Iz ugla prosvetne radnice: Kako su odrasli decu gurali u vršnjačko nasilje

“Diskriminacija i diskriminatorsko postupanje u obrazovanju i vaspitanju

Član 2

Diskriminacija i diskriminatorsko postupanje u obrazovanju i vaspitanju (u daljem tekstu: diskriminacija) u smislu ovog pravilnika, je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lice ili grupe lica, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva) u ustanovi kojom se neopravdano pravi razlika ili daje prvenstvo”

IZ PRAVILNIKA O BLIŽIM KRITERIJUMIMA ZA PREPOZNAVANJE OBLIKA DISKRIMINACIJE OD STRANE ZAPOSLENOG, DETETA, UČENIKA ILI TREĆEG LICA U USTANOVI OBRAZOVANJA I VASPITANJA („Sl. glasnik RS“, br. 22/2016)

U školama, i osnovnim i srednjim, pored Svetog Save i Dana škole, obeležavaju se i još neki dani – Međunarodni dan pismenosti, Dan primirja, Dan stranih jezika, Dan ljubaznosti, Svetski dan čitanja naglas, Dan tolerancije. Oni se obeležavaju skromnije, najčešće izložbom učeničkih likovnih i literarnih radova.  Učenici te radove rade na sekcijama ili kod kuće, pojedinačno ili u grupama, već kako se dogovore sa nastavnikom. Ti crteži treba da nas podsećaju na istorijske događaje, tradiciju ili vrline koje treba da negujemo.

Jedan takav pano, sastavljen od učeničkih radova, postavljen u jednoj inđijskoj osnovnoj školi, zasmetao je jednom roditelju. Tačnije, ne ceo pano, čak ne ni ceo crtež, nego samo jedan detalj sa tog crteža. I umesto da se roditelj obratio školi i da se cela priča tu završila, on je rešio da se obrati lokalnim portalima. Neki lokalni portali su odbili da objave njegov problem, ali jedan je pristao. Pristala je i jedna lokalna opoziciona politička stranka i objavila crtež i saopštenje na svojoj stranici.  

Pitanje je kako su i roditelj i ova dva portala mislili da će se završiti priča sa stavljanjem dečijeg crteža, odnosno autora, na stub srama, ako ne nasiljem. Prosto je nemoguće da posle nekih događaja u zemlji nisu primetili koliko je vršnjačko nasilje u porastu. Naročito je interesantno zašto je roditelj čije dete ide u tu istu školu (ili na kraju u bilo koju školu) želeo da se lokalna zajednica i posledično učenici škole obračunavaju sa decom, autorima crteža. Odnosno, zašto je napravio prostor za vršnjačko nasilje. Pretpostavljam da to ne želi sopstvenom detetu. Ali, eto, očito želi drugoj deci.

Na spornom crtežu su dve devojčice koje se drže sa ruke, zastava duginih boja i natpis Gej je OK. Roditelj nije poslao portalima ceo crtež na kom su još bile četiri povezane ruke različite boja kože, deka sa štapom, osoba u invalidskim kolicima i tri znaka za veru – krst, polumesec i Davidova zvezda, sva tri u jednom srcu. Pano je pravljen za Dan tolerancije, tako da autori crteža nisu promašili temu. Jedino što su promašili, jer su mladi pa ne znaju, je da tolerancija u ovoj zajednici nije baš dobrodošla. Ili, nije dobrodošla prema svima.

Kada se crtež sa pratećim stavom portala našao na društvenim mrežama, usledila je, naravno, salva uvreda, pretnji i zahteva. Uvrede su uglavnom bile upućene školi, nastavnicima i imaginarnim LGBT osobama. Tražili su da se škola zatvori, a nastavnici kazne. Samo jedna pretnja je bila upućena autorima crteža, ona je bila vrlo brutalna i izbrisana je. Svega nekoliko komentatora je bilo racionalno i prisebno. Oni su smatrali da to nije tema za osnovnu školu i u dobroj meri se slažem sa njima. Ostali su sa mnogo strasti pristupili i mržnji i vređanju, kao da ih niko ni za šta ne pita u životu pa su se sad najzad domogli prilike da nešto kažu i kao da im je to najveći domet u životu.  Neki su se žalili što će sad morati da razgovaraju sa svojom decom. Neki su se žalili što je razvaljen wc u školi, kao da su wc razvalili vanzemaljci, a ne deca razularenih roditelja u komentarima.  Jedna raspamećena komentatorka se besno pitala da li će od sad u školu moći da idu samo deca iz gej parova, mada u celoj Srbiji nema istopolnih brakova, niti ljudi u nepostojećim brakovima mogu da usvoje decu, dakle ta deca ne postoje, pa ne mogu ni da idu u školu, a još manje mogu samo ona da idu u školu.

Pošto sam pokušala da objasnim šta je tolerancija, jedna agresivna komentatorka me je pitala da li me šutiraju po ulici jer sam gej, što niti jesam, niti sam napisala išta na tu temu. Onda sam videla da je na drugom mestu napisala da joj je nemoguće da neko brani nešto što nije. Dakle – tolerancija nula, shvatanje društva kao zajednice – nula.

Inđija govorom mržnje “obeležila” Međunarodni dan tolerancije

Shvatanje da deca oponašaju starije – nula.

Ukratko, skoro svi su promašili temu.

Tema nije bila promocija LGBT, već promocija tolerancije.

“Tolerancija ili trpeljivost je pojam iz oblasti društva, kulture ili religije koji se odnosi na kolektivnu i pojedinačnu praksu prihvatanja i saradnje sa osobama koje nisu iste vere, ne misle na isti način, imaju drugačiji politički stav ili se razlikuju po nekom drugom osnovu. Tolerancija uključuje svesnu odluku da se postupi nenasilno ili uzdržano. Zasnovana je i na verskim učenjima svih dominantnih religija, ali i na državnim zakonima koji ustanovljavaju pravo na različito mišljenje i neugrožavanje pojedinca.”

Neki roditelji, u komentarima, bili su besni jer se njihovoj deci nešto nameće, a u samoj definiciji tolerancije nema nametanja. Tolerancija je kad je nešto drugačije od nas, i kad nam se to možda i ne sviđa, ali mi nismo agresivni prema tome. Znači, niko ti ništa ne nameće, ti si i dalje ono što jesi, samo što nisi agresivan.

Naravno da mi je jasno da su deca, naročito u osnovnoj školi često zbunjena svetom oko sebe i da ne mogu da razlikuju nametanje od tolerancije. I tu bi onda trebalo da nastupe roditelji i škola, pa i šira zajednica da im objasne i približe sve ono što ih zbunjuje. I znam da nije dobro da roditelji napadaju školu jer time stvaraju još jedan prostor za nasilje.

Povodom događaja oglasili su se i Opština i crkva. Opština je rekla da neće da se meša u posao škole, a predsednik opštine da mu je važno da nema nasilja u školama. Crkva je osudila crtež.

Bivša premijerka je gej, živi u istopolnoj zajednici i ima, mimo zakona, dete u toj zajednici. Nikad nisam čula da je neka institucija ili grupa ljudi osudila to. Verovatno je lakše osuditi neku decu.

Saopštenje je napisala i škola. U njemu su napisale da su crtež uradile tri učenice osmog razreda, kod svoje kuće, dakle sa znanjem roditelja. I da su, zbog crteža, sve izložene vršnjačkom nasilju.

Portali koji su objavili crtež morali su znati da će sav bes u konačnici biti usmeren na autore crteža, decu. Mogli su da kažu ogorčenom roditelju, kad već on sam nije pametan da zna, da treba da se obrati školi. Ali nisu, objavili su crtež. Izgleda kao da im je bilo važnije sakupljanje pratilaca i političkih poena od toga što će njihova objava izazvati vršnjačko nasilje.

A posledice vršnjačkog nasilja mogu da budu katastrofalne.

(Juče je jedan 17-godišnji mladić u Leskovcu pretučen i preminuo od posledica batina. Tukli su ga vršnjaci metalnim šipkama)

U Danu tolerancije, u Inđiji, najviše su „stradale“ učenice koje su nacrtale sjajan crtež, taman kakav treba. Pametna deca.

Nadam se da će iz ove životne škole u kakvom društvu rastu izaći još pametnija, jer su nam takva deca očigledno, najpotrebnija.

Zbog targetiranja devojčica iz Inđije podneta krivična prijava protiv Saše Borojevića

Prema Zakonu o sprečavanju diskriminacije “izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije i invaliditeta i starosnog doba spada u oblike teške diskriminacije“.