Istraživanje IRI: Korupcija najveći problem u Srbiji, visoka podrška potencijalnoj studentskoj listi

U periodu kada lokalna udruženja i opozicioni pokreti u Sremu sve glasnije traže inspekcijske nadzore i dokumentaciju o sumnjivim javnim investicijama, podaci na nacionalnom nivou potvrđuju da je nezadovoljstvo dostiglo vrhunac. Dok lokalne vlasti ignorišu odbornička pitanja, a građani komunalne probleme sve češće prijavljuju medijima umesto opštinskim organima, ovo istraživanje šalje jasnu poruku – unutrašnje reforme i transparentnost više nisu stvar političke debate, već direktan zahtev većinskog dela javnosti.

Korupcija – zajednički imenitelj za vlast i „loše kadrove“

Prema zvanično objavljenim podacima na portalu Međunarodnog republikanskog instituta (IRI), na pitanje šta je najveći problem sa kojim se Srbija danas suočava, 22 odsto ispitanika navelo je korupciju. Odmah iza nje, građane najviše brine trenutna politička situacija, uključujući rad Vlade i vladajuće stranke (9 odsto), dok je ekonomski pritisak u vidu visokih troškova života na trećem mestu sa 8 odsto.

Kada se zagrebe ispod površine i analizira rad samih političkih partija, podaci postaju još porazniji po vladajuću strukturu. Na direktno pitanje šta je najveći problem unutar vladajućih političkih partija u Srbiji, čak 35 odsto ispitanika spontano je odgovorilo – korupcija.

Daleko iza korupcije, građani kod vladajuće stranke kritikuju:

• Loše kadrove i nedostatak kvalifikovanih ljudi (9 odsto).
• Nedostatak jedinstva unutar partije (4 odsto).
• Preveliku centralizaciju moći u rukama jednog čoveka (4 odsto).
• Potpunu otuđenost od realnih problema običnih građana (4 odsto).

Sa druge strane, ni opozicija ne uliva stopostotno poverenje i trpi ozbiljne kritike javnosti. Jako svedočanstvo o krizi stranačkog sistema jeste podatak da kao najveće mane opozicionih stranačkih blokova građani vide slabo ili neubedljivo liderstvo (13 odsto), nedostatak jedinstva i fragmentaciju (12 odsto), kao i nepostojanje jasnog programa i vizije za budućnost (10 odsto).

Politički hirurški podeljeno društvo

Stephen Nix, viši direktor za Evropu i Evonaziju u IRI-ju, naglašava da ovi podaci jasno ukazuju na potrebu da lideri hitno razumeju i odgovore na realne prioritete građana.

-Duboka polarizacija u Srbiji očigledna je kroz čitavo istraživanje.- izjavio je Nix.

U delu koji se odnosi na privredu, čak 38 odsto građana smatra da je borba protiv korupcije najvažniji korak koji Srbija mora da preduzme kako bi unapredila sopstvenu ekonomiju. Međutim, kada je reč o poverenju u institucije koje bi tu borbu trebalo da vode, društvo je hirurški precizno podeljeno: 48 odsto ispitanika veruje da je borba protiv korupcije prioritet aktuelne vlasti (26% se potpuno slaže, 22% se donekle slaže), dok 47 odsto smatra da to uopšte nije slučaj (34% se apsolutno ne slaže, 13% se donekle ne slaže).

Da vlada uopšte ne razume probleme običnog čoveka smatra 61 odsto anketiranih (41% se snažno ne slaže, 20% se donekle ne slaže), dok svega 14 odsto građana veruje da je izvršna vlast u potpunosti efikasna u rešavanju ključnih državnih problema.

Više od godinu dana na ulici: Studentski protesti postaju pretnja sistemu

Posebno interesantan segment istraživanja odnosi se na studentske proteste koji na ulicama Srbije traju već duže od godinu dana. Javnost je po ovom pitanju podeljena gotovo na ravne časti: 42 odsto građana podržava studentski pokret, dok ih 41 odsto ne podržava. Očekivano, među mladima (od 18 do 35 godina), podrška studentima skače na visokih 57 odsto.

Takođe, 42 odsto ispitanika smatra da su ovi protesti prevashodno politički pokret sa ciljem smene aktuelne vlasti, dok 40 odsto građana u njima vidi primarno građanski i nestranački bunt fokusiran na društvene promene.

Ono što bi moglo potpuno da poruši kule od karata tradicionalnih političkih aktera u Srbiji jeste potencijalni izlazak studenata na birališta. Čak 46 odsto svih ispitanika izjavilo je da bi razmotrilo glasanje za samostalnu studentsku izbornu listu ukoliko bi ona bila formirana. Među građanima koji zahtevaju korenite promene u zemlji, ta spremnost iznosi 76 odsto, dok među direktnim podržavaocima protesta skače na neverovatnih 89 odsto.

Kada je reč o političkoj strategiji za naredne mesece i potencijalne izbore, građani poručuju sledeće:

Poljoprivreda i zdravstvo ispred „nacionalnih projekata“ i IT sektora

Uprkos agresivnim medijskim narativima o tehnološkom napretku i basnoslovnim investicijama u infrastrukturu pred EXPO 2027, građani Srbije imaju potpuno drugačiju i mnogo prizemniju viziju o tome gde država treba da ulaže resurse:

• Poljoprivreda: Apsolutni prioritet broj jedan za čak 37% građana (kod starijih od 56 godina ovaj procenat raste na 43%).
• Zdravstvo: Ključna oblast za ulaganje prema mišljenju 22%
• Obrazovanje: Prioritet za 17%
• Industrija i proizvodnja: 13%.
• Infrastruktura i IT sektor / inovacije: Nalaze se na samom dnu prioriteta sa tek nesrećnih 4%, odnosno 3% podrške.

Ovakav raspored prioriteta direktno oslikava dubok osećaj lične i ekonomske nesigurnosti. Tek poražavajućih 7 odsto građana izjavilo je da se oseća „veoma sigurno“ u okviru zdravstvenog sistema Srbije, dok se u pogledu sopstvene finansijske bezbednosti potpuno sigurnim smatra tek 10 odsto ispitanika.

Spoljna politika: Pragmatično „uzimanje para“ bez preterane ljubavi

Na polju međunarodnih odnosa, istraživanje jasno ogoljava duboki pragmatizam domaćeg javnog mnjenja. Kada se od građana traži opšta ocena, bliski odnosi sa spoljnim akterima imaju visoku prođu: zbirno gledano, čvrstu saradnju sa Evropskom unijom podržava 75 odsto građana (39% smatra da je veoma važna, 36% donekle važna), dok bliske odnose sa SAD podržava 69 odsto. Tradicionalno, visoko se kotiraju Rusija sa 79 odsto i Kina sa 79 odsto ukupne podrške za saradnju.

Međutim, kada se priča spusti na teren konkretnih integracija i formalnog ulaska u zajedničku kuću, entuzijazam vidno opada. Ukoliko bi referendum za punopravno članstvo u Evropskoj uniji bio održan ove nedelje, za ulazak bi glasalo tek 46 odsto građana, dok bi 29 odsto bilo direktno protiv, a 17 odsto ne bi uopšte izašlo na birališta.

Ovi podaci jasno ukazuju na to da prosečan građanin Srbije Evropsku uniju primarno posmatra kroz prizmu ekonomskog interesa, donacija i fondova, dok je spremnost za stvarno političko i institucionalno stapanje sa Briselom daleko ispod nivoa deklarativne podrške saradnji.

Metodologija istraživanja

Ovo nacionalno istraživanje za potrebe IRI-jevog Centra za uvide u ankete (CISR) sprovela je lokalna istraživačka agencija u periodu od 27.maja do 24. juna 2026. godine. Anketirano je 1.502 punoletnih građana Srbije kombinovanom, dualnom metodom – 75% putem telefonskih intervjua (CATI) i 25% kroz onlajn panel istraživanja (CAWI). Podaci su ponderisani prema zvaničnim demografskim rezultatima popisa stanovništva iz 2022. godine, a maksimalna margina greške iznosi ±2,6 procentnih poena.

Rezultati ovog istraživanja jasno pokazuju da unutrašnje nezadovoljstvo u srpskom društvu više ne može da se maskira statističkim podacima. Građani kako na lokalu u Sremu, tako i širom države, šalju identičnu i jasnu poruku – sistem opterećen korupcijom, lošim kadrovima i ignorisanjem kolapsa u poljoprivredi i zdravstvu stvorio je prostor za autentične, ulične i studentske pokrete koji više nemaju nameru da čekaju jalove stranačke dogovore.