluge privatnih lekara
Više od polovine od 150 ispitanika , odnosno njih 56 % koristi usluge privatnih lekara kada im to dozvoljavaju finansije, dok 28,7 redovno koriste usluge privatnih klinika. Njih 6,7 nikada ne koristi pomenute usluge.
Foto: Grafički prikaz sprovedene ankete
Kao glavne razloge zbog kojih se odlučuju za privatne preglede ispitanici navode predugo čekanje na specijalističke preglede.
-Skoro uvek koristim usluge privatnih lekara ,obzirom da kad god mojim ukucanima i meni treba pregled ne prime nas u Dom zdravlja, nego nas sa temperaturom šalju kuci I “da dođemo sutra”.
-Kada moram, znači uvek!
-Vađenje krvi mora privatno jer u laboratoriji pola stvari ne možes da izvadis. Tačno te teraju da ideš privatno . Sramota!
Na pitanje koliko dugo čekaju na specijalističke preglede njih 47,3% odnosno 71 anketiran odgovorilo je da pregled čeka duže od jednog meseca a 26,7% tj. njih 40 odgovorilo je da čeka mesec dana. Njih 12 odsto u proseku čeka na specijalističke preglede 15 dana.
-Odustao sam da zakazujem, idem privatno ako moram kod specijaliste. Sve to predugo traje.
-To sve zavisi, ako si hitan slučaj primiće te. uglavnom te vrate da zakazeš pa onda opet u krug!
-Internista mi preporučio pregled endokrinologa a doktor opšte neće da mi da uput.
Foto: Grafički prikaz sprovedene ankete
Direktor Doma zdravlja u Inđiji za IN Medija kaže da su liste čekanja za terapije i specijalističke preglede bile beskonačno duge, čemu svedoče i sami pacijenti, ali da se situacija sada znatno izmenila.
-Tačno je da su neki pacijenti čekali i do dve godine za na primr fizikalne terapije ali sada smo sproveli reorganizaciju te se vreme čekanja smanjilo na razumni rok, obično je to 15 dana – kazao je za IN Medija direktor Doma zdravlja dr Dragan Đorđević.
O broju traženih i izdatih potvrda o nemogućnosti pružanja zdravstvene usluge u razumnom roku, kao i o razlozima neizdavanja istih direktor dr Dragan Đorđević nije odgovorio.
Pacijenti nezadovoljni kvalitetom usluge
Od 150 učesnika ankete koje je sprovela IN Medija o kvalitetu usluge inđijskog doma zdravlja, njih 116 je ocenilo rad kao loš. Sa druge strane, ne tako mali broj ispitanika, smatra da je rad doma zdravlja zadovoljavajuć. Pozitivno mišljenje o uslugama Doma zdravlja u Inđiji ima 21% ispitanih.
Foto: Grafički prikaz sprovedene ankete
Gotovo je isti procenat ispitanih pacijenata koji smatraju da je usluga zadovoljavajuća i pacijenata koji nikada nisu koristili „vezu“ da bi ostvarili svoja prava. Da se korišćenje „veze“ kosi sa uverenjima pacijenata u anketi je odgovorilo 20,7% ispitanika.
Za ostvarivanje svojih prava u zdravstvenoj zaštiti „vezu“ je koristilo 57 od 150 anketiranih, a njih 26,7 retko koristi ovakav način dok njih 3,3 odsto nikada nisu pokušali da ostvare prava mimo protokola, odnosno preko“veze“.
Na pitanje da li su kao pacijenti pokušavali da „preko veze“ ostvare svoja prava ispitanici su odgovorili
– Ne, zvala sam RFZO ne bi li ostvarila tj. dokazala lekarki koja su moja prava.
– Nisam, ali MNOGO njih znam koju tako resavaju stvari.
– Nemam vezu u Domu zdravlja niti bilo gde.
Foto: Grafički prikaz sprovedene ankete
Veza i nije potrebna?
Da bi refundirali troškove pregleda u privatnoj praksi potrebno ja pacijentima nadležni dom zdravlja ili bolnica izdaja potvrdu da nisu u mogućnosti da obave dijagnostiku ili pregled u roku od mesec dana. Ta potvrda je i osnovni dokaz prilikom prilaganja dokumentacije Fondu. U praksi, međutim, domovi zdravlja i bolnice to izbegavaju, a kao razlog ističe se to što novac koji se vrati pacijentu RFZO zapravo skida sa računa date ustanove.
Upravo na ovo pitanja u vezi sa razlozima neizdavanja potvrda i broju zahteva za poslednjih godinu dana, direktor Doma zdravlja u Inđiji nije dao odgovor.
Ukoliko zdravstvena ustanova odbije da pacijentu da potvrdu o nemogućnosti pružanja zdravstvene usluge u razumnom roku, pacijent može da se obrati savetniku zaštite prava pacijenata.
Zaštitnik prava pacijenata upućuje pacijenta u njegova prava, načine na koje može da ih ostvari i institucije kojima se obraća.
Za teritoriju opštine Inđija poslove savetnika za zaštitu prava pacijenata od decembra 2013. godine u Opštinskoj upravi opštine Inđija dipl. pravnik Jovana Šerbedžija.
Pravo na prigovor
Pacijent, odnosno njegov zakonski zastupnik (roditelj, usvojitelj ili staratelj) koji smatra da mu je uskraćeno pravo na zdravstvenu zaštitu ili da mu je postupkom zdravstvenog radnika ili zdravstvenog saradnika uskraćeno neko od prava iz oblasti zdravstvene zaštite, ima pravo na prigovor.
Prigovor se podnosi usmeno na zapisnik ili pismeno savetniku za zaštitu prava pacijenata u jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi sedište zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse na koju se prigovor odnosi.
Savetnik za zaštitu prava pacijenata dužan je da izveštaj o utvrđenim činjenicama dostavi podnosiocu prigovora u roku od 8 radnih dana.
Podnosilac prigovora koji je nezadovoljan izveštajem savetnika za prava pacijenata može se obratiti Savetu za zdravlje u jedinici lokalne samouprave, zdravstvenoj inspekciji Ministarstva zdravlja Republike Srbije, nadležnom organu organizacije zdravstvenog osiguranja kod koje je pacijent osiguran.
Moguće je pojednostaviti process
NALED – Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj u „Sivoj knjizi zdravstva“, koja je objavljena 2020. godine, ukazuje je da je neophodno pojednostaviti proceduru kako bi pacijenti mogli da refundiraju novac koji su morali da izdvoje za pregled kod privatnika, jer u državnom zdravstvu nisu mogli da zakažu pregled u roku kraćem od 30 dana.
-NALED predlaže da RFZO razmotri mogućnost ukidanja potvrde o nemogućnosti pružanja usluge, P3 obrazac, odnosno da pacijentima omogućiti da direktno kroz Integrisani zdravstveni informacioni sistem podnesu zahtev za pružanje zdravstvene usluge, uz dostavu skeniranog uputa, na osnovu čega bi se jasno moglo utvrditi da li je specijalistička usluga pružena u roku od trideset dana – navodi se u Sivoj knjizi zdravstva.
NALED smatra da RFZO može po službenoj dužnosti prikupiti sve dokaze potrebne za refundaciju troškova uvidom u IZIS, dok bi osiguranik samo morao da uz zahtev za refundaciju dostavi račun o plaćenom pregledu. Navode i da je poželjno omogućiti osiguraniku da zahtev za refundaciju sredstava podnese elektronskim putem.
Pravo da podnesu zahtev imaju svi
U RFZO za IN Medija kažu da paravo na podnošenje dokumentacije za refundaciju sredstava imaju svi, da papirologija nije komplikovana te da je potrebno da se donese standardna medicinska dokumentacija I originalan račun koji je izdat od strane klinike gde je pružena zdravstvena usluga.
Zahtev za refundaciju podnosi se u matičnoj filijali RFZO (što je u slučaju pacijenata iz Inđije Sremska Mitrovica), na “pdf obrascu REF1” koji se dobija u filijali. Uz zahtev se prilaže potvrda o nemogućnosti pružanja usluge “obrazac PZ” kompletna medicinska i računska dokumentacija . Rok za donošenje rešenja je 30, odnosno 60 dana od dana podnetog zahteva za refundaciju. Ukoliko filijala utvrdi da je zahtev za refundaciju osnovan, novac će osiguraniku biti vraćen u visini stvarnih troškova.
Verica Marinčić (IN Medija)
Pročitajte još:
Podeli vest:
