Izveštaj monitoringa MFRR za 2025: U Srbiji 208 povreda medijskih sloboda

Platforma Brzi odgovor za medijske slobode (Media Freedom Rapid Response – MFRR) zabeležila je u 2025. godini 1.481 kršenje medijskih sloboda u Evropi, od čega 208 u Srbiji, što pokazuje dodatno pogoršanje stanja u zemlji. Povrede su pogodile 358 medijskih radnika i subjekata.

-U toku godine dokumentovano je 208 slučajeva povrede medijskih sloboda u Srbiji, više nego dvostruko u odnosu na 84 slučaja zabeležena 2024, što je pogodilo ukupno 358 medijskih radnika ili subjekata. Verbalni napadi činili su većinu incidenata, a slede napadi na imovinu, fizičko nasilje, ometanje rada i pravne pretnje.- navodi se u izveštaju.

Posebno je istaknuto da je medijsko okruženje bilo opasno za novinare u Vojvodini, koji su izveštavali o antikorupcijskim protestima nakon smrtonosnog urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. Prema izveštaju, maskirani napadači napali su najmanje pet novinara tokom obeležavanja prve godišnjice nesreće, a jedan novinar bio je primoran da obriše snimljeni materijal pod pretnjom lomljenja kostiju.

Izveštaj konstatuje da su visoki zvaničnici, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, nastavili da diskredituju novinare, lažno ih označavajući kao „neprijatelje“ države.

-Ova retorika, pojačana od strane provladinih medija poput Informer TV, podstiče pretnje na internetu i van njega, uz gotovo potpunu nekažnjivost. Diskreditacija od strane javnih funkcionera sve se češće ponavlja i na lokalnom nivou.- navodi MFRR.

Nezavisni emiteri su posebno ciljani.

-N1 je jedan od najčešće napadnutih, sa najmanje 52 zabeležena incidenta, od ponovljenih dojava o bombama i brojnih pretnji smrću, do fizičkog zastrašivanja i uznemiravanja novinara.- piše u izveštaju. Pretnjama su izloženi i novinari podkasta, istraživački mediji kao što su KRIK, kao i karikaturista Dušan Petričić.

MFRR podseća i na napade na porodice novinara – tokom izveštajnog perioda dokumentovano je 11 slučajeva ozbiljnih pretnji roditeljima i deci novinara, što predstavlja presedan. Takođe, na meti su bila i udruženja koja štite novinare, poput NUNS-a, a primećeni su i ciljani hakerski napadi i upotreba špijunskih alata, uključujući Pegasus softver protiv novinara BIRN-a, kao i napadi na Beta agenciju i lokalne medije.

Fizički napadi su alarmantno porasli – 44 slučaja u 2025. u poređenju sa 14 u 2024., pri čemu je više od polovine počinilo privatno lice, a više od 90 odsto napada na policijske službenike dogodilo se tokom protesta.

Pravne prijetnje i pritisci na uredničku politiku i javni servis RTS takođe su zabeleženi, uključujući proizvoljna hapšenja 11 novinara i tužbe protiv KRIK-a. Izveštaj navodi da su tokom 2025. novinari koji su se zalagali za etičko novinarstvo i suprotstavili cenzuri bili primorani da podnesu ostavke ili su otpušteni.

Monitoring izveštaj MFRR-a pripremili su Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), Evropska federacija novinara (EFJ) i Međunarodni pres institut (IPI), u okviru projekta koji sufinansira Evropska komisija.