Inđija: Za projekat rodno odgovornog budžetiranja 1,7 miliona dinara

Budžetom za 2024. godinu opštine Inđija predviđeno je 1,7 miliona dinara za projekat „unapređenja primene rodno odgovornog budžetiranja u opštini Inđija“.

Opština Inđija jedna je od prvih opština koja je 2017. godine organizovala obuku na temu rodno odgovornog budžetiranja. Obuku, koju su držali ekspertkinje iz organizacije „UN  Women” prošli su svi zaposleni zaduženi za kreiranje opštinskog budžeta.

U junu prošle godine Komisija za rodnu ravnopravnost dala je pozitivno mišljenje na predlog Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost Opštine Inđija koji će biti primenjivan dve godine. Ovim Planom obuhvaćene su institucije, ustanove i NVO. Okvir predstavljaju ciljevi na nacionalnom ali i globalnom nivou.

Opština Inđija je u toku 2022. bila uključena u projekat Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u AP Vojvodini sa još 10 lokalnih samouprava. Cilj ovog projekta je sprečavanje rodno zasnovanog nasilja i nasilja nad ženama.

Centar za socijalni rad Inđija je u toku 2017. godine realizovao projekat SOS telefona koji ima za cilj sprečavanje ali i pružanje pomoći ženama koje su pretrpele nasilje. Preko centra za socojkalni rad a finiansiranjem iz budžeta obezbeđen je smeštaj ženama u sigurnoj ženskoj kući. Budući da Inđija nema sigurnu kuću žene su smeštane u Beogradu, Novom Sadu ili Sremskoj Mitrovici.

Strategija razvoja socijalne zaštite je u celini rodno neutralna, i ne prepoznaje rodno uslovljene potrebekorisnika i korisnica usluga.

Broj prijava nasilja nad ženama na teritoriji inđijske opštine, opao je od 2019. do 2021. godine za 30 prijava. Gotovo sve prijave podnete su policijskoj upravi nakon čega se u rad sa žrtvom uključio Centar za socijalni rad.

Prema globalnom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o rodnom jazu za 2023. godinu, Srbija je pala za 15 mesta  u odnosu na prošlu godinu. U 2023. zauzima 38. mesto od ukupno 146 zemalja. 

Zakon o budžetskom sistemu uvodi rodno odgovorno budžetiranje (ROB-a) i definiše ga na sledeći način

-Rodno odgovorno budžetiranje predstavlja uvođenje principa rodne ravnopravnosti u budžetski proces, što podrazumeva rodnu analizu budžeta i restruktuiranje prihoda i rashoda sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti – te je unapređenje rodne ravnopravnosti postao jedan od ciljeva budžeta.

Ovaj zakon obavezuje investiranje u resurse koji su na raspolaganju i na unapređenje rodne ravnopravnosti i to kontinuirano i u svim sektorima. Važno je da se utvrde prioriteti i koje su rodne politike usvojene kako bi se resursi usmerili na otklanjanje rodnog jaza koji je prepoznat u brojnim domaćim propisima i strategijama ili proizlazi iz međunarodnih propisa i ratifikovanih konvencija. Rodna politika proističe iz više dokumenata, a najznačajniji su Strategija za unapređenje rodne ravnopravnosti i Nacionalni akcioni plan (u kojem se nalazi spisak i drugih važećih propisa i dokumenata).

Za lokalni nivo tu su lokalne razvojne i druge usvojene strategije i planovi, a naročito Lokalni akcioni plan za rodnu ravnopravnost usvojen na nivou jedinice lokalne samouprave.

Rodno odgovorno budžetiranje (ROB) predstavlja inovativni alat javne politike kojim se procenjuje uticaj politika i budžeta iz rodne perspektive i osigurava da oni ne produbljuju rodnu neravnopravnost, već doprinose ravnopravnijem društvu za žene i muškarce. ROB ima za cilj da zatvori „jaz u implementaciji“ koji postoji u zemljama poput Srbije, gde su usvojeni zakoni i politike za unapređenje rodne ravnopravnosti, ali se u praksi ne sprovode u potpunosti.

 Vlada Republike Srbije je zvanično uvela ROB 2015. godine, usvajanjem Zakona o budžetskom sistemu, kada je promovisanje rodne ravnopravnosti prepoznato kao jedan od budžetskih ciljeva (član 4). Nove odredbe ovog Zakona uvele su ROB kao obavezu u toku planiranja i izvršenja budžeta, čime je najavljeno i njegovo postepeno uvođenje od 2016. do 2020. godine.

Amandmanima na Zakon o budžetskom sistemu usvojenim u decembru 2016. godine dodatno je unapređena implementacija ROB-a, kroz uvođenje obaveznog izveštavanja o uticaju budžetskih programa na poboljšanje rodne ravnopravnosti u okviru Godišnjeg budžetskog izveštaja (član 79). Osim toga, informacije o rodno odgovornim ciljevima i indikatorima postale su sastavni deo informacija o programu (član 28). Postepenim uvođenjem ove nove prakse u procese kreiranja, finansiranja, sprovođenja i praćenja javnih politika upravljaju Ministarstvo finansija, Pokrajinski sekretarijat za finansije i načelnici/e finansija u jedinicama lokalne vlasti, uz podršku Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije, pokrajinskog i lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost.

Rok za primenu odredaba koje se odnose na rodno odgovorno budžetiranje u celini potrebno je da organ lokalne vlasti donese godišnji plan za uvođenje rodno odgovornog budžetiranja sa preporukom da se u pripremi odluke o budžetu utvrdi cilj čijim ostvarenjem se očekuje budu mapirane aktivnosti sa aspekta ciljeva utvrđenih propisa koji uređuju rodnu ravnopravnost i antidiskriminaciju, kao i da na osnovu toga budu utvrđeni prioriteti za rodno odgovorno planiranje.