Izveštaj o slobodi izražavanja: Nasilje nad novinarima i zloupotrebe medija bez adekvatnog odgovora

Četvrti izveštaj Slavko Ćuruvija fondacije o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije beleži kontinuirani porast zloupotrebe slobode izražavanja, nepoštovanje obaveze novinarske pažnje i sve učestaliji govor mržnje u provladinim medijima. Istovremeno, navodi se da su razmere nasilja nad novinarima dostigle zabrinjavajući nivo, naročito tokom proteklih godinu i po dana i u kontekstu protesta.

U delu izveštaja koji analizira krivičnopravnu zaštitu novinara navodi se da su pojedine redakcije učestalo meta nasilja, pretnji, zastrašivanja i ometanja u radu, ali da se krivične prijave podnete zbog toga često ne razmatraju sa posebnim oprezom.

-Naprotiv, često se dešava da njihove prijave budu olako i rutinski odbačene.- navodi se u izveštaju.

Prema nalazima fondacije, krivična dela učinjena na štetu novinara neretko se tretiraju bez uzimanja u obzir slobode izražavanja i povezanosti između učinjenog dela i novinarskog posla. Kako se navodi, takva praksa odstupa od smernica za tužioce koje su izradili UNESCO i Međunarodno udruženje tužilaca.

Smernice predviđaju sprovođenje kontekstualne analize povezanosti između navodnog krivičnog dela i medijskih aktivnosti oštećenog, kako prethodnih tako i aktuelnih. U izveštaju se navodi da bi uzimanje u obzir medijskog okruženja moglo doprineti većoj bezbednosti novinara i delotvornijem odgovoru institucija na pretnje i nasilje.

Posmatrajući krivičnopravnu zaštitu novinara tokom poslednje dve godine, autori izveštaja ocenjuju da nadležne institucije nisu poslale jasnu poruku da je nasilje nad novinarima neprihvatljivo i da će biti primereno sankcionisano.

-Izostanak adekvatnog odgovora institucija na nasilje nad novinarima podsticajno deluje na potencijalne napadače i vodi ka daljem urušavanju medijskih sloboda.- navodi se u izveštaju.

Analizirani medijski sporovi vođeni na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima pokazuju porast senzacionalizma, povreda časti i ugleda, kršenja prezumpcije nevinosti i prava na privatnost.

Analiza pravnosnažno okončanih postupaka pokazuje značajne razlike u uspehu tužilaca u zavisnosti od medija protiv kojih su sporovi vođeni. U postupcima protiv Informera, Kurira, Aloa, Novosti, Srpskog telegrafa i Republike tužbeni zahtev usvojen je u celosti ili delimično u 93,7 odsto analiziranih pravnosnažno okončanih predmeta.

Nasuprot tome, u predmetima protiv medija Danas, Nova i KRIK zabeležen je znatno niži procenat uspeha tužilaca.

Izveštaj se bavi i visinom traženih naknada štete, uz ocenu da previsoki zahtevi mogu ukazivati na SLAPP tužbe. Navodi se da su visoki odštetni zahtevi, veći od milion dinara, češći protiv medija koji retko krše Kodeks novinara i novinarki Srbije i koji kritički izveštavaju o vlasti.

Jedan od problema na koji autori ukazuju jeste ponavljanje istih povreda od strane istih medija na štetu istih tužilaca, najčešće opozicionih političara.

Kako se navodi, analizirani sudski predmeti pokazuju da su pojedini opozicioni političari godinama izloženi kontinuiranim negativnim kampanjama u provladinim medijima, kroz objavljivanje tekstova identične ili slične sadržine bez provere istinitosti navoda.

U izveštaju se ocenjuje i da niske dosuđene naknade štete nemaju dovoljan odvraćajući efekat, dok sudska zaštita nije dovoljno efikasna da spreči povrede prava koja se štite u medijskim sporovima i unapredi način izveštavanja medija.

Navodi se i da Srbija i dalje nema efikasan odgovor na problem SLAPP tužbi, uprkos upozorenjima Evropske komisije i rastu broja slučajeva koji, prema oceni autora, ozbiljno ugrožavaju rad istraživačkih medija, novinara i organizacija civilnog društva.