Inđija pod SNS-om: Deset godina vlasti, kadrovskog kontinuiteta i neispunjenih obećanja

Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2016. godine do danas, kroz lokalnu upravu i javna preduzeća prošao je niz stranačkih funkcionera, ali su pojedini ostali na položajima ili nastavili da napreduju. Istovremeno, konkursi za direktore često se završavaju bez konkurencije, a projekti koji se godinama najavljuju menjaju cenu, rokove i dokumentaciju.

Kada je SNS 2016. godine preuzeo vlast u Inđiji, promena političke većine donela je i promene u lokalnoj upravi i javnim preduzećima. Stranački funkcioneri dobijali su poslove i rukovodeće funkcije, a deo njih je tokom narednih godina napredovao do mesta predsednika Skupštine opštine, zamenika predsednika opštine ili direktora javnih preduzeća.

Deset godina kasnije, za analizu lokalne vlasti nije dovoljno posmatrati samo ko je na kojoj funkciji. Važno je pratiti kako su se političke karijere razvijale, ko je ostao deo sistema nakon promena na čelu opštine, kako su raspoređivana javna sredstva i šta se dogodilo sa projektima koji su građanima godinama predstavljani kao prioriteti.

Od javnog preduzeća do vrha lokalne vlasti

Jedan od primera političkog napredovanja nakon dolaska SNS-a na vlast jeste Đorđe Dimić, danas predsednik Skupštine opštine Inđija.

Kako je IN Medija pisala u tekstu „SNS kadrovi u Inđiji: Uspon Đorđa Dimića“, Dimić je političku karijeru započeo u periodu kada je SNS preuzeo lokalnu vlast. Tada je bio zamenik predsednika Skupštine opštine, a neposredno nakon promene vlasti zaposlen je u JKP „Vodovod i kanalizacija“. Kasnije je nastavio političko napredovanje, da bi došao na čelo lokalnog parlamenta.

Njegova karijera deo je šire priče o odnosu partijskih funkcija i zaposlenja u javnom sektoru. U prvim godinama vlasti SNS-a u Inđiji, radna mesta u upravi i javnim preduzećima dobijali su istaknuti članovi stranke, odbornici i članovi njihovih porodica.

Milan Končarević je još jedan funkcioner čija karijera pokazuje kontinuitet kroz različite funkcije. Od 2016. do 2018. radio je kao pomoćnik predsednika opštine, nakon čega je postavljen na čelo JP „Ingas“. Od 2020. godine obavljao je funkciju zamenika predsednika opštine, a na toj poziciji nalazi se i u aktuelnom sazivu vlasti.

U tekstu „Svi moramo jednom postati direktori“ – Milan Končarević i partijski kadrovski sistem u Inđiji, IN Medija bavila se njegovim političkim putem, funkcijama i podacima iz prijava imovine. Na sednici Skupštine opštine 18. oktobra 2024. godine Končarević je izjavio: „Svi moramo jednom postati direktori“.

Pitanje kadrovskog kontinuiteta nije se završilo promenom predsednika opštine. Vladimir Gak, koji je na čelu Inđije bio od 2016. do 2024. godine, zamenjen je Markom Gašićem, ali su brojni funkcioneri nastavili da obavljaju važne poslove u lokalnom sistemu.

Gakova politička biografija, od Srpske radikalne stranke do SNS-a i mesta predsednika opštine, obrađena je u tekstu „Vladimir Gak: Od opozicionog radikala do novog ‘foteljaša’“.

Tokom njegovog mandata, lokalna vlast ulazila je u sukobe sa kritičarima i medijima. U februaru 2023. godine Gak je tužio 15 građana zbog komentara na društvenim mrežama, kasnije je odustao od svih tužbi osim jedne.

Konkursi bez konkurencije

Jedno od pitanja koje se ponavlja tokom deset godina vlasti SNS-a jeste način izbora direktora javnih preduzeća.

U septembru 2025. godine IN Medija je pisala o konkursima za rukovodeća mesta u javnim preduzećima, na kojima su se prijavljivali i kandidati koji su već obavljali direktorske funkcije. U slučaju JP „Ingrin“, Dejan Vasić, tadašnji vršilac dužnosti direktora, bio je jedini kandidat na konkursu. Detalji su objavljeni u tekstu „Predvidiv izbor u Inđiji: dosadašnji v.d. jedini kandidat na konkursu za direktora“.

Takvi postupci mogu biti formalno sprovedeni po propisanoj proceduri, ali kada se na konkurs prijavi samo osoba koja već rukovodi preduzećem, javnost ostaje bez odgovora na pitanje da li je bilo stvarnog izbora između različitih kandidata i programa rada.

Dušan Lemaić je primer funkcionera koji je tokom godina obavljao rukovodeće poslove u javnim preduzećima. U junu 2016. postavljen je za vršioca dužnosti direktora JP „Ingas“, a kasnije je vodio JKP „Komunalac“. Sa funkcije direktora Komunalca otišao je u oktobru 2024. godine, nakon promene na čelu opštine.

Lemaić je 27. novembra 2025. uhapšen zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja. Prema navodima tužilaštva koje je objavila IN Medija, sumnjalo se da je odobrio isplate od ukupno 2.780.600 dinara privatnoj prodavnici za radove na grobljima koji, prema sumnjama istražnih organa, nisu bili izvršeni.

IN Medija je o njegovoj karijeri i načinu imenovanja direktora pisala u tekstu „Dušan Lemaić: Simbol načina na koji SNS postavlja direktore u Inđiji“.

Goran Lemajić i politička koordinacija

Goran Lemajić, šef odborničke grupe SNS-a u Skupštini opštine, u lokalnoj politici je aktivan od 2016. godine, kada je prvi put izabran za odbornika. Zaposlen je u JP „Inđija put“, a IN Medija je pisala i o njegovoj ulozi u radu kabineta predsednika opštine.

U tekstu „Goran Lemajić – stranački vojnik i neformalni šef Kabineta predsednika opštine“ opisana je njegova aktivnost u koordinaciji vladajuće većine i na terenu. Izraz „neformalni šef kabineta“ odnosi se na ulogu koju mu je IN Medija pripisala na osnovu njegovih aktivnosti, a ne na zvanično imenovanje na tu funkciju.

U lokalnoj vlasti ostaju i drugi funkcioneri čije biografije pokazuju koliko su političke funkcije, upravljačka mesta i rad u opštinskim institucijama povezani. IN Medija je, između ostalih, pisala o Ružici Jovanović, koja je deset godina vodi Kulturni centar Inđija, i o pitanjima ispunjavanja formalnih uslova za tu funkciju. Njena biografija, kao i biografije drugih lokalnih funkcionera, dostupna je u rubrici Biografija.

Javni novac i funkcioneri povezani sa korisnicima konkursa

Pitanje kadrova nije jedino koje prati vlast SNS-a u Inđiji. Čim je formirana vlast u opštini Inđija,2016. godine,  Srpska napredna stranka je rešila da novac građana dodeli svojim funkcionerima.

Tako je udruženje čiji je zakonski zastupnik bio Milan Predojević, tadašnji predsednik Skupštine opštine, dobilo je 630.000 dinara tokom dve godine. Medij čija je glavna i odgovorna urednica bila Radmila Mitrović, tadašnja šefica odborničke grupe SNS-a, dobio je 4,1 milion dinara tokom četiri godine.

Istraživanje je pokazalo i kako je novac trošen: od sredstava dodeljenih udruženju, 151.000 dinara potrošeno je u restoranu, dok je medij za kratke vesti na Jutjubu izdvojio 850.000 dinara, a za honorare 200.000 dinara.

Radmila Mitrović pripada ranijoj fazi vlasti SNS-a i njen slučaj je važan za razumevanje načina na koji su se javna sredstva dodeljivala u prvim godinama nakon promene vlasti. Njena politička karijera nastavila se i nakon odlaska sa mesta šefice odborničke grupe SNS-a. IN Medija je o tome pisala u tekstu „Radmila Mitrović: od odborničke do pokrajinske fotelje – kontinuitet moći u Inđiji“.

Gradska pijaca: deset godina obećanja

Jedan od najupečatljivijih primera dugogodišnjeg najavljivanja projekta jeste rekonstrukcija gradske pijace. Važno je, međutim, da se kaže da ideja nije nastala dolaskom SNS-a na vlast: idejni projekat predstavljen je još u januaru 2016. godine, u vreme prethodne lokalne vlasti.

Nakon toga, tokom vlasti SNS-a, rekonstrukcija je više puta najavljivana, dok se radovi nisu realizovali.

U aprilu 2018. godine tadašnji predsednik opštine Vladimir Gak govorio je o skoroj izradi dokumentacije i mogućnosti da pijaca bude završena do kraja godine. Obećanja su se ponavljala i narednih godina.

Do 2022. godine procenjena vrednost projekta porasla je na gotovo 351 milion dinara, odnosno za 113 miliona dinara u odnosu na godinu ranije. Rokovi su pomerani, a rekonstrukcija nije počela.

U budžetu za 2026. godinu nisu predviđena sredstva za izvođenje radova, već 2,4 miliona dinara za reviziju postojeće projektne dokumentacije. Marko Gašić je prethodni projekat opisao kao megalomanski i ukazao na to da se broj zakupaca tezgi smanjio sa oko 300 na manje od 100.

Tako je projekat koji je trebalo da promeni uslove rada prodavaca i izgled gradske pijace, deset godina nakon predstavljanja, ponovo ostao u fazi dokumentacije.

Pijaca nije jedini projekat koji je godinama najavljivan. Među primerima su i rekonstrukcija Trga Slobode, čija je vrednost porasla sa približno 60 miliona na 121 milion dinara do 2023. godine,

Zaduženje za asfaltiranje ulica

U martu 2019. godine, uz prisustvo tadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića i tadašnjeg predsednika opštine Vladimira Gaka, počeli su radovi na asfaltiranju ulica.

Godinu ranije, opština se zadužila 468 miliona dinara za asfaltiranje više od 70 ulica, a posao vredan oko četiri miliona evra dobila je kompanija „Baumeister“.

Gašićev mandat: nastavak ili promena?

Kada je Marko Gašić u julu 2024. godine preuzeo funkciju predsednika opštine od Vladimira Gaka, promena na čelu lokalne vlasti otvorila je pitanje da li će se promeniti i način upravljanja.

Gašić je pre toga obavljao više funkcija u javnim preduzećima i lokalnim institucijama, uključujući direktorsku poziciju u JP „Inđija put“ i poslove u opštinskoj upravi. IN Medija je pisala i o slučaju „Sinandra“: Gašić i njegov otac bili su optuženi u postupku koji je počeo nakon hapšenja krajem 2012. godine, ali su u septembru 2021. oslobođeni svih optužbi.

Nakon dolaska na čelo opštine, Gašić je ograničio pristup medija i javnosti sastancima sistema „48 sati“, o čemu je izveštavala IN Medija.

Promenjen je i model sufinansiranja medijskih projekata: prema pisanju IN Medija iz avgusta 2025. godine, iznos opredeljen konkursima smanjen je sa 28 miliona na 2,8 miliona dinara, dok je 23,5 miliona dinara dodeljeno direktnim ugovorima.

Šta je ostalo posle deset godina?

Deset godina vlasti SNS-a u Inđiji obeležili su kontinuitet partijskih kadrova, koncentracija političkog uticaja i velika razlika između najavljenih projekata i njihove realizacije. Promena Vladimira Gaka Markom Gašićem nije značila i raskid sa sistemom koji je SNS gradio od 2016. godine. Pojedini funkcioneri ostali su na pozicijama, drugi su napredovali, a praksa dugogodišnjih obećanja nastavila se i u novom mandatu.

Aleksandar Banić jedan je od primera koji povezuju početak i sadašnji trenutak vlasti SNS-a. Načelnik Opštinske uprave bio je od 2016. do jula 2024. godine. Po dolasku SNS-a na vlast, nova sistematizacija radnih mesta dovela je do otkaza zaposlenima u opštinskoj upravi. Tokom prvog meseca primene nove sistematizacije desetoro zaposlenih ostalo je bez posla, a do kraja 2016. godine otpušteno je još petoro. Prema ranijim izveštajima IN Medija, više od 20 ljudi ostalo je bez posla u opštinskoj upravi, javnim preduzećima i agencijama, dok su radna mesta dobijali članovi, aktivisti i simpatizeri SNS-a.

Među zaposlenima koji su napredovali u tom periodu bio je i Nikola Došen, Banićev sestrić, koji je 2016. godine zaposlen u Agenciji za IT, GIS i telekomunikacije, a kasnije postao direktor Sportskog centra.

Banić je u julu 2024. podneo ostavku nakon osam godina na čelu opštinske administracije, ali nije napustio javni sektor. Danas radi u JP „Ingrin“, a u junu 2026. predložen je i za člana Nadzornog odbora tog preduzeća.

Tako se u jednoj biografiji prepliću početak i kraj posmatrane decenije: kadrovske promene iz 2016. godine, osam godina na čelu opštinske administracije i povratak u javni sektor nakon ostavke.

Dok su se građanima smenjivala obećanja o novim projektima, politički i administrativni kadrovi nastavili su da se kreću unutar istog sistema.