Inđinčani više veruju aktivistima udruženja građana nego lokalnim političarima
Javne rasprave bi mogle biti važan instrument koji građanima omogućava da utiču na proces donošenja odluka i učestvuju u demokratskim procesima međutim, građani se retko odazovu na poziv lokalnih vlasti. S druge strane, inđinčani su voljni da odgovore na pozive na akciju aktivista pojedinih udruženja građana. U prošloj godini ukupno je bilo 5 javnih rasprava […]
Javne rasprave bi mogle biti važan instrument koji građanima omogućava da utiču na proces donošenja odluka i učestvuju u demokratskim procesima međutim, građani se retko odazovu na poziv lokalnih vlasti. S druge strane, inđinčani su voljni da odgovore na pozive na akciju aktivista pojedinih udruženja građana.
U prošloj godini ukupno je bilo 5 javnih rasprava na kojima osim predstavnika predlagača odnosno vlasti niko od građana nije učestvovao. U julu ove godine su bili organizovani i otvoreni sastanci sa građanima ali inđinčani nisu bili zainteresovani za učešće u „okruglom stolu“.
Predstavnici opozicije u Inđiji smatraju da pored lokalne samouprave odgovornost za slab odziv građana imaju i mediji.
Građani ne reaguju na pozive?
Ako je sudeći po održanim javnim raspravama u opštini Inđija, odluke se najčešće usvajaju bez sugestija i komentara građana jer u većini slučajeva građani nisu zainteresovani za učešće.
Podsetimo da na javnoj raspravi o Nacrtu Lokalnog antikorupcijskog plana koja je održana početkom oktobra 2021. godine, osim građanke Jelene Nešić Davidović, primedbe je uputila i Branka Naić , načelnica Odeljenja za finansije dok na okruglom stolu koji je organizovan u zgradi opštine Inđija osim predstavnika vlasti, niko nije bio prisutan.
Lokalna vlast je nakon usvajanja Lokalnog antikorupcijskog plana formirala telo koje će pratiti njegovo sprovođenje, što je inače obaveza prilikom donošenja LAP-a.
Na javni konkurs koji je raspisan 28. marta ove godine stigle su tri prijave i nakon održanog testiranja kandidata doneta je odluka da sva tri prijavljena kandidata ispunjavaju uslove o čemu više možete čitati na ovom linku ovde.
I početkom jula je bila organizovana Javna rasprava o Nacrtu Programa kapitalnih investicija za period 2022. – 2027. godine.
U okviru javne rasprave zakazan je i okrugli sto u zgradi opštine gde je trebalo da zainteresovanim građanima bude predstavljan Nacrt Programa međutim, nije bilo zainteresovanih te je otvoreni sastanak sa građanima otkazan dok je Nacrt usvojen na poslednjoj sednici Skupštine opštine Inđija.
Više o javnoj raspravi o Programu kapitalnih inesticija:
Program kapitalnih investicija za koji niko nije imao predloge ni sugesticije
Pored ove, održana je i javna rasprava o Nacrtu Strategije za bezbednost saobraćaja na području opštine Inđija (2022. – 2027.).
Prema izveštaju o sprovedenoj javnoj raspravi, ni o ovoj temi nije zabeleženo učešće građana iako je okrugli sto bio predviđen za 15. jul ove godine. Kao i u ostalim slučajevim, otvoreni sastanak u skupštinskoj Sali je otkazan dok su Strategiju na istom mestu usvojili odbornici u lokalnom parlamentu.
Mediji da rade svoj posao
Odbornik iz redova opozicije i nekadašnji aktivista “Inđijative”, Strahinja Jovanović, kaže za IN Medija da se o javnim raspravama slabo govori u medijima naročito onim koji se finansiraju iz budžeta.
– Iako lokalna samouprava uputi poziv građanima na učešće u javnim raspravama, preko zvaničnog sajta, smatram da bi to trebalo da urade i lokalni medij jer je reč o javnom interesu a to je upravo uloga medija. Jedino na vašem portalu sam mogao pročitati nešto više o ovoj temi dok mediji koji se finansiraju iz lokalnog budžeta ne pišu o javnim raspravama niti sam imao priliku da vidim tv prilog o tome.
Jovanović dodaje da je GG “Građanin” putem društvenih mreža ukazivao stanovnicima opštine Inđija da mogu da učestvuju u donošenju važnih odluka ali ni to po svemu sudeći nije dovoljno. Više informacija bi, smatra sagovornik IN Medija, građanima morali da pruže i predstavnici vlasti.
– Mislim da bi funkcioneri trebali da iskoriste konferencije za medije kako bi pozvali građane da učestvuju u donošenju važnih odluka odnosno javnim raspravama. – kazao je Jovanović.
A možda važnija stvar, prema mišljenju našeg sagovornika, koju bi trebalo da urade je da malo više razmisle na koji način se raspoređuje novac za medije.
– Daje se 25 miliona dinara iz opštinskog budžeta za javno informisanja a ja bih rekao da je taj novac više za dezinformisanje. Mediji na lokalu ne bi trebalo da služe isključivo kao propaganda lokalne samouprave već je njihova uloga da obaveštavaju građane o nekim vaćnim detaljima. Imali smo situaciju da mediji nisu na vreme izvestili o povećanju cene pijaće vode već su tu informaciju građani dobili putem računa. PA zar to nije dovoljnom da se upali neka lampica, stavi prst na čelo i zapita – Zbog čega mi dajemo 25 miliona dinara medijima kada oni nisu u stanju da obaveste građane o pomenutom povećanju? . kazao je Jovanović.
Kako je ranije za IN Mediju rekao Zoran Gavrilović iz Birodi jedan od ključnih preduslova za borbu protiv korupcije je slobodna i informisana javnost. Kako je objasnio, neophodno je transprentno dodeljivanje sredstava medijima što nije dosadašnja praksa vlasti na svim nivoima.
– Jedan od ključnih pred uslova za borbu protiv korupcije na bilo kojem nivou, a posebno lokalnom je slobodna i informisana javnost, a koje nema ako mediji nisu na usluzi javnosti. Upravo je to bio razlog što je dodela sredstava medijima iz budžeta koji pune svojim porezima svi građani tretirana u lokalnim antikorupcijskim planovima. Merama se predviđa ne samo transparentno dodeljivanje sredstava u skladu sa potrebama javnog interesa u oblasti medija, već i monitoring sadržaja za koji je dobijen novac, sa idejom da se utvrdi da li su javnim novcem podržani sadržaji u funkciji javnog interesa u oblasti medija, a ne kako je to sada praksa, a to je da se konkursno dodeljen novac koristi za promociju i propaganda lokalnih javnih funkcionera i stranaka na vlasti.
Građani više veruju aktivistima
Za razliku od javnih rasprava gde se učešće građana skoro ni ne vidi prilikom poziva aktivista pojedinih udruženja građana, inđinčani se rado odazovu. Dobar primer u opštini Inđija je “Inđijativa” koja je bila veoma aktivna do pre dve godine. Deo te priče je i sagovornik IN Medija, Strahinja Jovanović.
IN Medija: Stiče se utisak da građani više veruju aktivistima nego samim političarima koji su ili bi trebalo biti njihovi predstavnici u lokalnom parlamentu?
– Aktivisti za razliku od političara građane obilaze i saslušaju iako nisu to u obavezi da rade niti primaju naknadu za to već im je cilj da poboljšaju neke stvari u zajednici dok imate predstavnike građana u lokalnom parlamentu građane kontaktiraju isključivo kada im treba podrška za izbore.- kaže Jovanović.
Pored toga, objašnjava nekadašnji član Inđijative, političari lako obećaju u toku izborne kampanje ali obećanje nikad ne ispune.
– Kada neko vama u nekoliko izbornih ciklusa dođe sa tom pričom i kaže “ja ću biti predstavnik u toj i toj jedinici, možeš da mi se obratiš za bilo kakav problem” a kada se građani obrate, lokalni političar se ne javi ili kaže da će uraditi a ne uradi, naravno da onda imate gubitak poverenja građana. Jedan od naših glavnih ciljeva da to promenimo i da pokažemo da lokalni odbornici mogu da urade ono za šta ih građani inače plaćaju. Samo je pitanje volje pojedinca.
U prošloj godini građani opštine Inđija su imali priliku da učestvuju i o javnoj raspravi o donošenju lokalnog budžeta za 2022. godinu koja je organizovana krajem novembra pa do polovine decembra 2021. godine.
Kao i kod ostalih primera navedenih u tekstu, nije bilo zainteresovanih građana na kojem su pored predsednika opštine Vladimira Gaka, načelnika Odeljenja za privredu i investicije Dragana Ibročića kao i zameika predsednika opštine Milana Končarevića učestovali i predstavnici Saveta mesnih zajednica i odborničkih grupa.
M.Blečić (IN Medija)
PROČITAJTE JOŠ: