• Istraživanje IN Medija: Beskućnici i potreba za podrškom

    Prema anketi koju je sprovela IN Medija ispitanici smatraju da su socijalno najugroženija kategorija beskućnici dok iz lokalne samouprave stižu vesti da se više novca preusmerilo upravo za tu kategoriju stanovništva. Građani ističu da je neophodan prostor za održavanje higijene u vidu javnih kupatila a Crveni krst Inđija poručuje da uz pomoć lokalne samouprave oni […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Istraživanje IN Medija: Beskućnici i potreba za podrškom

    Prema anketi koju je sprovela IN Medija ispitanici smatraju da su socijalno najugroženija kategorija beskućnici dok iz lokalne samouprave stižu vesti da se više novca preusmerilo upravo za tu kategoriju stanovništva. Građani ističu da je neophodan prostor za održavanje higijene u vidu javnih kupatila a Crveni krst Inđija poručuje da uz pomoć lokalne samouprave oni to mogu da pokrenu.

    Na poslednjoj sednici lokalnog parlamenta direktorica Centra za socijalni rad Željka Godić Avramović iznela je podatak da je prema reviziji iz jula ove godine utvrđeno da Centar za socijalni rad ima 526 korisnika novčane socijalne pomoći što je za upola manje nego protklih godina.

    -Od tih 526 korisnika njih 300 su stara i lica koja su nesposobna za rad i uz njih je oko 50 porodica sa više dece. – kazala je Godić Avramović i istakla da je veoma ponosna na statistiku koja pokazuje poboljšanje u socijalnom statusu stanovništva.

    Ona je navela da se i više novca ulaže za osobe koje su u stanju socijalnih potreba kojima je potreban smešaj, odnosno za one koji nemaju obezbeđen krov nad glavom ili žive neuslovno. Broj korisnika ove usluge povećava se dolaskom zime.

    -Vi znate da Inđija nema prihvatilište ali prema opštinskoj Odluci ove usluge opština plaća prihvatilištima u Novom Sadu i Beogradu, kao i sigurnoj kući u Sremskoj Kamenici, Novom Sadu i Beogradu – kazala je ona.

    O ovoj vrsti usluga inđinčani su nikako ili slabo informisani, smatraju da lokalna samouprava i Centar za socijalni rad „ne rade ništa“ kako bi pomogli beskučnicima. Ispitnici smatraju da ni zajednica ne čini mnogo za ovu kategoriju ljudi.

    -Ništa

    -Najverovatnije ignorise

    -Veoma malo

    -Dajemo ponekad odeću, hranu, novac

    -Zajednica ništa, pojedinci koliko mogu

    Samo su neki od odgovora ispitanika u anketi IN Medija na pitanje šta zajednica čini kako bi pomogla.

    Međutim, opštinskom Odlukom o socijalnoj zaštiti opštine Inđija koja je usvojena 10. decembra 2018. godine, u članu 25. predviđa “Uslugu privremeni smeštaj u prihvatilišta za odrasla i stara lica”. Ovom uslugom se obezbeđuje smeštaj, ishrana, zdravstvena zaštita, savetovanje i konsutacije, psihosocijalna podrška i povezivanje sa drugom službama u zajednici.

    Prema ovoj opštinskoj Odluci korisnici mogu biti oni koji “skitaju i prosjače”, oni koji nemaju prebivalište, žrtve trgovine ljudima, oni koji nisu iz Inđije ali su tu zatečeni i ostale kategorije kojima je potreban privremeni smeštaj.

    Inđinčani smatraju da su beskućnici isključivo osobe koje žive na ulici, da je prvi korak, prema mišljenju ispitanika u anketi koju je sporovela IN Medija, sačinjavanje registra takvih osoba za koji se opredelilo 40 odsto ispitanika. Dvadeset odsto njih smatra da je neophodno skloniti beskućnike sa ulica, isti procenat smatra da je potrebno utvrditi prioritete pre bilo kakvog delanja dok 20% njih smatra da se toj kategoriji stanovništva treba “priči na pravi način” jer neki od njih ne žele pomoć.

    Mišljenje ispitanika poklapa se sa Olukom o socijalnoj zaštiti, 40 odsto anketiranih smatra da je beskućnicima potreban privremeni smeštaj i lekarski pregledi dok ostatak od 20% ispitanika smatra da je potrebno pružiti im hranu, smeštaj, lekarsku pomoć i higijenske uslove.

    Privremeni smeštaj moguće je ostvariti izdavanjem uputa koji se dobija u Centru za socijalni rad u koji potencijalni Korisnik dolazi sam ili u pratnji policije.

    -Usluga se pruža do drugog odgovarajućeg oblika zaštite ili osposoblljavanja za bezbedan i samostalan životi uključivanje u zajednicu, a najduže do 30 dana. Izuzetno boravak u Prihvatilištu za stara i odrasla lica može se produžiti za još 30 dana kada za to postoje opravdani razlozi po proceni Centra za socijalni rad. – kaže se u Odluci.

    Anketirani smatraju da bi u nekoj od budućih strategija u pomoći beskućnicima trebalo uključiti volontere, celokupnu zajednicu, lokalnu samoupravu i na prvom mestu Centar za socijalni rad i Crveni krst.

    Da bi se projekat pomoći mogao finansirati građani su spremni da se “odreknu” nastupa folk zvezda na Scena festu, 45 miliona dinara koji su bili namenjeni za reflektore FK “Inđija”, bilborda i led ekrana za promociju opštine. Građani bi rado preusmerili novac koji troše funkcioneri lokalne samouprave na putovanja za pomoć u rešavanju socijalnih problema beskućnika.

    Osim prersapodela novca iz budžeta, Inđinčani smatraju da bi i lično bili spremni da pomognu u rešavanju ovog problema. Njih 40 odsto je spremno da volontira, dok 20 procenata smatra da bi moglo da pomogne doniranjem odeće. Isti procenat od 20 odsto bi bilo spremno da uplaćuje novac na namenski račun koji bi bio otvoren za te potrebe sa tim da iznosi nisu ograničeni. Ostatak ispitanika očekuje da “okalna samoupravamoze  organizuje na duzi vremenski period”.

    Crveni krst Inđija može da pomogne

    Učesnici ankete IN Medija smatraju da Inđiji nedostaju javna kupatila, toaleti, perionoce veša i “ kuke dobrote”.  Život na ulici ili život u porodici koja nema osnovne higijenske uslove mogao bi se olakšati izgradnjom javnog kupatila gde bi se građani mogli okupati, oprati veš i snabdeti čistom i suvom sezonskom garderobom.

    Po ugledu na veće radove u Srbiji i inđinčani smatraju da bi se trebalo više pažnje posvetiti građanima koji iz nekog razloga nemaju mogućnost održavanja higijene.

    -Takav tretman je misaona imenica

    -Sasvim normalna stvar je priuštiti ljudima malo dostojanstva i empatije, kaže jedan od ispitanika.

    Drugi opet smatraju da je pokretanje jednog takvog dnevnog smeštaja za socijalno ugrožene, sasvim neophodna.

    Tokom 2016. godine Kancelarija za mlade opštine Inđija se priključila akciji „Kuke dobrote“ humanitarnoj akciji koja  se za veoma kratak period proširila po celoj Srbiji a bila je namenjena onima koji su ugroženi i onima koji žive na ulici, a koji su zanemareni.

    Pre osam godina Kancelarija za mlade postavila je “kuke dobrote” na dve lokacije gde su inđinčni mogli donositi čistu hranu i odeću. Inđinčani su u anketi IN Medija podsetili na ovu akciju I istakli da bi se opet trebala pokrenuti, “jer pomoć najugroženijem i marginalizovanom stanovništvu nikad nije na odmet.”

    U Crvenom krstu Inđija kažu da postoji potreba ali i volja ove organizacije da pomogne ugroženima tako što bi uz pomoć lokalne samouprave bile izgrađene prostorije za održavanje higijene najugorženijih. Tako da bi pored čiste garderobe, obezbeđenih obroka korisnici imali i mogućnost neophodnog održavanja higijene. U početku ta usluga bi mogla da se pruža par sati u toku svetlog dela dana, dok bi se vremenom satincia mogla produžavati.

    -Mi bi smo mogli da obezbedimo prostor u kom bi se nalazile tuš kabine, prostor za pranje i sušenje veša za one koji nemaju uslove za to. Mogao bi se organizovati i mali prostor gde bi oni koji koriste tu uslugu mogli da se ogreju, popiju čaj I sačekaju da im se veš opera i osuši. Za to nam je potreban novac koji nije velik a ostalo bi bilo za početak na Crvenom krstu. – kaže za IN Medija Mirela Sedlan sekretarka OO Crveni krst Inđija.

    Ona kaže da svakodnevno pomažu ljudima koji su na socijalnoj margini kroz odeću, obuću i lanč pakete. Za sada je to oko 250 njih, potrebe su veće ali o tome ipak odlučuje Centar za socijalni rad a Crveni krst samo sprovodi akciju pomoći.

    Javno kupatilo i perionoca veša bi, kaže Sedlan, moglo biti namenjeno i beskućnicima i onima koji iz nekog razloga nemaju struju ili vodu ili možda čak nemaju kupatilo. Moglo bi se urediti da bude besplatni za socijalno ugrožene korisnike, a sva hemja i održavanje tog prostora može se organizovati da funkcioniše krpz donacije privrednika i ljudi dobre volje.

    -Može se osmisliti ceo process i lako sprovesti u delo, ljudi žele da pomogni kada im se predstavi jasan plan koji ima cilj da nekom olakša život. Potrebno je samo malo volje i više truda.-objašnjava Sedlan.

    Društvena odgovornost u prošlosti

    U Inđiji je u prošlosti postojalo par primera društvene odgovornosti pojedinca ili firme prema zajednici. Jedan od najpoznatijih je –Vodostanica  koja je do 1967 godine, kada su potpuno ukinute parne lokomotive, opsluživala vodom koja je neophodna za parne mašine, služila je i za građane odnosno stanovnike Inđije.

    U vodonapojnici se bunarska voda zagrevala i tako se oslobađala od kamenca, čekala je lokomotive kojima je potrevna voda da bi nastavili svoj put. Inđija tada nije imala gradski vodovod te se iz te zgrade voda razvodila po ” železničkim ” stanovima ali i na česmu koja se nalazila na samoj železničkoj stanici. Stariji inđinčani svedoče da su određenim danima odlazili na česmu železnice kako bi nasuli vodu u kojoj nema kamenca i koja je odlična za kuvanje, naročito pasulja. Tako su tada tvrdile sremačke domaćice a deca su imala zadatak da donose vodu koja je ” prerađivana ” u vodonapojnici.

    Foto: Vodonapojnica septembar 2020. godine

    Na tom mestu postojale su i kabine za tuširanje do duše radnika koje su kad-kad koristili i oni kojima je bilo potrebno kupanje.

    U knjizi Antona Lukića “Dobro jutro majstore” na strani 224 nalazi se fotografija oglasa u kom Franjo Teubel iz Golubinačke ulice u Inđiji preporučuje građanima Inđije njegovo “novo parno kupatilo koje će zadovoljiti sve potrebe” onih koji ga koriste. Autor knjige nije naveo period iz kog potiče oglas kao ni detalj da li je u pitanju prodaja parnih kupatila ili korišćenje.

    Foto: fotografija iz knjige „Dobro jutro majstore“ Anton Lukić

    Najstariji istorijski trag kada je u pitanju higijena u Inđiji je vezana za 16. vek kada su Turci izgradili hamam – slano kupatilo.

    U suterenskom delu objekta Starom Slankamenu nalaze se ostaci turskog kupatila ili hamama. Ostaci hamama sastoje se od tri prostorije koje su nekada bile zasvedene poluobličastim svodom. Zidovi su zidani opekom, omalterisani, a unutrašnjost zidova je ornamentisana orijentalnim motivima. U dve prostorije je otkriven hipokaust. U izgradnji su prisutni fragmenti rimskog materijala (opeka, kamen).

    Ostaci turskog kupatila su stavljeni pod zaštitu Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica.

    Građani Inđije prepoznaju potrebu za angažmanom lokalne samouprave,zajednice i organizacija poput Crvenog krsta. Ispitanici podržavaju ideju volonterizma i zajedničkih inicijativa, pokazujući da je kolektivno delovanje ključno za pružanje podrške najugroženijima. Primeri iz prošlosti i aktuelne inicijative ukazuju na to da je društvena odgovornost presudna za rešavanje ovog problema.

    Verica Marinčić (IN Medija)

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Inđija

    Lemaić: Svesni smo potrebe pranja ulica

    JKP“Komunalac“Inđija proteklih dana prao je šetalište u Ulici Vojvode Stepe ali kako navode iz ovog preduzeća u pitanju je jednokratno spiranje ostataka soli koju su posipali tokom snežnih […]